Connect with us

Svet

Ukrajina i SAD pregovaraju o sporazumu o dronovima, istaknuta važnost tehnologije u sukobima

Zvaničnici potvrdili izradu nacrta memoranduma o saradnji, dogovor podstaknut aktuelnim primerima iz Irana

Published

1 hour ago

on

pexels-photo-16660294

Zvaničnici potvrdili izradu nacrta memoranduma o saradnji, dogovor podstaknut aktuelnim primerima iz Irana

Vlade Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država izradile su nacrt memoranduma koji predviđa potencijalni odbrambeni sporazum između dve zemlje, navode izvori upoznati sa procesom. Prema dostupnim informacijama, nacrt su pripremili američki Stejt department i ukrajinska ambasadorka u SAD Olha Stefanishina, a sporazum bi omogućio Ukrajini izvoz vojne tehnologije u SAD, kao i zajedničku proizvodnju dronova sa američkim kompanijama.

Prethodna iskustva iz rata u Iranu, gde su korišćene inovacije razvijene tokom višegodišnjeg sukoba Ukrajine sa Rusijom, dodatno su naglasila značaj dron tehnologije u savremenim sukobima. Ukrajina je, prema navodima zvaničnika, poslala dron presretače i pilote na Bliski istok kako bi pomogla američkim saveznicima u odbrani od iranskih dronova modela “Shahed”, za koje se navodi da su korišćeni i u napadima na ukrajinske gradove.

Ukrajinski zvaničnici ističu da sporazum sa SAD dolazi u trenutku kada je zemlja već potpisala slične odbrambene sporazume sa državama Bliskog istoka poput Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Navedeno je da su u toku pregovori i sa drugim partnerima, s ciljem proširenja međunarodne saradnje u sektoru odbrane.

U aktuelnom nacrtu, predviđeno je da ukrajinske kompanije, zajedno sa američkim partnerima, razvijaju i proizvode bespilotne letelice, što bi moglo doprineti jačanju kapaciteta obe strane u oblastima tehnologije i odbrane. Zvaničnih izjava o vremenskom okviru za potpisivanje sporazuma za sada nema, a razgovori su i dalje u toku.

Poslednjih godina, Kijev je značajno unapredio domaću industriju dronova i druge vojne tehnologije, što je prepoznato i van granica zemlje. Upotreba dronova, kako za izvidjanje tako i za odbranu, pokazala se kao ključna u aktuelnim sukobima, pa su stručnjaci ocenili da bi dogovor sa SAD mogao imati dugoročne posledice po razvoj vojne saradnje.

U kontekstu nedavnih događaja u Iranu, gde su ukrajinski stručnjaci i tehnologije bili angažovani u podršci američkim saveznicima, memorandum se vidi kao korak ka jačanju partnerstva i razmeni iskustava u oblasti savremenih ratnih tehnologija. Dodatno, iz Ukrajine je potvrđeno da su se poslednja dva meseca dogovorile i druge bilateralne saradnje na polju odbrane sa više država Bliskog istoka.

Zvaničnici iz Ukrajine i SAD nisu objavili dodatne detalje u vezi sa količinom ili tipom opreme koja bi mogla biti obuhvaćena budućim sporazumom, a dalji pregovori se očekuju u narednom periodu. Nezavisni izvori navode da je razvoj domaćih i zajedničkih dron programa postao centralna tačka u strategiji modernih sukoba, posebno u svetlu najnovijih događaja na Bliskom istoku.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Evropska unija, Ukrajina i Kanada najavile mere za povratak nezakonito deportovane ukrajinske dece

Međunarodna koalicija dogovorila jačanje saradnje, istrage i podrške povratku dece prisilno premeštene tokom rata

Published

1 minute ago

on

May 12, 2026

By

Međunarodna koalicija dogovorila jačanje saradnje, istrage i podrške povratku dece prisilno premeštene tokom rata

Predstavnici Evropske unije, Ukrajine i Kanade održali su sastanak na visokom nivou Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, kako bi koordinisali međunarodne napore za povratak dece koja su, prema zvaničnim podacima, nezakonito deportovana ili prisilno premeštena iz Ukrajine tokom rata. Sastanak je održan uz učešće oko 60 država i međunarodnih organizacija, a inicijativu je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom obraćanju o stanju Unije za 2025. godinu.

