Connect with us

Domaće

Farmaceutska industrija povećala povrat na investicije sa 5,9% na 7% u 2025. zahvaljujući GLP-1 lekovima

Lekovi za gojaznost čine 25% očekivane prodaje, dok je njihov udeo 2022. iznosio samo 1%

Published

2 hours ago

on

pexels-photo-7230183

Lekovi za gojaznost čine 25% očekivane prodaje, dok je njihov udeo 2022. iznosio samo 1%

Globalna farmaceutska industrija ostvarila je značajan rast povrata na ulaganja u istraživanje i razvoj, povećavši pokazatelj sa 5,9% u 2024. na 7% u 2025. godini, prema najnovijem izveštaju Deloitte-a. Ovaj rast pre svega je rezultat uspeha GLP-1 lekova, poput Ozempica, Wegovyja i Zepbounda, koji su bazirani na peptidu sličnom glukagonu i koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Analiza 20 najvećih globalnih biofarmaceutskih kompanija pokazuje da su GLP-1 lekovi prvi put za 16 godina, koliko Deloitte prati ove podatke, pretekli onkološke lekove po vrednosti u razvoju. Lekovi za gojaznost sada zauzimaju 25% ukupno očekivane prodaje lekova u razvoju, dok su 2022. godine činili samo 1% ovog segmenta. Istovremeno, 54 „mega-blokbaster“ indikacije, koje čine svega 9% projekata u kasnoj fazi razvoja, generišu oko 70% očekivanih prihoda.

Ovakva koncentracija prihoda nosi značajan rizik, jer farmaceutski sektor postaje zavisan od ograničenog broja proizvoda. Prema analizi, lekovi za gojaznost i dijabetes sada čine 38% svih očekivanih komercijalnih prihoda iz kasne faze razvoja za 2025. godinu. Stručnjaci upozoravaju da bi promena trendova, poput pada popularnosti mršavosti, mogla negativno uticati na čitavu industriju.

“Farmaceutska industrija razvija veliku zavisnost od svega nekoliko lekova, što može dovesti do stvaranja mehura koji u jednom trenutku može pući”, navodi se u izveštaju Deloitte-a.

Ovi podaci ukazuju na to da iako rast povrata na investicije trenutno donosi profit kompanijama, dugoročno ovakva zavisnost može predstavljati ozbiljan rizik za održivost farmaceutske industrije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Projekat „Svaka limenka se računa“ prikupio više od 900 hiljada limenki u Srbiji

Više od 900 hiljada aluminijumskih limenki prikupljeno tokom 2025. godine, uz podršku Ball Corporation i saradnju sa 20 događaja

Published

7 minutes ago

on

May 5, 2026

By

Više od 900 hiljada aluminijumskih limenki prikupljeno tokom 2025. godine, uz podršku Ball Corporation i saradnju sa 20 događaja

Inicijativa „Svaka limenka se računa“ zabeležila je rekordnu godinu u Srbiji, prikupivši više od 900 hiljada iskorišćenih aluminijumskih limenki tokom 2025. godine, koje su upućene na reciklažu i vraćene u proizvodni ciklus. Ovaj rezultat, saopštili su iz projekta, ukazuje na rastuću svest građana o reciklaži i potvrđuje spremnost javnosti da se uključi u očuvanje životne sredine kada postoje adekvatni uslovi.

Tokom prethodnih 12 meseci, projekat je realizovan u saradnji sa više od 20 manifestacija i događaja širom Srbije i regiona, uključujući EXIT festival, Business Run, Arsenal Fest, Limenka Teatar Fest, kao i brojne street food i urbane manifestacije. Akcije su obuhvatile sakupljanje ambalaže i direktnu edukaciju posetilaca o značaju reciklaže, a značajan deo aktivnosti sproveden je i u saradnji sa Udruženjem građana Bodrog.

Nemanja Marjanović, koordinator projekta, izjavio je: „Ovaj rezultat pokazuje da postoji stvarna spremnost građana da učestvuju u reciklaži, ali i koliko je važno dalje razvijati infrastrukturu i dostupnost sistema – dakle primarnu selekciju kao i raditi na uvođenju depozitnog sistema, među građanima poznatijeg kao kaucionog, koji će omogućiti sakupljanje, selekciju i zatim reciklažu iskorišćene ambalaže.”

Projekat je veliki deo aktivnosti usmerio ka inovativnim aktivacijama i interakciji sa publikom, približavajući koncept cirkularne ekonomije posebno mlađim generacijama. Podršku projektu pruža Ball Corporation, sa ciljem širenja svesti o važnosti pravilnog upravljanja otpadom. Posebno je istaknuto da reciklaža aluminijuma omogućava uštedu i do 95 odsto energije u odnosu na proizvodnju iz primarnih sirovina, dok se materijal može reciklirati neograničen broj puta bez gubitka kvaliteta.

Rast količine prikupljenih limenki iz godine u godinu potvrđuje pozitivne promene u odnosu prema otpadu u Srbiji. Projekat „Svaka limenka se računa“ nastaviće sa širenjem mreže partnera i edukacijom građana u cilju jačanja doprinosa zaštiti životne sredine.

