Turistička organizacija Srbije zajedno sa partnerima promoviše ponudu Srbije na sajmu World Travel Market u Londonu, uz akcenat na EXPO 2027.

Turistička organizacija Srbije (TOS) predstavlja turističku ponudu Srbije na međunarodnom sajmu turizma „World Travel Market” (WTM) u Londonu, koji traje do 5. novembra. Na nacionalnom štandu, zajedno sa lokalnim i regionalnim partnerima, TOS ima za cilj da privuče nove goste i unapredi međunarodnu saradnju. Prema saopštenju organizatora, poseban akcenat stavljen je na izložbu „EXPO 2027” kao priliku za predstavljanje Srbije široj publici i privlačenje dodatnih turista.

Predstavnici TOS-a razgovaraju sa međunarodnim turističkim kompanijama, digitalnim platformama i medijima o zajedničkim promotivnim aktivnostima. Takođe, zajednički sa partnerima razmatraju kreiranje programa koji, pored posete izložbi, uključuju obilazak drugih destinacija širom Srbije i boravak u Beogradu.

Šta sadrži turistička ponuda Srbije na sajmu u Londonu

Na štandu su predstavljeni gradovi i regioni Srbije, planinski i banjski centri, bogato kulturno nasleđe, gastronomija, kao i ponuda za aktivan odmor u prirodi. Pored toga, izložba „EXPO 2027” izdvojena je kao ključna prilika za unapređenje vidljivosti Srbije na međunarodnoj turističkoj sceni. Organizatori ističu da je cilj povećanje broja dolazaka i noćenja inostranih gostiju, kao i jačanje pozicije Srbije na britanskom i drugim tržištima.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do septembra ove godine, u Srbiji je ostvareno više od 1,91 milion dolazaka inostranih turista. To predstavlja rast od šest odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, broj noćenja stranih gostiju porastao je za sedam odsto, dok je ukupno zabeleženo više od 3,57 miliona dolazaka turista, uz rast od sedam odsto.

Međunarodna saradnja i značaj EXPO 2027 za turističku ponudu Srbije

Tokom sajma, TOS radi na dodatnom jačanju međunarodne prepoznatljivosti Srbije i ostvarivanju novih partnerstava sa stranim turističkim organizacijama. Učestvovanje na World Travel Market sajmu smatra se jednim od najznačajnijih koraka za domaću turističku privredu, jer omogućava direktan kontakt sa ključnim akterima globalnog turizma.

Na kraju, uz promociju raznovrsne turističke ponude Srbije na sajmu u Londonu, TOS ističe značaj zajedničkih inicijativa koje treba da doprinesu nastavku rasta dolazaka inostranih turista i većoj zastupljenosti Srbije u ponudi organizatora putovanja na međunarodnim tržištima.

Srpski zakon jasno određuje kome pripada voće koje padne sa komšijinog drveta, ali propisuje i pravila za grane i ograde.

Pitanje “komšijino voće u vašem dvorištu” često izaziva dileme, naročito kada plodovi sa susednog drveta padnu na vašu zemlju. Prema važećem zakonodavstvu, pravila su jasna i odnose se i na vlasništvo nad drvetom, pravila o granama i žilama, kao i na situacije kada plodovi pređu međe. Ove situacije, koje su deo svakodnevnog života, mogu izazvati nesuglasice među susedima, ali zakon i sudska praksa nude konkretna rešenja.

Kada je reč o drvetu čije grane prelaze na susednu parcelu, ključno je gde se nalazi samo stablo. Ako je stablo zasađeno na zemlji vašeg komšije, ono i dalje pripada njemu, bez obzira na to koliko krošnja prelazi vašu ogradu. Izuzetak predstavlja drvo koje raste tačno na međi, koje se smatra zajedničkom svojinom oba vlasnika parcela. U tom slučaju, odluke o sečenju ili uklanjanju drveta mogu se doneti samo uz saglasnost oba suseda.

Pravila za uklanjanje grana i rešavanje smetnji

Međutim, ako komšijino drvo svojim granama ometa vašu imovinu, zakon daje pravo na zaštitu vlasništva. Pre nego što preduzmete bilo kakvu akciju, dužni ste da komšiju obavestite i date mu primeren rok da sam ukloni grane ili žile koje prave problem. Tek kada komšija to ne učini u ostavljenom roku, imate pravo da sami uklonite samo one grane i žile koje prelaze na vašu stranu, ali ne i da posečete celo drvo. Ova praksa potvrđena je i nedavnom presudom Vrhovnog suda, čime su prava vlasnika zemljišta dodatno zaštićena.

