Beogradska kompanija postala većinski vlasnik Jat Tehnike, akvizicija uključuje 99,3834 odsto udela i planove za rast prihoda

Beogradska privatna kompanija Avio Network završila je preuzimanje Jat Tehnike i od prošle nedelje postala većinski vlasnik sa 99,3834 odsto udela u najvećem centru za održavanje, opravku i remont aviona (MRO) u regionu. Proces akvizicije, koji je najavljen u decembru prošle godine, formalno je okončan nakon dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije i ispunjavanja ostalih uslova, u okviru planiranog roka za prvi kvartal ove godine.

Vlasnik i direktor Avio Networka, Aleš Luci, izjavio je da ova akvizicija predstavlja “stratešku investiciju u stabilnu infrastrukturu i dokazanu operativnu izvrsnost”. Prema njegovim rečima, Jat Tehnika donosi sertifikate, kapacitete i odnose sa klijentima koji su u skladu sa vizijom kompanije da izgradi vodeću regionalnu MRO platformu. “Vidimo jasne mogućnosti za rast prihoda, unapređenje profitnih marži i dugoročno stvaranje vrednosti”, istakao je Luci.

U planu su ciljane investicije u modernizaciju postrojenja, unapređenje digitalnih kapaciteta i optimizaciju operativne efikasnosti, što bi trebalo dodatno da ojača konkurentsku poziciju kompanije u oblastima održavanja uskotrupnih i širokotrupnih aviona. Iz Avio Networka je saopšteno da će Jat Tehnika nastaviti da pruža usluge sadašnjim klijentima bez prekida, uz dodatne komercijalne mogućnosti i planirane investicije.

Jat Tehnika je privatizovana u novembru 2019. godine, kada je država prodala 99,3834 odsto udela konzorcijumu Avia Prime iz Praga. U toj transakciji, pored Avia Primea, učestvovala je i kompanija SR Technics iz Švajcarske, koja je prisutna u Beogradu od 2015. godine kroz svoj “back-office”. Avia Prime je tada bio vlasnik dva MRO-a: poljskog Linetecha i slovenačke Adria Tehnike.

Avio Network je baziran na aerodromu Nikola Tesla i posluje od 2017. godine, kada je započeo usluge pranja i čišćenja putničkih aviona. Kompanija trenutno ima 90 zaposlenih.

Holandski regulator izrekao kaznu jer je zakonski minimum za dostavu 95 odsto, kompanija najavila žalbu

Holandska poštanska kompanija PostNL kažnjena je sa 6,9 miliona evra zbog toga što je tokom 2023. godine na vreme isporučila 89,48 odsto pošiljki, što je ispod zakonskog minimuma od 95 odsto, saopštila je Agencija za potrošače i tržišta (ACM). Kao operater univerzalne poštanske usluge, PostNL je u obavezi da obezbedi pouzdanu i pravovremenu dostavu pošte i paketa, što je, prema regulatoru, ključno za građane i kompanije.

Kompanija je kašnjenja pripisala nedostatku radne snage i tržišnim uslovima, ali je ACM ocenio da problemi na tržištu rada u Holandiji nisu „viša sila“, budući da su dugotrajni i predvidivi. PostNL je najavio žalbu na ovu odluku, ističući da je kazna „neefikasna i nesrazmerna“ i da dodatno ugrožava stabilnost poštanskih usluga.

Generalni direktor PostNL-a, Pim Berendsen, izjavio je da su uslovi poslovanja već ranije postali neodrživi, te da rast troškova uz pad obima pošte dodatno otežava isporuku. Holandska vlada je prethodno odobrila promenu standarda dostave sa 24 na 48 sati, a PostNL planira primenu novog modela od jula, dok će prioritetne pošiljke i dalje biti isporučivane u roku od jednog dana uz dodatnu naknadu.

Direktne poruke na Instagramu više nisu zaštićene enkripcijom, kompanija navodi da je funkciju koristio mali broj korisnika

Kompanija Meta ukinula je end-to-end enkripciju za direktne poruke na Instagramu počev od 8. maja 2026. godine, što otvara brojna pitanja o privatnosti i načinu korišćenja korisničkih podataka. Prema zvaničnom objašnjenju kompanije, ova odluka je doneta zbog toga što je enkripciju koristio veoma mali broj ljudi.

End-to-end enkripcija predstavlja način šifrovanja poruka tako da njihov sadržaj mogu da vide isključivo pošiljalac i primalac, dok platforma nema pristup tim podacima. Sličnu zaštitu koriste WhatsApp, Signal, iMessage, kao i Facebook Messenger od kraja 2023. godine. Mark Zuckerberg, direktor Mete, još 2019. godine najavio je uvođenje ove tehnologije u sve servise za dopisivanje, ali je na Instagramu enkripcija bila dostupna kao opcija koju korisnici sami uključuju tokom poslednje tri godine.

Meta navodi da funkcija nikada nije postala podrazumevana, te je slabo korišćenje navedeno kao razlog ukidanja. Joel Scanlan, vanredni profesor na Pravnom fakultetu i akademski kopredsedavajući CSAM Deterrence Centre na University of Tasmania, ocenjuje da je funkcija bila toliko skrivena da većina korisnika nije ni znala za nju, što je uticalo na nisku stopu korišćenja.

U praksi, ukidanje enkripcije znači da od 8. maja svaka poruka poslata preko Instagrama može biti dostupna kompaniji Meta. U svojoj politici privatnosti, Meta navodi da prikuplja i sadržaj poruka koje korisnici šalju i primaju, što teoretski omogućava kompaniji dodatne mogućnosti za personalizaciju funkcija, treniranje AI modela i prikazivanje ciljanih reklama. Iako je Meta javno izjavila da neće koristiti privatne poruke za treniranje AI modela osim ako ih korisnici sami ne podele sa Meta AI sistemom, isto nije obećano za oglašavanje.

Ova promena ostavlja mogućnost da se nešifrovane poruke koriste za targetiranje reklama, a zaštita privatnosti sada zavisi isključivo od internih politika kompanije, a ne od tehničkih ograničenja.

Meta je poslednjih godina pod pritiskom policije, regulatora i organizacija za zaštitu dece koje tvrde da enkripcija otežava otkrivanje seksualnog iskorišćavanja dece i vrbovanja maloletnika. Međutim, end-to-end enkripcija nije jedini način za zaštitu dece, jer Apple već koristi detekciju golotinje direktno na uređaju za slike poslate preko Messages, AirDrop i FaceTime, a postoje i druge tehnike za otkrivanje predatora.

(Izvor: The Conversation)