Italijanska banka zabeležila rekordni prihod od 6,9 milijardi evra i smanjila operativne troškove, isplata akcionarima 2,4 milijarde evra

Unikredit, italijanska bankarska grupa, ostvarila je u prvom tromesečju 2026. godine rekordnu neto dobit od 3,2 milijarde evra, što predstavlja rast od 16,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštila je kompanija u najnovijem finansijskom izveštaju. Ovo je 21. uzastopni kvartal rasta dobiti, a rezultati su premašili očekivanja tržišnih analitičara.

Ukupni prihodi banke porasli su za 4,9 odsto međugodišnje i dostigli 6,9 milijardi evra. Neto prihodi od kamata iznosili su 3,6 milijardi evra, dok su prihodi od naknada skočili za 7,8 odsto na 2,5 milijardi evra. Istovremeno, operativni troškovi su smanjeni za 1,1 odsto, što je dovelo do pada odnosa troškova i prihoda (cost/income ratio) na 33,4 odsto – nivo koji Unikredit navodi kao vodeći u bankarskom sektoru.

Na osnovu ovako snažnih rezultata u prvom kvartalu, banka iz Milana podigla je očekivanja za celu 2026. godinu i sada projektuje godišnju neto dobit od najmanje 11 milijardi evra, što je blago povećanje u odnosu na prethodne ciljeve.

U istom periodu, Unikredit je odlučio da izdvoji 2,4 milijarde evra za isplate akcionarima, što odgovara oko 80 odsto prilagođene neto dobiti za kvartal. Banka je ovim nastavila politiku visoke isplate dividendi i otkupa akcija, čime dodatno podstiče vrednost za investitore.

Izvršni direktor Unikredita, Andrea Orćel, izjavio je da rezultati odražavaju disciplinovano sprovođenje strategije na svim nivoima, rast prihoda, efikasnost troškova i snažnu kapitalnu poziciju. Orćel je posebno istakao visok povraćaj na kapital (RoTE) od 26 odsto kao dokaz efikasnosti poslovnog modela. “Ovi rezultati pokazuju kako banka kojom se dobro upravlja može da ostvari odlične prinose kroz makroekonomske cikluse, dok istovremeno ulaže u svoju budućnost”, naveo je Orćel.

Tržišni i geopolitički rizici ostaju prisutni, ali menadžment Unikredita smatra da je banka spremna za različite scenarije zahvaljujući snažnoj bilansnoj strukturi i doslednoj kontroli troškova. Očekuje se da će nastavak rasta prihoda i održavanje niskih operativnih troškova omogućiti banci da ispuni postavljene ciljeve za 2026. godinu.

Građani i firme od 5. maja plaćaju niže naknade za evro-transakcije, ali su troškovi i dalje veći nego u Evropskoj uniji

Srbija je 5. maja 2026. godine zvanično postala deo SEPA (Single Euro Payments Area) platnog sistema, omogućavajući građanima i privredi brže i jeftinije prekogranične transfere u evrima. Prema podacima Narodne banke Srbije, uvođenjem SEPA kreditnog transfera (SEPA CT) domaće banke smanjuju naknade na 0,4 odsto po transakciji, sa minimalnom naknadom od 240 dinara i maksimalnom od 6.000 dinara. Prethodno su naknade iznosile 0,5 odsto, uz minimum od 300 i maksimum od 10.000 dinara. Za humanitarnu pomoć naknada se ne naplaćuje.

Iako su naknade niže, uslovi u Srbiji i dalje odstupaju od evropskog standarda gde, prema pravilima Evropske unije, prekogranični transfer u evrima ne može biti skuplji od domaćeg transfera, pa su u EU SEPA transakcije često besplatne ili koštaju samo nekoliko evra. Na primer, u Luksemburgu poslovni transfer između banaka košta oko 0,75 evra. To znači da slanje 1.000 evra iz Srbije može biti višestruko skuplje, a kod većih iznosa razlika je još izraženija.

