Niskotarifna avio-kompanija uvodi novu pauzu na liniji, trenutno dva leta nedeljno iz Beograda

Britanska avio-kompanija EasyJet privremeno će obustaviti letove na relaciji između beogradskog aerodroma “Nikola Tesla” i pariskog aerodroma “Šarl de Gol” počev od 26. jula 2026. godine, a nastavak saobraćaja planiran je za 26. oktobar, sa početkom zimske sezone 2026/27, kako je objavljeno. Kompanija je već ranije tokom ove godine pauzirala ovu liniju u periodu od 9. januara do 6. februara.

Trenutno EasyJet realizuje dva leta nedeljno između Beograda i Pariza, što je podatak koji ostaje nepromenjen do nove pauze. Privremeno ukidanje letova dolazi kao nastavak prethodnih prekida u saobraćaju na istoj ruti, što prema ekonomskim analizama ukazuje na nastavak prilagođavanja kapaciteta i frekvencije letova kompanije u skladu sa sezonskom potražnjom.

Planirani poslednji let na ovoj liniji održaće se 26. jula, nakon čega će uslediti tromesečna pauza. Nastavak avio-saobraćaja na ruti Beograd-Pariz predviđen je za početak zimske sezone, tačnije 26. oktobra. Prethodna pauza, od 9. januara do 6. februara, pokazala je sličan obrazac sezonskih prilagođavanja kompanije EasyJet.

Kompanija nije objavila dodatne finansijske detalje ili razloge za ovu odluku, a svi podaci vezani za letove i termine saopšteni su u skladu sa važećim redom letenja i informacijama iz avio-industrije.

Region beleži pad prekogranične razmene električne energije, CBAM utiče na konkurentnost, potrebne hitne reforme

Zemlje Zapadnog Balkana zabeležile su pad komercijalno planirane prekogranične razmene električne energije sa državama članicama Evropske unije od 25% u prvom kvartalu 2026. godine, prema analizi Sekretarijata Energetske zajednice. Ova promena je ocenjena kao posledica nove ekonomske realnosti uzrokovane uvođenjem mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM), koji je stupio na snagu 1. januara ove godine.

Na Beogradskom energetskom forumu (BEF) 2026, koji se održava 11. i 12. maja u Beogradu, istaknuto je da Zapadni Balkan ne sme da čeka članstvo u Evropskoj uniji kako bi sproveo neophodne energetske reforme i tranziciju ka dekarbonizovanom tržištu. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski naglasio je da bi odlaganje tih reformi bilo preskupo i dovelo do gubitka konkurentnosti, dok bi zastarela infrastruktura i viši troškovi proizvodnje dodatno opteretili region.

“Postoji jedan jedini odgovor na aktuelne izazove, a to je integrisana, dekarbonizovana energetska tržišta, kakva promovišu EU i Energetska zajednica”, izjavio je Lorkovski. On je dodao da Zapadni Balkan ima značajan neiskorišćen potencijal obnovljivih izvora energije, i da bi slobodno kretanje domaće evropske energije preko granica doprinelo konkurentnosti tržišta, stabilnosti poslovanja i pristupačnijim cenama u kriznim periodima.

Branislava Jovičić, direktorka BEF i osnivač medijske platforme Balkan Green Energy News, istakla je da su energetika, sigurnost i tranzicija ključne teme za razvoj sektora. Ona je upozorila da geopolitičke krize, ratovi i novi evropski propisi, uključujući CBAM, stvaraju dodatni pritisak na snabdevanje i rast cena energenata. “Energetska politika više nije samo pitanje unutrašnje ekonomije, ona je strateški instrument i element spoljne politike koji definiše bezbednost država i regiona”, rekla je Jovičić.

Ministar energetike i rudarstva Crne Gore Admir Šahmanović ocenio je da regionu treba više zajedničkih inicijativa za uspešnu energetsku tranziciju i dekarbonizaciju. On je naglasio da zemlje regiona ne mogu samostalno sprovesti intenzivan tranzicioni proces i da je regionalna saradnja ključ za stabilne energetske sisteme i put ka EU. Lorkovski je podsetio da je Srbija usvojila relevantno zakonodavstvo za integraciju tržišta električne energije sa EU i da se do 16. maja očekuje mišljenje Evropske komisije o usklađenosti.

Zaključeno je da će za privlačenje investicija i uspešnu tranziciju biti potrebna kontinuirana ulaganja u tehničku ekspertizu, jačanje regulatornih institucija i bolja koordinacija među ministarstvima. Postepeno uvođenje sistema određivanja cene ugljenika, usklađenih sa standardima EU, ocenjuje se kao neophodno za uspostavljanje predvidivih i kredibilnih sistema klimatskog upravljanja u regionu.

Najveći deo ulaganja, 109 milijardi evra, usmeren na lanac snabdevanja baterijama, dok je u infrastrukturu punjenja investirano do 46 milijardi evra

Države Evropskog ekonomskog prostora i Švajcarska investirale su skoro 200 milijardi evra u razvoj ekosistema električnih vozila, prema podacima organizacije Nju automotiv. Od ukupnog iznosa, oko 109 milijardi evra uloženo je u lanac snabdevanja baterijama, u nastojanju da se ojačaju domaći kapaciteti u sektoru kojim dominira Kina. Približno 60 milijardi evra investirano je u proizvodnju električnih vozila, što uključuje konverziju postojećih fabrika automobila i izgradnju novih postrojenja namenjenih isključivo električnim vozilima.

U infrastrukturu za punjenje električnih vozila uloženo je između 23 i 46 milijardi evra iz javnih sredstava. Na teritoriji Evrope instalirano je više od milion javnih punjača, dok je dodatnih 3,5 milijardi evra investirano u proizvodnju same infrastrukture za punjenje. Prema procenama, ove investicije podržavaju oko 150.000 radnih mesta, a broj zaposlenih bi mogao da dostigne 300.000 ukoliko budu realizovani svi najavljeni projekti.

Analiza ukazuje na neravnomernu raspodelu investicija, pri čemu Nemačka privlači gotovo četvrtinu ukupnih ulaganja u sektor električnih vozila, zahvaljujući snažnoj industrijskoj bazi i transformaciji automobilskog sektora. Kompanije iz Nemačke, Italije i istočne Evrope sve više prelaze sa motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električna vozila, dok su Francuska i Španija među najvećim dobitnicima trenutnog investicionog ciklusa.

Evropska komisija je predložila ublažavanje plana o zabrani prodaje novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine, kao odgovor na pritisak industrije. Ova izmena predstavlja jedan od najznačajnijih zaokreta u zelenoj politici Evropske unije u poslednjim godinama.