Pročitaj još

Domaće

UniCredit povećao neto dobit na 3,2 milijarde evra, rast profita 16,1 odsto u prvom kvartalu

Grupa ostvarila RoTE od 26 odsto, neto profit porastao sa 1,5 na 10,6 milijardi evra tokom 21 kvartala

Published

13 minutes ago

on

May 5, 2026

By

Grupa ostvarila RoTE od 26 odsto, neto profit porastao sa 1,5 na 10,6 milijardi evra tokom 21 kvartala

UniCredit Grupa zabeležila je rekordan finansijski rezultat u prvom kvartalu 2026. godine, sa neto profitom od 3,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 16,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Kompanija je saopštila da je ovo nastavak uspešnog poslovanja nakon istorijski najprofitabilnije godine i potvrda novog strateškog pravca UniCredit Unlimited.

Prema objavljenim podacima, prinos na kapital (RoTE) dostigao je 26 odsto, što je povećanje od 2,7 procentnih poena u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine. U poslednjih 21 kvartal, UniCredit Grupa beleži kontinuirani rast, tokom kog je neto profit porastao sa 1,5 milijardi na 10,6 milijardi evra.

Ovi rezultati postignuti su u okruženju pojačane konkurencije i izazova, dok Grupa ulazi u novo poglavlje pod nazivom UniCredit Unlimited, sa ambicioznim planovima za redefinisanje poslovanja kao panevropske banke. UniCredit je istakao da je dosledna primena strategije doprinela rastu prihoda, efikasnosti troškova i jačanju kapitalne pozicije.

Izvršni direktor UniCredit Grupe Andrea Orcel izjavio je: „UniCredit je zabaležio još jedan rekordan set kvartalnih rezultata po svim ključnim finansijskim pokazateljima, demonstrirajući snagu i doslednost našeg modela i sprovođenja naše strategije. Neto profit je dostigao 3,2 milijarde evra, što je povećanje od 16% u odnosu na prethodnu godinu, i to uz RoTE od 26%. Ovi rezultati pokazuju disciplinovano sprovođenje u svim oblastima – rast prihoda, efikasnost troškova i snaga kapitala – pokazujući kako dobro vođena, diverzifikovana banka može ostvariti superiorne prinose tokom celog ciklusa, dok istovremeno ulaže u svoju budućnost. Iako su geopolitički i makroekonomski izgledi neizvesniji i složeniji, naša pobednička kultura koja ujedinjuje naše ljude, naša kontinuirana transformacija i jedinstvene snage i linije odbrane, dobro nas pripremaju za budućnost u različitim okruženjima.“

UniCredit Grupa je naglasila da su ostvareni rezultati posledica disciplinovanog sprovođenja strategije i ulaganja u razvoj, što je omogućilo nastavak rasta i u izazovnim uslovima na evropskom bankarskom tržištu.

Pročitaj još

Domaće

Finansijski sektor Srbije uvodi instant plaćanja kroz SEPA sistem, troškovi transakcija opadaju

Plaćanja koja su trajala nekoliko dana sada se izvršavaju odmah, uz niže troškove i jaču bezbednost

Published

17 minutes ago

on

May 5, 2026

By

Plaćanja koja su trajala nekoliko dana sada se izvršavaju odmah, uz niže troškove i jaču bezbednost

Finansijski sektor Srbije beleži značajnu promenu nakon priključenja SEPA sistemu plaćanja, čime su omogućena instant plaćanja i smanjeni troškovi transakcija koji su ranije iznosili nekoliko procentnih poena od vrednosti. Ove promene, istaknute tokom “Future and AI Summita” u Beogradu, imaju za cilj da unaprede efikasnost i sigurnost finansijskih servisa za građane i privredu.

Pomoćnik ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, Ognjen Popović, izjavio je da savremeni modeli veštačke inteligencije predstavljaju i priliku i izazov za finansijski sektor. “Frontend modeli veštačke inteligencije pokazuju sve veću sposobnost hakovanja i kompromitovanja bankarskih sistema, što zahteva dodatni oprez i unapređenje sistema, kako u privatnom tako i u državnom sektoru”, rekao je Popović. On je naglasio da je istovremeno AI alat koji može značajno da poveća produktivnost i olakša svakodnevno funkcionisanje korisnika, ali da je neophodno izbegavati izlaganje rizicima.

Kao ključnu meru za smanjenje rizika, Popović je naveo infrastrukturu, ističući da Srbija već raspolaže superkompjuterima i data centrom otvorenim za naučnu zajednicu. Ovo omogućava privatnom i akademskom sektoru da razvijaju nove proizvode i rešenja za sigurnost korisnika. Posebno je istakao značaj blokčejna za budućnost finansijskih tržišta, ističući mogućnost da tržišta funkcionišu 24 časa nedeljno sa instant kliringom i saldiranjem.

Popović je naglasio da prelazak na SEPA sistem unosi konkretne koristi: “Do sada ta plaćanja su trajala i po nekoliko dana, troškovi su često bili nekoliko procentnih poena. Sada ulazimo u sistem u kojem su plaćanja instant, troškovi manji, što će pozitivno uticati na privredu i građane i doprineti kvalitetu životnog standarda, kao i bržem razvoju privrede”.

Zaključeno je da je fokus u narednom periodu na integraciji veštačke inteligencije uz jačanje infrastrukture i bezbednosti, čime se stvaraju uslovi za inovacije i konkurentnost finansijskog sektora Srbije.

Pročitaj još

U Trendu