Za domaću privredu, posebno mala i srednja preduzeća, izvoznike, IT kompanije i freelancere, uvođenje SEPA sistema znači smanjenje troškova međunarodnih transfera, što direktno utiče na konkurentnost i profitabilnost. Građani Srbije mogu očekivati povoljnije doznake iz inostranstva, transparentnije naknade i manju neizvesnost u vezi sa dodatnim troškovima koji su ranije pratili SWIFT transakcije.

Narodna banka Srbije navodi da je ovo prva faza implementacije i da uvođenje SEPA infrastrukture ne znači automatski najniže moguće cene, ali otvara prostor za konkurenciju među bankama i dalji pad naknada. Domaće banke su u procesu tehničkog i organizacionog usklađivanja sa SEPA pravilima, a očekuje se da će visina naknada postati konkurentnija u odnosu na zemlje regiona. NBS ističe: “U toku su i završne pripreme novih tarifnika, koji će sadržati cene usluga obavljanja SEPA transakcija i očekuje se da će visina naknada koje će domaće banke naplaćivati klijentima za izvršavanje SEPA transakcija biti konkurentna sa zemljama regiona, kao i da će biti značajno povoljnija od naknada koje se trenutno naplaćuju za obavljanje transakcija u evrima sa zemljama koje su članice SEPA.” Istovremeno, transakcije će se obavljati putem posredničkih banaka iz inostranstva, što može uticati na konačnu naknadu, a korisnici će biti blagovremeno obavešteni o svim troškovima pre izvršavanja transfera.

Poređenje sa Crnom Gorom, članicom SEPA od oktobra 2025. godine, pokazuje niže troškove u regionu: građani Crne Gore imaju jedan dnevni transfer do 200 evra bez naknade, dok elektronske transakcije do 20.000 evra koštaju najviše 1,99 evra, a za veće iznose maksimalna naknada je 25 evra. Tako transfer od 1.000 evra u Crnoj Gori često košta manje od dva evra, a u Srbiji oko pet evra. Za iznos od 10.000 evra naknada u Srbiji može biti i do 34 evra, dok u Crnoj Gori ostaje ispod dva evra. Centralna banka Crne Gore navodi da je prosečna cena SEPA transakcije pala na oko 6,2 evra, dok je prethodno prosečan SWIFT transfer iznosio čak 73,4 evra, a za manje uplate razlika je još izraženija – sa više od 18 evra na svega nekoliko centi.

Iako je Srbija napravila značajan korak unapred u modernizaciji platnog sistema, aktuelni model više liči na jeftiniju verziju SWIFT sistema nego na pun SEPA standard. Dalji razvoj konkurencije i usklađivanje sa evropskim praksama mogli bi dovesti do dodatnog smanjenja troškova u budućnosti.

Eurosuper 98 sada iznosi 1,65 evra po litru, a eurodizel 1,71 evra; nove cene važe do 26. maja

Naftno tržište Crne Gore suočilo se od danas sa povećanjem cena svih vrsta goriva, prema podacima Ministarstva energetike i rudarstva. Cena eurosupera 98 porasla je za četiri centa i sada iznosi 1,65 evra po litru, dok je eurosuper 95 poskupeo takođe za četiri centa, na 1,61 evra po litru. Litar eurodizela košta 1,71 evra, što je rast od tri centa, a lož ulje je takođe skuplje za tri centa i sada dostiže 1,81 evro po litru. Ove cene biće na snazi do 26. maja.

Za razliku od Crne Gore, u Hrvatskoj je dizel od ponoći pojeftinio za šest centi i iznosi 1,72 evra po litru, dok je benzin ostao na nivou od 1,64 evra po litru. U Srbiji je u četvrtak cena dizela porasla nešto manje od dva centa i sada iznosi 1,88 evra, dok benzin zadržava cenu od 1,63 evra po litru.

Prema saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore, ovo je drugo uzastopno povećanje cena goriva u zemlji, dok na susednim tržištima dolazi do stagnacije ili pojeftinjenja pojedinih derivata. Cene će biti aktuelne do narednog obračunskog perioda, odnosno do 26. maja.