Kompanija Visa proširuje liderstvo u digitalnim plaćanjima, Martinčuk preuzima operativno upravljanje za Ukrajinu, Moldaviju, Evroaziju i Kavkaz

Kompanija Visa, globalni lider u digitalnim plaćanjima, saopštila je da je Sergij Martinčuk postavljen na poziciju višeg potpredsednika i regionalnog menadžera za tržišta Ukrajine, Moldavije, Južne i Istočne Evrope, centralne Azije i Kavkaza. Sa sedištem u Kijevu, Martinčuk će biti odgovoran za poslovanje i strateški razvoj kompanije na ukupno 17 tržišta, potvrđeno je 5. maja 2026. godine.

Ovu funkciju Martinčuk preuzima od Kristine Doroš, koja je prešla na globalnu poziciju u sedištu kompanije Visa u San Francisku, gde radi u okviru sektora Value Added Services. Ključne oblasti Martinčukovog rada biće jačanje saradnje sa bankama, regulatornim organima, trgovcima i tehnološkim partnerima, kao i ubrzanje procesa digitalizacije plaćanja širom regiona.

Dr Tarek Muhmud, regionalni predsednik kompanije Visa za Centralnu Evropu, Bliski istok i Afriku, izjavio je: „Sa velikim zadovoljstvom želimo dobrodošlicu Sergiju u naš tim. Njegovo bogato iskustvo u tehnološkom sektoru, snažno regionalno liderstvo i sposobnost upravljanja različitim timovima dodatno će osnažiti naše kapacitete. To će nam omogućiti da kreiramo još veću vrednost za klijente i partnere u svih 17 zemalja.“

Martinčuk donosi gotovo dvadeset godina iskustva na rukovodećim pozicijama, pre svega iz kompanije Cisco, gde je bio odgovoran za digitalne transformacije i operativno upravljanje. Po obrazovanju stručnjak u oblasti računarskih nauka i finansija, Martinčuk je tokom karijere rukovodio velikim organizacijama, podsticao rast i izgradio snažne odnose sa klijentima i regulatorima.

U izjavi povodom imenovanja, Martinčuk je naglasio: „Čast mi je što se pridružujem kompaniji Visa i što ću voditi ovaj dinamičan region u trenutku koji je izuzetno važan za industriju plaćanja. Zajedno sa našim timovima i partnerima, nastavićemo da unapređujemo digitalna plaćanja za građane i privredu, razvijamo rešenja za transfer novca i omogućavamo rast klijentima kroz usluge sa dodatnom vrednošću za njihovo poslovanje, a sve to uz podršku vrhunske tehnologije, najvišeg nivoa bezbednosti i snažne tržišne pozicije koju Visa ima svuda gde posluje.“

Visa na tržištu Jugoistočne Evrope više od 40 godina sarađuje sa bankama, trgovcima i državnim institucijama kako bi gradila napredan, siguran i inkluzivan ekosistem digitalnih plaćanja. Kompanija nastavlja da bude lider u inovacijama kao što su tokenizacija, biometrijska plaćanja i e-trgovina.

Genetski podaci sedam miliona korisnika ugroženi posle hakerskog napada 2023. godine, procenjena vrednost industrije prelazi dve milijarde dolara godišnje

Američka biotehnološka kompanija 23andMe, koja je stekla globalnu prepoznatljivost prikupljanjem i analizom ljudskog genoma, prodata je u martu 2025. godine za 305 miliona dolara TTAM Research Institute-u, nakon što je zapala u ozbiljne finansijske probleme. U trenutku prodaje, baza kompanije obuhvatala je podatke više od 15 miliona korisnika, što je i dalje najvrednija imovina kompanije.

U 2023. godini, kompanija je pretrpela masovni hakerski napad koji je ugrozio podatke gotovo sedam miliona korisnika, nakon čega je usledilo restrukturiranje i pad prihoda. Iako su korisnici imali mogućnost da obrišu svoje podatke, prema procenama, to je učinilo samo dva miliona njih. Danas kompanija posluje pod imenom Chrome Holding Co. (ChromeCo, Inc.), u vlasništvu neprofitnog instituta TTAM Research Institute, ali neizvesnost oko sudbine genetičkih podataka ostaje otvorena.