Komšijino voće u vašem dvorištu: kome pripada opali plod

Dilema oko toga kome pripada voće koje padne sa grane u vaše dvorište jedno je od najčešćih pitanja u komšijskim odnosima. Zakon precizira da plodovi na grani pripadaju vlasniku drveta, bez obzira na to što se grana nalazi iznad vašeg placa. Samo voće koje prirodno opadne na vašu zemlju postaje vaše vlasništvo, prema starom pravilu iz Srpskog građanskog zakonika koje se i danas primenjuje u sudskoj praksi. Važno je naglasiti da namerno potresanje drveta s ciljem da više plodova padne na vašu stranu nije dozvoljeno.

Takođe, kada je u pitanju ograda između parcela, zakon predviđa da ona nije automatski podeljena pola-pola, osim ako to nije izričito dokazano. Zajednička ograda smatra se svojinom oba suseda, a za svaku izmenu ili gradnju potrebna je saglasnost oba vlasnika. Zidana ograda između parcela može biti visoka do 1,40 metara, uz dogovor komšija. U slučaju nedoumice oko tačne granice, preporučuje se konsultacija sa geodetom, jer sudske parnice oko međa mogu biti dugotrajne i skupe.

Kako zakon štiti mirne komšijske odnose

Na kraju, iako zakon reguliše pitanja kao što je komšijino voće u vašem dvorištu, dobra komunikacija i dogovor često su najbolji način za rešavanje sporova. Pravilno informisani građani mogu da izbegnu nepotrebne konflikte i sudske procese. Zakon jasno razlikuje vlasništvo nad drvetom, pravila o uklanjanju grana i žila, kao i vlasništvo nad opalim voćem. Zbog toga je važno da svako poznaje svoja prava i obaveze kako bi odnosi sa susedima ostali korektni, a granice poštovane.

EPS ističe da oduzimanje licence Alta banci nije ugrozilo finansijsku stabilnost preduzeća, a novac građana svakodnevno koristi za tekuće obaveze.

Elektroprivreda Srbije (EPS) oglasila se povodom pitanja o finansijama preduzeća nakon što je Alta banci oduzeta licenca za rad. Prema saopštenju, oduzimanje licence nije uticalo na stabilnost poslovanja niti na sigurnost sredstava građana. EPS naglašava da kompanija ima dugogodišnju saradnju sa još devet pouzdanih banaka u Srbiji, među kojima su Addiko, AIK, Intesa, Poštanska štedionica, Bank of China, Erste, NLB, OTP i UniCredit Bank.

Većina platnog prometa EPS-a odvija se putem Poštanske štedionice. Preko ove banke obaveze za električnu energiju izmiruju svi kupci na komercijalnom i rezervnom snabdevanju, kao i domaćinstva i mali kupci iz regiona Niša, Novog Sada, Kraljeva i Kragujevca. Tokom aktuelnih dešavanja na tržištu, EPS je potvrdio da je finansijska stabilnost kompanije očuvana i da su sve transakcije nastavile da funkcionišu bez prekida.

Platni promet EPS-a i uloga Alta banke

Od naplate električne energije preko Alta banke realizovala se isključivo naplata za Centar za podršku garantovanom snabdevanju Beograd. EPS nije čuvao niti akumulirao novac na računima te banke, već je taj novac svakodnevno korišćen za izmirivanje tekućih obaveza.

U trenutku oduzimanja licence, na računima EPS-a u Alta banci nalazilo se manje od 0,5% ukupnog mesečnog priliva od naplate struje. Ta sredstva će EPS potraživati u stečajnom postupku. Takođe, dominantan deo platnog prometa EPS-a redovno se odvija preko drugih banaka, što dodatno doprinosi finansijskoj sigurnosti kompanije.

Demantovanje spekulacija o novcu građana

EPS je oštro demantovao spekulacije da su sredstva građana bila ugrožena zbog saradnje sa Alta bankom. Prema saopštenju, nije tačno da je Alta banka zarađivala proviziju na svim uplatama za struju. Banka je bila procesor plaćanja samo za aplikaciju i portal „EPS Uvid u račun“, gde je izabrana zbog najniže provizije i najpovoljnijih uslova.

Na ovaj način račune plaća oko pet odsto kupaca, dok za ostalih 95 odsto (putem e-banking, m-banking i šaltera) proviziju zadržavaju institucije preko kojih građani izvršavaju transakcije. EPS je naglasio da su navodi o milijardama ili stotinama milijardi dinara na računima Alta banke netačni. Ukupni godišnji prihodi kompanije ne predstavljaju iznos koji se nalazio na računima bilo koje banke u bilo kom trenutku.

EPS nastavlja stabilno poslovanje

Model platnog prometa koji EPS koristi primenjuje se još od 2018. godine, fazno, uz uvođenje jedinstvenog SAP biling sistema. Tokom tog perioda, nisu nastali dodatni troškovi ni za građane ni za kompaniju. EPS poručuje da nastavlja stabilno, odgovorno i transparentno poslovanje, te apeluje na javnost da ne podleže senzacionalističkim i neutemeljenim objavama. Kao rezultat, EPS ostaje posvećen sigurnosti sredstava građana i redovnom izmirivanju svih obaveza.