Connect with us

Domaće

“Ako mi odseku nogu, sam ću sebi presuditi!” Titov lični lekar otkrio jezivu tajnu: Sklonili smo mu pištolj iz torbice, a ubila ga je jedna kobna greška!

Objavljeno pre

6 months

,

A bronze bust of Josip Broz Tito on a stone pedestal in Gradačac, Bosnia and Herzegovina. Admir Nakic
“Umro je drug Tito!”, rečenica je koju je 4. maja 1980, pre tačno 46 godina, drhtavim glasom saopštio Miodrag Zdravković, spiker Televizije Beograd, a koja je celu bivšu SFRJ ostavila u šoku! Hiljade građana Jugoslavije u suzama je ispratilo predsednika Tita na večni počinak, a u dugačkoj koloni jedan do drugog koračali su najviši zvaničnici tog vremena.
Danas, sahranu Josipa Broza Tita mnogi nazivaju najvećom sahranom u istoriji čovečansta jer, kao nikada do tada u vreme hladnoratovskih odnosa, rame uz rame, u pogrebnoj povorci šetali su i zapadni političari i komunističke vođe i kraljevi i predsednici. Kraj jedne ere Njegova smrt označila je kraj jedne ere. Narednih desetak godina svakog 4. maja u 15:05 su se širom SFR Jugoslavije uključivale sirene i svako bi bio obavezan da minutom ćutanja na mestu gde se zatekao oda poštu. Doktor Milomir Stanković bio je lični lekar Josipa Broza Tita dok se lečio u bolnici u Ljubljani. On je bio kraj Tita u poslednjim danima života nekadašnjeg prvog čoveka SFRJ. – Sve je bilo u tajnosti oko njegovog lečenja. Došla je moja supruga da me obiđe na Brdu kod Kranja nisam smeo da joj kažem da će sutra biti amputirana Titu noga. Nikad niste znali ko možda sluša – ispričao je svojevremeno dr Stanković. On je u emisiji kod Mire Adanje Polak otkrio da su im u samom kliničkom centru govorili da ne žure pojedinim hodnicima jer su novinari gledali kroz prozor. – Upozoreni smo da ako budemo žurili novinari će znati da je nešto hitno. Maksimalna tajnost. Mi smo inekcije nosali u nekim torbicama da se ne bi videlo. Niko od njegove pratnje nije znao šta mi to njemu dajemo.
Sve je bila tajna.
Opisao je i njegov prvi susret sa Titom.
– To je bilo ujutru 15. maja na Brionima u njegovoj rezidenciji. On izlazi iz kupatila, istuširan obrijan i čeka da mu se da inekcija. Gledao je moj svaki potez. Posle je uvek imao poverenje u mene. U to vreme sam bio lekar na VMA. Kad sam došao kod njega prvi put on me je pozdravio kao da me je video juče: – Dobar dan doktore, kako ste. – Dobro sam druže predsedniče, kako ste vi? – Mene doktore steže ova vražija reuma. Znate ja lečim reumu. – Druže predsedniče, mi kad vas vidimo na televiziji kako koračate svi kažu da ste vi zdrav čovek. – E, doktore… Ja stegnem dobro zube dok koračam pred kamerama.
Dr Stanković ispričao je da je jednom dok je Tito imao fizikalnu terapiju on primetio njegovo levo stopalo koje nije izgledalo dobro. Nesvakidašnja modrica na levom stopalu – Bilo je bledo i imalo je neku nesvakidašnju modricu. Kao da je neko mastilo prosuto na nju, potpuno ograničeno… Nije bilo razliveno. Pošto je on tad dremao malo dok su ga masirali, ja sam mislio da on to ne zapaža. Opipao sam puls, ali nije ga bilo. Izašao sam i sačekao da oni završe sa njim tu fizikalnu terapiju. Posle nekog vremena on izlazi i prolazi pored mene. A maserka njegova mi kaže: “Pa on je video da ste vi nešto radili. Čim ste vi izašli on nas je pitao šta ste vi to videli. Morate mu nešto reći”… Ja sam mu prišao i rekao: – Druže predsedniče, imate na stopalu jednu promenu koja mora brzo da se pogleda. – Doktore, Nova je godina, nemam vremena za konzilijume. Kako otkriva dr Stanković radilo se o okluzivnoj angiopatiji. – Nije to bila dijabetična koju je on imao na potkolenici.