Prema zvaničnim podacima, više od 20.500 ukrajinske dece nezakonito je deportovano ili premešteno u Rusiju ili na privremeno okupirane teritorije Ukrajine od početka rata. Evropska unija, zajedno sa partnerima, potvrdila je posvećenost intenziviranju akcija za povratak svakog deteta i obezbeđivanju odgovornosti za počinjene zločine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da “desetine hiljada ukrajinske dece koju je Rusija odvela i dalje su odvojeni od svoje zemlje i svojih najmilijih. Nećemo mirovati dok svako od njih ne bude ponovo sa svojim porodicama. Sa 50 miliona evra pružamo konkretnu podršku našoj posvećenosti. Povratak svakog deteta mora biti deo bilo kog mirovnog sporazuma.”

Dogovoreni su konkretni koraci, uključujući jačanje mehanizama za pronalaženje, verifikaciju i praćenje dece, tehničku i finansijsku podršku ukrajinskim vlastima i organizacijama civilnog društva, proširenje diplomatskih napora i podršku procesima reintegracije dece kroz obrazovanje i zaštitu. Koalicija je najavila i jačanje istraga, kao i usvajanje dalje koordinisanih sankcija protiv odgovornih za nezakonite deportacije.

Evropska unija je najavila izdvajanje dodatnih 50 miliona evra za jačanje ukrajinskog sistema zaštite dece, pristupa pravdi i digitalizaciju procesa za zahteve za obeštećenje. Dokumentarni film koji prikazuje svedočenja preživele dece biće dostupan javnosti na audiovizuelnom portalu narednih mesec dana.

Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece osnovana je u Kijevu u februaru 2024. godine, pod kopredsedavanjem Ukrajine i Kanade, a Evropska unija je postala punopravni član u septembru 2025. godine. Koalicija sada okuplja 49 zemalja i međunarodnih organizacija kao centralnu platformu za koordinaciju diplomatskih, humanitarnih i pravnih napora.

Pročitaj još

Svet

Predstavnici Pentagona pred Kongresom zbog predloga budžeta u uslovima rata u Iranu

Američki sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba odgovaraju na pitanja o predlogu budžeta, dok traje sukob sa Iranom

Published

21 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Američki sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba odgovaraju na pitanja o predlogu budžeta, dok traje sukob sa Iranom

Sekretar za odbranu Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, i načelnik Združenog generalštaba, general Dan Kejn, pojavili su se u utorak pred pododborima Predstavničkog doma i Senata zaduženim za nadzor nad budžetskim zahtevima Pentagona. Njihovo obraćanje dolazi u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa traži budžet za fiskalnu 2027. godinu u iznosu od 1,5 biliona dolara, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu, u kontekstu aktuelnog rata sa Iranom.

Hegset i Kejn učestvuju u uzastopnim saslušanjima pred pododborima za aproprijacije, gde izlažu detalje predloga budžeta i odgovaraju na pitanja članova Kongresa. Predloženi budžet za odbranu predstavlja polaznu tačku za dalje pregovore sa zakonodavcima o godišnjem finansiranju američkih vojnih aktivnosti.

Predsednik Tramp izjavio je u ponedeljak da je trenutni prekid vatre u Iranu „na aparatima za održavanje života”, nakon što je odbacio najnoviji mirovni predlog kao „potpuno neprihvatljiv”. Takođe je najavio nameru da suspenduje porez na gorivo, navodeći kao razlog rast cena goriva tokom sukoba.

