Connect with us

Svet

Evropska unija, Ukrajina i Kanada najavile mere za povratak nezakonito deportovane ukrajinske dece

Međunarodna koalicija dogovorila jačanje saradnje, istrage i podrške povratku dece prisilno premeštene tokom rata

Published

38 seconds ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Međunarodna koalicija dogovorila jačanje saradnje, istrage i podrške povratku dece prisilno premeštene tokom rata

Predstavnici Evropske unije, Ukrajine i Kanade održali su sastanak na visokom nivou Međunarodne koalicije za povratak ukrajinske dece, kako bi koordinisali međunarodne napore za povratak dece koja su, prema zvaničnim podacima, nezakonito deportovana ili prisilno premeštena iz Ukrajine tokom rata. Sastanak je održan uz učešće oko 60 država i međunarodnih organizacija, a inicijativu je najavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u svom obraćanju o stanju Unije za 2025. godinu.

Prema zvaničnim podacima, više od 20.500 ukrajinske dece nezakonito je deportovano ili premešteno u Rusiju ili na privremeno okupirane teritorije Ukrajine od početka rata. Evropska unija, zajedno sa partnerima, potvrdila je posvećenost intenziviranju akcija za povratak svakog deteta i obezbeđivanju odgovornosti za počinjene zločine.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da “desetine hiljada ukrajinske dece koju je Rusija odvela i dalje su odvojeni od svoje zemlje i svojih najmilijih. Nećemo mirovati dok svako od njih ne bude ponovo sa svojim porodicama. Sa 50 miliona evra pružamo konkretnu podršku našoj posvećenosti. Povratak svakog deteta mora biti deo bilo kog mirovnog sporazuma.”

Dogovoreni su konkretni koraci, uključujući jačanje mehanizama za pronalaženje, verifikaciju i praćenje dece, tehničku i finansijsku podršku ukrajinskim vlastima i organizacijama civilnog društva, proširenje diplomatskih napora i podršku procesima reintegracije dece kroz obrazovanje i zaštitu. Koalicija je najavila i jačanje istraga, kao i usvajanje dalje koordinisanih sankcija protiv odgovornih za nezakonite deportacije.

Evropska unija je najavila izdvajanje dodatnih 50 miliona evra za jačanje ukrajinskog sistema zaštite dece, pristupa pravdi i digitalizaciju procesa za zahteve za obeštećenje. Dokumentarni film koji prikazuje svedočenja preživele dece biće dostupan javnosti na audiovizuelnom portalu narednih mesec dana.

Međunarodna koalicija za povratak ukrajinske dece osnovana je u Kijevu u februaru 2024. godine, pod kopredsedavanjem Ukrajine i Kanade, a Evropska unija je postala punopravni član u septembru 2025. godine. Koalicija sada okuplja 49 zemalja i međunarodnih organizacija kao centralnu platformu za koordinaciju diplomatskih, humanitarnih i pravnih napora.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Predstavnici Pentagona pred Kongresom zbog predloga budžeta u uslovima rata u Iranu

Američki sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba odgovaraju na pitanja o predlogu budžeta, dok traje sukob sa Iranom

Published

20 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Američki sekretar odbrane i načelnik Združenog generalštaba odgovaraju na pitanja o predlogu budžeta, dok traje sukob sa Iranom

Sekretar za odbranu Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, i načelnik Združenog generalštaba, general Dan Kejn, pojavili su se u utorak pred pododborima Predstavničkog doma i Senata zaduženim za nadzor nad budžetskim zahtevima Pentagona. Njihovo obraćanje dolazi u trenutku kada administracija predsednika Donalda Trampa traži budžet za fiskalnu 2027. godinu u iznosu od 1,5 biliona dolara, što predstavlja povećanje od 42% u odnosu na prethodnu godinu, u kontekstu aktuelnog rata sa Iranom.

Hegset i Kejn učestvuju u uzastopnim saslušanjima pred pododborima za aproprijacije, gde izlažu detalje predloga budžeta i odgovaraju na pitanja članova Kongresa. Predloženi budžet za odbranu predstavlja polaznu tačku za dalje pregovore sa zakonodavcima o godišnjem finansiranju američkih vojnih aktivnosti.

Predsednik Tramp izjavio je u ponedeljak da je trenutni prekid vatre u Iranu „na aparatima za održavanje života”, nakon što je odbacio najnoviji mirovni predlog kao „potpuno neprihvatljiv”. Takođe je najavio nameru da suspenduje porez na gorivo, navodeći kao razlog rast cena goriva tokom sukoba.

Sa druge strane, demokratski senator Mark Keli iz Arizone, član senatskog pododbora za aproprijacije, kritikovao je predloženi iznos budžeta, ocenjujući ga kao „pretenciozan”. On je naglasio da je, od kada je postao član Senata pre pet i po godina, budžet za odbranu iznosio nešto više od 700 milijardi dolara, dok se sada traži dvostruko veći iznos. „To je skoro jednako ukupnim izdvajanjima za odbranu ostatka sveta“, naveo je Keli tokom gostovanja u političkom programu.

Predlog budžeta i dalje je predmet rasprave u Kongresu, a zvaničnici administracije odgovaraju na pitanja u vezi sa prioritetima, raspodelom sredstava i uticajem aktuelnog sukoba sa Iranom na američke vojne potrebe. Administracija predsednika Trampa suočava se sa kritikama zbog načina na koji vodi vojne i budžetske politike tokom trajanja sukoba.

