Domaća potrošnja pšenice između 1,2 i 1,3 miliona tona, višak za izvoz podstiče rast BDP-a
Ovogodišnja poljoprivredna sezona u Srbiji pokazuje dobre rezultate, sa očekivanim rodom pšenice od oko 3,8 miliona tona, što prema procenama agroanalitičara Milana Prostrana garantuje prehrambenu sigurnost i obezbeđuje značajne količine za izvoz. Domaća potrošnja pšenice iznosi između 1,2 i 1,3 miliona tona, što znači da bi prema trenutnim podacima poljoprivreda mogla da obezbedi oko dva miliona tona za izvoz.
“Prinos pšenice biće oko 3,8 miliona tona i to je zaista veliki prinos. Verovatno ćemo imati višak robnih rezervi, negde oko dva miliona tona pšenice za izvoz”, izjavio je Prostran. On je istakao da se očekuje visokokvalitetna pšenica, ali i naglasio da konačna ocena zavisi od završetka žetve i skladištenja useva.
Ovakav rezultat trebalo bi pozitivno da utiče na privredni rast Srbije, jer, kako navodi Prostran, poljoprivreda ove godine može značajno doprineti bruto domaćem proizvodu. Ipak, proizvođači su i dalje nezadovoljni otkupnom cenom pšenice, što ostaje problem od ukidanja garantovane cene 2001. godine. Ulaganja su bila skromnija zbog visokih cena goriva i mineralnih đubriva, ali su ratari povećali površine pod usevima koji se seju u jesen, što je donelo dobre rezultate i kod ječma, raži, ovsa i uljane repice.
Voćari takođe beleže dobar rod, ali se suočavaju sa izazovima plasmana proizvoda na tržištu. Prostran ističe da je za njih glavno pitanje kako prodati i kome plasirati robu.
Pozitivne procene važe i za kukuruz. Poljoprivrednik Goran Eror iz Rivice kod Iriga navodi da kukuruz trenutno dobro izgleda i da bi, uz povoljne vremenske prilike, rod mogao biti solidan. Kukuruz se sada nalazi u fazi metličenja i oprašivanja, a zahlađenje prethodnih dana pogodovalo je usevima. U pojedinim delovima Srema zabeležene su značajne padavine, dok su u Rivici padavine bile manje, ali usevi ipak izgledaju bolje nego prošle godine.
Eror napominje da je još rano za konačne procene prinosa kukuruza, jer se rod tek formira. On dodaje da se poslednjih godina menja setvena struktura zbog klimatskih promena, pa su na poljima sve više zastupljeni suncokret i druge kulture otporne na sušu, dok soja ostaje isplativa na parcelama sa mogućnošću navodnjavanja.
Žetva pšenice na južnim obroncima Fruške gore dala je nešto slabije prinose zbog aprilskog mraza i suše tokom nalivanja zrna, pa je umesto očekivanih osam do devet tona po hektaru, prinos iznosio oko sedam tona. U južnom Banatu ostvaren je prinos od devet do 10 tona po hektaru. Kvalitet ovogodišnje pšenice ocenjuje se kao veoma dobar.
Ako vremenske prilike ostanu stabilne do kraja leta, očekuje se da Srbija ostvari jednu od boljih poljoprivrednih sezona poslednjih godina, sa dovoljnim količinama žitarica za domaće potrebe, značajnim izvoznim potencijalom i pozitivnim uticajem na rast bruto domaćeg proizvoda.