Ta okluzivna angiopatija je značila da je njemu zapušen krvni sud koji mu hrani nogu. To je bilo na butnoj arteriji i njemu je bila ugrožena noga. Ja sam bio odgovoran i morao sam da nešto uradim. Pokušao sam da ga nagovorim ponovo da pristane na konzilijum ali sada uz pomoć njegovog ađutanta. – Ja sam rekao da se sa time sačeka: “Proći će to”, rekao mi je Tito. Tito prema njegovim rečima uopšte nije mogao da prihvati tu celu situaciju. Strašan bol u nozi – Malo je bilo u njemu straha. Videlo mu se na licu. Ja jedini sumnjam da to može glave da mu dođe… Ali i mene je moglo da košta glave jer nisam prijavio na vreme ili što nisam bio uporan da ga nagovorim. Jedan lekar to posle par dana nije primetio pa su skoro optužili da ja dižem nepotrebnu paniku. Ali Tito je ubrzo potom doživeo strašan bol u nozi kao nikad do tada… I ja sam to iskoristio da objasnim njegovom ađutantu da je to veoma ozbiljno. Poveli smo još lekara.
Tito opet nije želeo da sluša upozorenja i stalno je govorio da nema vremena i da će to proći. – E onda je njegov ađutatnt rekao da mu konzilijum neće oduzeti mnogo vremena. I tada Tito pristaje da ga konzilijum pregleda narednog dana. “Došla su i dva vrsna stručnjaka iz inostranstva. Jedan je došao iz SAD – to je bio dr Majkl Debejki dok je iz Rusije došao dr Marat Knjazev. Debejki je pregledao nogu i cirkulaciju, dok ga je Knjazev pregledao celog. Na kraju su rekli da je Tito u dobrom stanju ali da je noga ugrožena. Debejki je rekao da pošto Tito ne pristaje ni na šta drugo sem na lekove da pokušaju sa jednim bajpasom koji je on ostavio našim lekarima. Ali je i rekao da upozore Tita da ako sve to ne uspe da će morati da mu seku nogu. S druge strane Knjazev je rekao da je terapija dobra i da je treba nastaviti uz kontrolu noge”, ispričao je dr Stanković. “Nije hteo da ostane bez noge” Tito je, kako je ispričao, prihvatao sve ali nije hteo da ostane bez noge.
– Rekao nam je: “Ako moja noga ode, ja ću sam sebi presuditi.” Kad je trebalo da ode u bolnicu mi smo mu sklonili pištolj koji je tajno čuvao u jednoj torbici. Niko nije smeo da mu kaže da noga mora da se amputira, nego su produžavali terapiju u nedogled koja ne pomaže. I sve tako je bilo dok se noga nije osušila, kad se osušila ona je otrovala organizam… Josip Broz je posle amputacije, kako ističe dr Stanković, bio zadovoljan jer je operacija uspela. – Govorio je da će sa jednom protezom i jednim štapićem ići ponovo na skup Nesvrstanih. Lekari su odahnuli, on odahnuo… operacija uspela. Ali to što se odugovlačilo sa amputacijom počelo je da uzima svoj danak.
– Bilo je nekoliko puta da je došlo skoro do kraja ali su onda rađene infuzije, transfuzije, intubacije, veštački bubreg… I on se jedno vreme i budio iz te kome. Dr Stanković otkriva šta je, kako kaže, Tita “odnelo na onaj svet”. Velika greška – Velika greška je bila što mu se izlazilo u susret da se leči lekovima a ne hiruški.
Njega je na onaj svet odnela jedna sklerotična pločica u butnoj arteriji koja je 50 odsto zatvarala arteriju u kojoj je došlo krvarenje… Ta arterija je mogla lako da se otpuši… Ja bih to mogao da uradim ali ja nisam imao kopetencije a ni to Tito ne bi dozvolio – rekao je dr Stanković i otkrio poslednje Titove reči: – Kad je video da je sve propalo njegove poslednje reči su bile: “Šta sve ovo treba da znači?!” E sad da li se to odnosilo na neke odluke koje je donosio ili na lekare koji su mu obećavali da će terapija uspeti, to ne znam… Sredinom februara 1980. on već nije mogao da govori i do kraja života je bio u veštačkoj komi. Ravna linija se pojavila 4. maja u 15.05 – ispričao je dr Miomir Stanković.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Univerzitet u Nišu obezbedio 2.700 stručnjaka i 550 stranih studenata za razvoj regiona