Dalja razmatranja i eventualne izmene predloga budžeta očekuju se tokom narednih nedelja, dok kongresni odbori nastavljaju sa saslušanjima i konsultacijama o budućim izdvajanjima za odbranu.

Pročitaj još

Svet

Zaštita pingvina tema na pregovorima o Antarktiku u Japanu

Zvaničnici iz skoro 60 zemalja okupljeni na godišnjem sastanku, razgovori o očuvanju vrsta i turističkom pritisku

Published

35 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Zvaničnici iz skoro 60 zemalja okupljeni na godišnjem sastanku, razgovori o očuvanju vrsta i turističkom pritisku

Godišnji pregovori zemalja potpisnica Antarktičkog ugovora počeli su u Hirošimi u Japanu, a zaštita ugroženih vrsta, posebno carskih pingvina, nalazi se u središtu diskusija, saopštili su međunarodni zvaničnici 12. maja 2026. godine. Sastanku prisustvuju predstavnici iz blizu 60 država, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija i Ukrajina, prenose međunarodni izveštaji.

Antarktik, sa bogatom faunom, zaštićen je ugovorom iz 1959. godine, koji ovu oblast definiše kao region nauke i mira, dok zamrzava teritorijalne zahteve. Učesnici konferencije naglašavaju važnost očuvanja ovog ekosistema, koji ima značajnu ulogu u regulisanju globalne klime i okeana.

Francisko Berguno, izvršni sekretar Sekretarijata Antarktičkog ugovora, istakao je tokom konferencije za štampu da je neophodno dugoročno planiranje, pažljivo upravljanje i međunarodno poverenje. “Odluke donete u Hirošimi doprinose tome da ljudska aktivnost na Antarktiku ostane pod kontrolom, ekološki odgovorna i zasnovana na naučnim principima”, izjavio je Berguno.

Prema navodima organizatora, oko 400 zvaničnika i istraživača iz 50 zemalja učestvuje na sastanku. Među ključnim pitanjima izdvojena je budućnost carskih pingvina, koje je Međunarodna unija za očuvanje prirode prošlog meseca proglasila ugroženom vrstom. Svetski fond za prirodu (WWF) apeluje da na ovom sastanku ova vrsta dobije status posebno zaštićene, što bi moglo značiti dodatna ograničenja za brodski saobraćaj i turizam u regionu gde ove ptice žive.

Brojnost carskih pingvina, prema navodima WWF-a, opada usled klimatskih promena koje utiču na ranije pucanje morskog leda, što direktno utiče na mesta gde ptice žive, love i razmnožavaju se. Iz ove organizacije navode da bi bez hitnih mera njihova populacija mogla nastaviti da opada.

Sastanak u Hirošimi posvećen je i pitanjima upravljanja rastućim turističkim pritiscima na Antarktik, sa ciljem očuvanja tamošnjeg ekosistema. Očekuje se da će diskusije doprineti određivanju budućih smernica u zaštiti prirodnih resursa i životinjskih vrsta na ovom kontinentu.

Pročitaj još

Svet

Psiholog Milan Krajnc analizira pitanje odgovornosti u ukrajinskom sukobu

Ekspert za krizno odlučivanje ističe važnost razumevanja šire slike, a ne pojednostavljenog traženja krivca

Published

36 minutes ago

on

May 12, 2026

By

Ekspert za krizno odlučivanje ističe važnost razumevanja šire slike, a ne pojednostavljenog traženja krivca

Profesor Milan Krajnc, specijalista za psihologiju sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst povodom aktuelnog pitanja o odgovornosti za rat u Ukrajini. U analizi navodi da je često u društvima prisutna potreba za pojednostavljivanjem kompleksnih sukoba i identifikovanjem jednog krivca, što, kako ističe, nije realno kada je reč o velikim međunarodnim krizama.

Krajnc objašnjava da sukobi poprimaju svoj oblik kroz dugi niz godina, kroz pritiske, istorijske traume, geopolitičke interese i osećanja ugroženosti, a ne isključivo kroz postupke pojedinačnih lidera. On ukazuje na psihološku potrebu ljudi da polarizuju strane i traže „dobrog“ i „lošeg“, što vodi pojednostavljenom shvatanju situacije i deljenju javnosti.

Prema njegovim rečima, veća opasnost od samog rata leži u gubitku sposobnosti društava da sagledaju širu sliku i razumeju psihološke mehanizme koji utiču na političke odluke. Navodi da velike sile, bilo na Istoku ili Zapadu, funkcionišu kroz mehanizme straha od gubitka uticaja i potrebe za kontrolom, dok se razlike pojavljuju u pristupu slobodi i ljudskim pravima.

Profesor Krajnc ističe da je Zapad tokom decenija omogućio veću ličnu slobodu i razvoj pojedinca, što objašnjava orijentaciju mnogih evropskih država ka saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama u trenucima krize. Međutim, upozorava i na psihološki paradoks – zaboravljanje razloga za prethodne odluke nakon što prođe osećaj opasnosti, što može dovesti do promena političkih orijentacija.

Prema njegovoj analizi, psihologija masa je kratkoročna i često vođena trenutnim osećajem sigurnosti, a ne principima ili vrednostima. On naglašava da je ključno pitanje za savremeno društvo kako je moguće da o miru i dalje odlučuju strah, ego i geopolitika, umesto stabilnosti i dijaloga.

Na kraju, Krajnc zaključuje da najveća lekcija današnjeg vremena nije u traženju pojedinačne odgovornosti, već u izgradnji sistema koji nisu zavisni od volje jednog lidera.

Pročitaj još

U Trendu