Dugoročna vrednost baze ne ogleda se u jednokratnoj ceni testa, već u njenom komercijalnom i naučnom potencijalu. Genetski podaci su trajni i otkrivaju informacije ne samo o pojedincu, već i o njegovoj porodici. Podaci su često povezivi sa javnim bazama i društvenim mrežama, a istraživanja pokazuju da se u nekim populacijama može identifikovati više od 60% korisnika (studija Erlich, 2018), dok moderni AI modeli omogućavaju povezivanje DNK sa fotografijama lica uz tačnost preko 90% (Science Advances 2021).

Pravi profit kompanije nikada nije bio u prodaji testova, već u licenciranju i prodaji genetskih podataka farmaceutskim kompanijama, istraživačima i osiguravajućim društvima. Već 2018. godine, saradnja sa GlaxoSmithKline-om procenjivana je na stotine miliona dolara. U industriji vrednoj preko dve milijarde dolara godišnje, sa prognozom rasta na 10 milijardi do 2030. godine, genetski podaci se smatraju sve vrednijim resursom.

Regulatorni okviri su i dalje nedovoljni da zaštite korisnike. U Evropi, GDPR propisuje strogu zaštitu genetičkih podataka i eksplicitan pristanak, ali ne rešava pitanja kolektivnog prava porodica ili vlasništva nad podacima kod prenosa imovine. U slučaju stečaja, kao što je bio slučaj sa 23andMe, baza genetskih podataka postaje deo imovine koja se može prodati ili preneti na drugog vlasnika. Ova situacija otvara brojna pitanja o budućoj kontroli i privatnosti biološkog identiteta miliona ljudi širom sveta.

Najveći lanac Voli zabeležio je neto dobit od 16 miliona evra, dok prosečna profitna marža trgovaca u Srbiji iznosi 2,8 odsto

Najveći trgovački lanci u Crnoj Gori ostvarili su u 2025. godini ukupne prihode veće od 1,12 milijardi evra, ali im neto profitne marže jedva prelaze 4 odsto, pokazuju ekonomske analize. Kompanija Voli, vodeći trgovinski lanac u Crnoj Gori, imala je prihod od oko 390 miliona evra i neto dobit od 16 miliona evra, što odgovara neto marži od 4,1 odsto.

HD Laković je ostvario najveću neto maržu među konkurentima, sa 4,3 odsto, dok je dobit po zaposlenom iznosila 7.200 evra, a povrat na imovinu 8 odsto. Domaća trgovina beleži neto maržu od 2,5 odsto, a Idea CG svega 0,5 odsto, iako je promet te kompanije bio gotovo 276 miliona evra.

Niske marže karakteristične su za maloprodaju robe široke potrošnje u regionu. U Crnoj Gori su dodatno pritisnute visokim uvozom, cenovnim ratom među lancima, rastom troškova rada, skupom logistikom i gorivom, kao i inflatornim pritiscima na nabavne cene.

Slična je situacija i u Srbiji, gde trgovci prema podacima Privredne komore Srbije beleže prosečnu neto profitnu stopu od svega 2,8 odsto. U 2024. godini profit je opao za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu, a tri od četiri najveća trgovinska lanca poslovala su sa gubicima. Iako su bruto marže često iznad 45 odsto, operativna efikasnost (EBIT) iznosi između 0,91 i 1,42 odsto. Vlada Srbije je krajem godine ograničila marže i rabate trgovcima kako bi odgovorila na rast cena, a novi zakon donet je u martu 2026. godine.

Uporedni podaci pokazuju da su profitne marže i u Evropskoj uniji niske. U Austriji, koja ima sličan broj potrošača kao Srbija, prosečna profitabilnost u maloprodaji hrane kreće se između 0,5 i 2,5 odsto. SPAR, lider tržišta, ostvario je 2024. godine dobit pre oporezivanja od 255 miliona evra, što odgovara marži od 1,7 odsto, dok je neto marža u REWE oko 1 odsto. Diskonter Lidl, koji posluje i u Srbiji, ima efikasnost između 2 i 3 odsto. Bruto marže u Austriji su znatno niže nego u Srbiji i Crnoj Gori i iznose između 20 i 25 odsto.

Zaključak je da su male profitne marže karakteristika maloprodajnog sektora, kako u regionu tako i u Evropskoj uniji, uprkos velikim prometima i prihodima.