Rast broja upisanih i devizni prihodi od školarina jačaju ekonomiju jugoistoka Srbije, posebno u Nišu

Objavljeno pre

2 days

,

October 23, 2026

Objavio:

Univerzitet u Nišu obezbedio 2.700 stručnjaka i 550 stranih studenata za razvoj regiona – razvoj jugoistoka Srbije

Rast broja upisanih i devizni prihodi od školarina jačaju ekonomiju jugoistoka Srbije, posebno u Nišu

Univerzitet u Nišu ima ključnu ulogu u razvoju jugoistoka Srbije, obezbeđujući više od 2.700 diplomiranih stručnjaka samo tokom prošle akademske godine. Pored toga, fakultet medicine privukao je oko 550 stranih studenata, što doprinosi deviznim prihodima za grad i region. Ovi podaci potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, ocenjuju predstavnici ove ustanove.

Rast broja studenata i privredni uticaj

Privredna struktura Niša značajno se promenila tokom poslednjih tridesetak godina. Nekadašnji industrijski giganti su nestali, a privatni sektor i preduzetništvo preuzeli su vodeću ulogu. U tom procesu, Univerzitet u Nišu je ostao centralni oslonac, zapošljavajući tokom prošle akademske godine 1.924 nastavnika i saradnika, kao i 670 nenastavnih radnika. Tokom poslednjih šest godina, broj studenata se kretao oko 23.500 godišnje, uz minimalne varijacije od 100 do 200 mesta. Ove godine zabeležen je rast upisanih na svim fakultetima, uključujući popunjena mesta na Medicinskom i Građevinskom fakultetu već tokom prvog upisnog roka. Najveće interesovanje tradicionalno postoji za studijske programe psihologije i arhitekture, dok je na Elektronskom i Mašinskom fakultetu zabeležen porast interesovanja.

Devizni prihodi i potrošnja stranih studenata

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu se izdvojio po broju stranih studenata. Ove jeseni fakultet ima oko 550 studenata iz inostranstva, najviše iz Indije, Nigerije i Tunisa, ali i iz Nemačke, Engleske, Kanade, Italije, Grčke, Alžira i Maroka. Strani studenti plaćaju godišnju školarinu za medicinu od 6.000 do 6.500 evra, dok je za stomatologiju cena 7.500 evra. Ovi prihodi direktno doprinose deviznim prilivima Univerziteta, ali i lokalnoj ekonomiji kroz zakup stanova i svakodnevnu potrošnju. Kako navodi prof. dr Aleksandar Mitić, dekan Medicinskog fakulteta, strani studenti su rado viđeni gosti u kafićima i restoranima, što dodatno podstiče promet u uslužnom sektoru.

Uticaj na tržište nekretnina i planovi za širenje

Avgust i septembar su tradicionalno meseci najveće potražnje za stanovima u Nišu, jer dolazi nova generacija studenata. Prema rečima agenata za nekretnine, studenti sada češće zadržavaju stanove i tokom leta zbog rasta cena zakupa. Osim toga, prorektor Miroslav Lazić najavljuje uvođenje novih studijskih programa u narednim godinama, što bi dodatno moglo povećati broj upisanih i zadržati mlade u regionu. Sve ove aktivnosti potvrđuju da razvoj jugoistoka Srbije nezamisliv bez niškog Univerziteta, koji ostaje glavni generator znanja, kadrova i ekonomskog rasta regiona.