Sa druge strane, demokratski senator Mark Keli iz Arizone, član senatskog pododbora za aproprijacije, kritikovao je predloženi iznos budžeta, ocenjujući ga kao „pretenciozan”. On je naglasio da je, od kada je postao član Senata pre pet i po godina, budžet za odbranu iznosio nešto više od 700 milijardi dolara, dok se sada traži dvostruko veći iznos. „To je skoro jednako ukupnim izdvajanjima za odbranu ostatka sveta“, naveo je Keli tokom gostovanja u političkom programu.

Predlog budžeta i dalje je predmet rasprave u Kongresu, a zvaničnici administracije odgovaraju na pitanja u vezi sa prioritetima, raspodelom sredstava i uticajem aktuelnog sukoba sa Iranom na američke vojne potrebe. Administracija predsednika Trampa suočava se sa kritikama zbog načina na koji vodi vojne i budžetske politike tokom trajanja sukoba.

Dalja razmatranja i eventualne izmene predloga budžeta očekuju se tokom narednih nedelja, dok kongresni odbori nastavljaju sa saslušanjima i konsultacijama o budućim izdvajanjima za odbranu.

Pročitaj još

Svet

Zaštita pingvina tema na pregovorima o Antarktiku u Japanu

Zvaničnici iz skoro 60 zemalja okupljeni na godišnjem sastanku, razgovori o očuvanju vrsta i turističkom pritisku

Published

36 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Zvaničnici iz skoro 60 zemalja okupljeni na godišnjem sastanku, razgovori o očuvanju vrsta i turističkom pritisku

Godišnji pregovori zemalja potpisnica Antarktičkog ugovora počeli su u Hirošimi u Japanu, a zaštita ugroženih vrsta, posebno carskih pingvina, nalazi se u središtu diskusija, saopštili su međunarodni zvaničnici 12. maja 2026. godine. Sastanku prisustvuju predstavnici iz blizu 60 država, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija i Ukrajina, prenose međunarodni izveštaji.

Antarktik, sa bogatom faunom, zaštićen je ugovorom iz 1959. godine, koji ovu oblast definiše kao region nauke i mira, dok zamrzava teritorijalne zahteve. Učesnici konferencije naglašavaju važnost očuvanja ovog ekosistema, koji ima značajnu ulogu u regulisanju globalne klime i okeana.

Francisko Berguno, izvršni sekretar Sekretarijata Antarktičkog ugovora, istakao je tokom konferencije za štampu da je neophodno dugoročno planiranje, pažljivo upravljanje i međunarodno poverenje. “Odluke donete u Hirošimi doprinose tome da ljudska aktivnost na Antarktiku ostane pod kontrolom, ekološki odgovorna i zasnovana na naučnim principima”, izjavio je Berguno.

Prema navodima organizatora, oko 400 zvaničnika i istraživača iz 50 zemalja učestvuje na sastanku. Među ključnim pitanjima izdvojena je budućnost carskih pingvina, koje je Međunarodna unija za očuvanje prirode prošlog meseca proglasila ugroženom vrstom. Svetski fond za prirodu (WWF) apeluje da na ovom sastanku ova vrsta dobije status posebno zaštićene, što bi moglo značiti dodatna ograničenja za brodski saobraćaj i turizam u regionu gde ove ptice žive.

Brojnost carskih pingvina, prema navodima WWF-a, opada usled klimatskih promena koje utiču na ranije pucanje morskog leda, što direktno utiče na mesta gde ptice žive, love i razmnožavaju se. Iz ove organizacije navode da bi bez hitnih mera njihova populacija mogla nastaviti da opada.

Sastanak u Hirošimi posvećen je i pitanjima upravljanja rastućim turističkim pritiscima na Antarktik, sa ciljem očuvanja tamošnjeg ekosistema. Očekuje se da će diskusije doprineti određivanju budućih smernica u zaštiti prirodnih resursa i životinjskih vrsta na ovom kontinentu.

Pročitaj još

U Trendu