Ekspert za krizno odlučivanje ističe važnost razumevanja šire slike, a ne pojednostavljenog traženja krivca

Profesor Milan Krajnc, specijalista za psihologiju sistemskih rizika i kriznog odlučivanja, objavio je autorski tekst povodom aktuelnog pitanja o odgovornosti za rat u Ukrajini. U analizi navodi da je često u društvima prisutna potreba za pojednostavljivanjem kompleksnih sukoba i identifikovanjem jednog krivca, što, kako ističe, nije realno kada je reč o velikim međunarodnim krizama.

Krajnc objašnjava da sukobi poprimaju svoj oblik kroz dugi niz godina, kroz pritiske, istorijske traume, geopolitičke interese i osećanja ugroženosti, a ne isključivo kroz postupke pojedinačnih lidera. On ukazuje na psihološku potrebu ljudi da polarizuju strane i traže „dobrog“ i „lošeg“, što vodi pojednostavljenom shvatanju situacije i deljenju javnosti.

Prema njegovim rečima, veća opasnost od samog rata leži u gubitku sposobnosti društava da sagledaju širu sliku i razumeju psihološke mehanizme koji utiču na političke odluke. Navodi da velike sile, bilo na Istoku ili Zapadu, funkcionišu kroz mehanizme straha od gubitka uticaja i potrebe za kontrolom, dok se razlike pojavljuju u pristupu slobodi i ljudskim pravima.

Profesor Krajnc ističe da je Zapad tokom decenija omogućio veću ličnu slobodu i razvoj pojedinca, što objašnjava orijentaciju mnogih evropskih država ka saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama u trenucima krize. Međutim, upozorava i na psihološki paradoks – zaboravljanje razloga za prethodne odluke nakon što prođe osećaj opasnosti, što može dovesti do promena političkih orijentacija.

Prema njegovoj analizi, psihologija masa je kratkoročna i često vođena trenutnim osećajem sigurnosti, a ne principima ili vrednostima. On naglašava da je ključno pitanje za savremeno društvo kako je moguće da o miru i dalje odlučuju strah, ego i geopolitika, umesto stabilnosti i dijaloga.

Na kraju, Krajnc zaključuje da najveća lekcija današnjeg vremena nije u traženju pojedinačne odgovornosti, već u izgradnji sistema koji nisu zavisni od volje jednog lidera.

Lideri iz 50 zemalja sastali se u Jerevanu, Rusija reagovala obustavom uvoza i izjavom predsednika Putina

Samit Evropske političke zajednice održan je u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije, gde su se okupili lideri iz oko 50 zemalja kako bi razgovarali o budućnosti regiona južnog Kavkaza, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Događaj je održan tokom protekle nedelje i predstavljao je značajan politički trenutak za Jermeniju i širi region.

Na samitu su učestvovali evropski lideri, uključujući Ursulu fon der Lajen, Emanuela Makrona, Antonia Kostu i Kaju Kalas, koji su zajedno sa domaćinom, Jermenijom, istakli viziju povezane i ekonomski snažne Evrope. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da Jermenija prolazi kroz prelomni trenutak u svojoj modernoj istoriji i pozvao da ‘jermenski trenutak’ preraste u ‘kavkaski trenutak’ koji obuhvata ceo region.

Makron je posebno naglasio da region ne treba da bude polje imperijalne konkurencije i istakao je da južni Kavkaz može postati raskrsnica zahvaljujući svom geografskom položaju. Takođe je postavio pitanje prisustva oko 4.000 ruskih vojnika u Jermeniji, navodeći da bi oni mogli biti zamenjeni evropskim partnerskim državama.

Rusija je reagovala na održavanje samita obustavom uvoza pojedinih jermenskih proizvoda, dok je predsednik Vladimir Putin u izjavi uporedio put Jermenije ka Evropskoj uniji sa ukrajinskim putem, podsećajući na slične događaje iz 2013. godine kada je Jermenija bila pod pritiskom Moskve da prekine pregovore sa EU.