Pročitaj još

Domaće

Lidl Srbija osvojio prvo mesto kao najpoželjniji poslodavac u trgovini, skoro 5.000 ispitanika glasalo

Kompanija Lidl Srbija rangirana je kao drugi najpoželjniji poslodavac u zemlji, prema istraživanju The Employer Branding Agency na uzorku od 5.000 ispitanika

Objavljeno pre

2 days

,

October 23, 2026

Objavio:

Lidl Srbija osvojio prvo mesto kao najpoželjniji poslodavac u trgovini, skoro 5.000 ispitanika glasalo

Kompanija Lidl Srbija rangirana je kao drugi najpoželjniji poslodavac u zemlji, prema istraživanju The Employer Branding Agency na uzorku od 5.000 ispitanika

Lidl Srbija osvojio je prvo mesto u sektoru trgovine kao najpoželjniji poslodavac, dok je u ukupnom plasmanu Top 100 Employer Brands Srbija 2026/2027 zauzeo drugo mesto. Ove rezultate je objavila The Employer Branding Agency na osnovu nezavisnog online istraživanja sprovedenog od 31. jula do 12. oktobra 2026. godine, u kojem je učestvovalo gotovo 5.000 ispitanika starosti od 18 do 65 godina iz svih regiona Srbije. Istraživanje meri opštu reputaciju, želju da se postane deo tima, utisak o poslovanju i odnosu kompanije prema zaposlenima. Ispitanici su birali između najvećih poslodavaca iz 15 industrija, uključujući mogućnost ličnog izbora.

Kao rezultat ovakvog plasmana, Lidl Srbija potvrđuje svoj status jednog od najcenjenijih poslodavaca u zemlji. Kompanija je i prethodnih godina beležila visoke pozicije: drugo mesto 2023. godine, prvo mesto 2024/2025, i peto mesto 2025/2026. Ove godine, međutim, Lidl je „ubedljivo najpoželjniji poslodavac u sektoru Retail – Trgovine”, istakao je Miloš Cevizović, CEO i suosnivač The Employer Branding Agency. On je dodao da povratak na drugo mesto u ukupnom plasmanu pokazuje prepoznatljivost ulaganja u zaposlene i jasan odnos prema timu.

Podrška zaposlenima i priznanja u Srbiji

Holistički pristup dobrobiti zaposlenih u Lidl Srbija ogleda se kroz paket benefita. Svi zaposleni imaju privatno zdravstveno osiguranje sa godišnjim pokrićem pod jednakim uslovima za sve pozicije, godišnje sistematske preglede i pristup programu Employee Assistance Program. Ovaj program omogućava zaposlenima i članovima njihovih užih porodica besplatne i poverljive konsultacije sa psiholozima, pravnicima i finansijskim savetnicima, dostupne 24 sata dnevno. Takođe, nakon pet godina rada u Schwarz grupaciji, zaposleni imaju mogućnost korišćenja sabatikala, odnosno neplaćenog odsustva od jednog do tri meseca, uz povratak na isto radno mesto. Paket benefita uključuje popuste na Fitpass Elite, porodične pogodnosti, poklon-kartice za kupovinu u Lidlu, popuste kod partnera, kupovinu na rate i rad od kuće za administrativne pozicije.

Pored toga, kompanija je i 2026. godine šesti put zaredom nosilac sertifikata „Top Employer” koji dodeljuje Top Employers Institute, a poseduje i „Employer Partner” priznanje SELECTIO Grupe. Lidl Srbija ima i međunarodni „Enterprise Seal” sertifikat, kojim se potvrđuje visok i ujednačen kvalitet HR praksi u 31 zemlji u kojoj kompanija posluje.

Izjave rukovodstva i značaj rangiranja

„Ovo priznanje nam je posebno važno jer dolazi od građana Srbije, od ljudi koji nas poznaju kao potrošači, komšije, a neki i kao buduće kolege. To što nas iz godine u godinu prepoznaju kao jednog od najpoželjnijih poslodavaca u zemlji pokazuje da se ono što radimo za naše zaposlene vidi i van kompanije. Priznanja potvrđuju da smo na dobrom putu, ali naš zadatak ostaje isti: da gradimo okruženje u kojem zaposleni mogu da se oslone na kompaniju i profesionalno i lično”, izjavila je Ivana Marković, direktorka ljudskih resursa (CPO) i članica Uprave Lidl Srbija.

