Zvaničnici iz skoro 60 zemalja okupljeni na godišnjem sastanku, razgovori o očuvanju vrsta i turističkom pritisku

Godišnji pregovori zemalja potpisnica Antarktičkog ugovora počeli su u Hirošimi u Japanu, a zaštita ugroženih vrsta, posebno carskih pingvina, nalazi se u središtu diskusija, saopštili su međunarodni zvaničnici 12. maja 2026. godine. Sastanku prisustvuju predstavnici iz blizu 60 država, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija i Ukrajina, prenose međunarodni izveštaji.

Antarktik, sa bogatom faunom, zaštićen je ugovorom iz 1959. godine, koji ovu oblast definiše kao region nauke i mira, dok zamrzava teritorijalne zahteve. Učesnici konferencije naglašavaju važnost očuvanja ovog ekosistema, koji ima značajnu ulogu u regulisanju globalne klime i okeana.

Francisko Berguno, izvršni sekretar Sekretarijata Antarktičkog ugovora, istakao je tokom konferencije za štampu da je neophodno dugoročno planiranje, pažljivo upravljanje i međunarodno poverenje. “Odluke donete u Hirošimi doprinose tome da ljudska aktivnost na Antarktiku ostane pod kontrolom, ekološki odgovorna i zasnovana na naučnim principima”, izjavio je Berguno.

Prema navodima organizatora, oko 400 zvaničnika i istraživača iz 50 zemalja učestvuje na sastanku. Među ključnim pitanjima izdvojena je budućnost carskih pingvina, koje je Međunarodna unija za očuvanje prirode prošlog meseca proglasila ugroženom vrstom. Svetski fond za prirodu (WWF) apeluje da na ovom sastanku ova vrsta dobije status posebno zaštićene, što bi moglo značiti dodatna ograničenja za brodski saobraćaj i turizam u regionu gde ove ptice žive.

Brojnost carskih pingvina, prema navodima WWF-a, opada usled klimatskih promena koje utiču na ranije pucanje morskog leda, što direktno utiče na mesta gde ptice žive, love i razmnožavaju se. Iz ove organizacije navode da bi bez hitnih mera njihova populacija mogla nastaviti da opada.

Sastanak u Hirošimi posvećen je i pitanjima upravljanja rastućim turističkim pritiscima na Antarktik, sa ciljem očuvanja tamošnjeg ekosistema. Očekuje se da će diskusije doprineti određivanju budućih smernica u zaštiti prirodnih resursa i životinjskih vrsta na ovom kontinentu.

Ekspert za krizno odlučivanje ističe važnost razumevanja šire slike, a ne pojednostavljenog traženja krivca

Profesor Milan Krajnc, specijalista za psihologiju sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst povodom aktuelnog pitanja o odgovornosti za rat u Ukrajini. U analizi navodi da je često u društvima prisutna potreba za pojednostavljivanjem kompleksnih sukoba i identifikovanjem jednog krivca, što, kako ističe, nije realno kada je reč o velikim međunarodnim krizama.

Krajnc objašnjava da sukobi poprimaju svoj oblik kroz dugi niz godina, kroz pritiske, istorijske traume, geopolitičke interese i osećanja ugroženosti, a ne isključivo kroz postupke pojedinačnih lidera. On ukazuje na psihološku potrebu ljudi da polarizuju strane i traže „dobrog“ i „lošeg“, što vodi pojednostavljenom shvatanju situacije i deljenju javnosti.

Prema njegovim rečima, veća opasnost od samog rata leži u gubitku sposobnosti društava da sagledaju širu sliku i razumeju psihološke mehanizme koji utiču na političke odluke. Navodi da velike sile, bilo na Istoku ili Zapadu, funkcionišu kroz mehanizme straha od gubitka uticaja i potrebe za kontrolom, dok se razlike pojavljuju u pristupu slobodi i ljudskim pravima.

Profesor Krajnc ističe da je Zapad tokom decenija omogućio veću ličnu slobodu i razvoj pojedinca, što objašnjava orijentaciju mnogih evropskih država ka saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama u trenucima krize. Međutim, upozorava i na psihološki paradoks – zaboravljanje razloga za prethodne odluke nakon što prođe osećaj opasnosti, što može dovesti do promena političkih orijentacija.

Prema njegovoj analizi, psihologija masa je kratkoročna i često vođena trenutnim osećajem sigurnosti, a ne principima ili vrednostima. On naglašava da je ključno pitanje za savremeno društvo kako je moguće da o miru i dalje odlučuju strah, ego i geopolitika, umesto stabilnosti i dijaloga.

Na kraju, Krajnc zaključuje da najveća lekcija današnjeg vremena nije u traženju pojedinačne odgovornosti, već u izgradnji sistema koji nisu zavisni od volje jednog lidera.

Lideri iz 50 zemalja sastali se u Jerevanu, Rusija reagovala obustavom uvoza i izjavom predsednika Putina

Samit Evropske političke zajednice održan je u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, gde su se okupili lideri iz oko 50 zemalja kako bi razgovarali o budućnosti regiona južnog Kavkaza, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Događaj je održan tokom protekle nedelje i predstavljao je značajan politički trenutak za Jermeniju i širi region.

Na samitu su učestvovali evropski lideri, uključujući Ursulu fon der Lajen, Emanuela Makrona, Antonia Kostu i Kaju Kalas, koji su zajedno sa domaćinom, Jermenijom, istakli viziju povezane i ekonomski snažne Evrope. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da Jermenija prolazi kroz prelomni trenutak u svojoj modernoj istoriji i pozvao da ‘jermenski trenutak’ preraste u ‘kavkaski trenutak’ koji obuhvata ceo region.

Makron je posebno naglasio da region ne treba da bude polje imperijalne konkurencije i istakao je da južni Kavkaz može postati raskrsnica zahvaljujući svom geografskom položaju. Takođe je postavio pitanje prisustva oko 4.000 ruskih vojnika u Jermeniji, navodeći da bi oni mogli biti zamenjeni evropskim partnerskim državama.

Rusija je reagovala na održavanje samita obustavom uvoza pojedinih jermenskih proizvoda, dok je predsednik Vladimir Putin u izjavi uporedio put Jermenije ka Evropskoj uniji sa ukrajinskim putem, podsećajući na slične događaje iz 2013. godine kada je Jermenija bila pod pritiskom Moskve da prekine pregovore sa EU.

Francuski predsednik je dodatno najavio posvećenost dugoročnoj modernizaciji jermenskih oružanih snaga, što bi moglo promeniti bezbednosnu ravnotežu u regionu. Očekuje se pojačan pritisak Rusije na Jermeniju uoči izbora 7. juna, s obzirom na to da se Jermenija nalazi u prelaznom periodu između tradicionalnih saveza.

Tokom samita, premijer Jermenije Nikol Pašinjan predstavio je viziju regionalne povezanosti koja uključuje zaštitu suvereniteta zemlje i unapređenje infrastrukture. Posebna pažnja posvećena je pitanju Zangezurskog koridora, rute kroz Jermeniju koju su Azerbejdžan i Rusija tražili za ekstrateritorijalni pristup.

“Jermenija je izabrala svoj put, a taj put vodi kući u Evropu”, izjavio je Emanuel Makron u obraćanju učesnicima samita. Analitičari ističu da je samit u Jerevanu označio kraj ere u kojoj je južni Kavkaz posmatran isključivo kao ruska sfera uticaja.