Francuski predsednik je dodatno najavio posvećenost dugoročnoj modernizaciji jermenskih oružanih snaga, što bi moglo promeniti bezbednosnu ravnotežu u regionu. Očekuje se pojačan pritisak Rusije na Jermeniju uoči izbora 7. juna, s obzirom na to da se Jermenija nalazi u prelaznom periodu između tradicionalnih saveza.

Tokom samita, premijer Jermenije Nikol Pašinjan predstavio je viziju regionalne povezanosti koja uključuje zaštitu suvereniteta zemlje i unapređenje infrastrukture. Posebna pažnja posvećena je pitanju Zangezurskog koridora, rute kroz Jermeniju koju su Azerbejdžan i Rusija tražili za ekstrateritorijalni pristup.

“Jermenija je izabrala svoj put, a taj put vodi kući u Evropu”, izjavio je Emanuel Makron u obraćanju učesnicima samita. Analitičari ističu da je samit u Jerevanu označio kraj ere u kojoj je južni Kavkaz posmatran isključivo kao ruska sfera uticaja.

Zvaničnici potvrdili izradu nacrta memoranduma o saradnji, dogovor podstaknut aktuelnim primerima iz Irana

Vlade Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država izradile su nacrt memoranduma koji predviđa potencijalni odbrambeni sporazum između dve zemlje, navode izvori upoznati sa procesom. Prema dostupnim informacijama, nacrt su pripremili američki Stejt department i ukrajinska ambasadorka u SAD Olha Stefanishina, a sporazum bi omogućio Ukrajini izvoz vojne tehnologije u SAD, kao i zajedničku proizvodnju dronova sa američkim kompanijama.

Prethodna iskustva iz rata u Iranu, gde su korišćene inovacije razvijene tokom višegodišnjeg sukoba Ukrajine sa Rusijom, dodatno su naglasila značaj dron tehnologije u savremenim sukobima. Ukrajina je, prema navodima zvaničnika, poslala dron presretače i pilote na Bliski istok kako bi pomogla američkim saveznicima u odbrani od iranskih dronova modela “Shahed”, za koje se navodi da su korišćeni i u napadima na ukrajinske gradove.

Ukrajinski zvaničnici ističu da sporazum sa SAD dolazi u trenutku kada je zemlja već potpisala slične odbrambene sporazume sa državama Bliskog istoka poput Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Navedeno je da su u toku pregovori i sa drugim partnerima, s ciljem proširenja međunarodne saradnje u sektoru odbrane.

U aktuelnom nacrtu, predviđeno je da ukrajinske kompanije, zajedno sa američkim partnerima, razvijaju i proizvode bespilotne letelice, što bi moglo doprineti jačanju kapaciteta obe strane u oblastima tehnologije i odbrane. Zvaničnih izjava o vremenskom okviru za potpisivanje sporazuma za sada nema, a razgovori su i dalje u toku.

Poslednjih godina, Kijev je značajno unapredio domaću industriju dronova i druge vojne tehnologije, što je prepoznato i van granica zemlje. Upotreba dronova, kako za izvidjanje tako i za odbranu, pokazala se kao ključna u aktuelnim sukobima, pa su stručnjaci ocenili da bi dogovor sa SAD mogao imati dugoročne posledice po razvoj vojne saradnje.

U kontekstu nedavnih događaja u Iranu, gde su ukrajinski stručnjaci i tehnologije bili angažovani u podršci američkim saveznicima, memorandum se vidi kao korak ka jačanju partnerstva i razmeni iskustava u oblasti savremenih ratnih tehnologija. Dodatno, iz Ukrajine je potvrđeno da su se poslednja dva meseca dogovorile i druge bilateralne saradnje na polju odbrane sa više država Bliskog istoka.

Zvaničnici iz Ukrajine i SAD nisu objavili dodatne detalje u vezi sa količinom ili tipom opreme koja bi mogla biti obuhvaćena budućim sporazumom, a dalji pregovori se očekuju u narednom periodu. Nezavisni izvori navode da je razvoj domaćih i zajedničkih dron programa postao centralna tačka u strategiji modernih sukoba, posebno u svetlu najnovijih događaja na Bliskom istoku.