Kao rezultat kontinuiranih ulaganja u HR procese i benefite, Lidl Srbija ostaje među liderima na domaćem tržištu rada. Ovakva priznanja utiču ne samo na privlačenje novih kadrova, već i na zadržavanje postojećih zaposlenih, što je ključno u konkurentnom sektoru trgovine. Sertifikati koje kompanija kontinuirano dobija dodatno potvrđuju njen standard u oblasti upravljanja ljudskim resursima.

Pročitaj još

Domaće

Bečke klinike olakšale zakazivanje operacija kuka i kolena, 40.000 zahvata godišnje

Nova digitalna platforma omogućava brže termine za ugradnju veštačkih zglobova, preko 245 operacija već zakazano tokom probne faze

Objavljeno pre

2 days

,

October 23, 2026

Objavio:

Bečke klinike olakšale zakazivanje operacija kuka i kolena, 40.000 zahvata godišnje – operacije kuka i kolena

Nova digitalna platforma omogućava brže termine za ugradnju veštačkih zglobova, preko 245 operacija već zakazano tokom probne faze

Bečko udruženje zdravstvenih ustanova i Vinzenz Kliniken Wien uveli su digitalnu platformu za zakazivanje operacija kuka i kolena. Ova inovacija omogućava stanovnicima Beča pristup terminima za operaciju u samo nekoliko koraka, čime se ubrzava proces lečenja. Operacije kuka i kolena spadaju među najčešće planirane hirurške zahvate u Austriji, sa oko 40.000 ugradnji veštačkih zglobova godišnje, navodi gradska zdravstvena administracija.

Digitalna platforma poboljšava pristup operacijama kuka i kolena

Stanovnici Beča koji poseduju uput specijaliste mogu od maja 2026. godine putem platforme op-termin.wien ili pozivom na broj 1450 jednostavno zakazati operaciju kuka ili kolena. Potrebno je da učitaju svoj uput i izaberu prioritet – raniji termin ili određenu kliniku. Tokom probnog perioda već je zakazano više od 245 operacija i više od 460 prvih konsultacija. Ove konsultacije se po pravilu realizuju u roku od 21 dan od prijave. Ako je pacijent fleksibilan u izboru klinike, termin može dobiti i znatno brže.

Transparentnost i efikasnost smanjuju vreme čekanja

„Kada je reč o operaciji kuka ili kolena, pristup mora da bude jednostavan, transparentan i pravedan. Upravo to omogućavamo novom platformom za zakazivanje operacija. Na taj način olakšavamo put do lečenja i skraćujemo vreme čekanja na operacije“, izjavio je Peter Haker, gradski odbornik za zdravstvo. Mihael Binder, medicinski direktor Bečkog udruženja zdravstvenih ustanova, istakao je: „Do sada je zakazano više od 245 operacija i više od 460 prvih konsultacija. One se po pravilu obavljaju u roku od 21 dana. Ako su pacijenti fleksibilni u pogledu izbora klinike, do termina mogu da dođu i znatno brže.“ Platforma takođe omogućava veću transparentnost i pravičnost u procesu dodele termina, što je posebno važno u javnom zdravstvu.

Implikacije za zdravstveni sistem i pacijente

Ugradnja veštačkog kuka ili kolena predstavlja važan segment ortopedske hirurgije, sa velikim uticajem na kvalitet života pacijenata i troškove zdravstvenog sistema. Austrija, a posebno Beč, beleži visok broj ovih operacija, što zahteva efikasno upravljanje kapacitetima i resursima. Uvođenjem digitalne platforme, zdravstvene ustanove u Beču nastoje da smanje liste čekanja i poboljšaju pristup zdravstvenim uslugama. Kao rezultat, pacijenti dobijaju bržu i transparentniju uslugu, dok zdravstveni sistem može bolje da planira resurse. Platforma op-termin.wien već pokazuje pozitivne efekte, a njena primena mogla bi da posluži kao model i za druge gradove.

Pročitaj još

U Trendu