Prihodi banke porasli na 18,6 milijardi dolara, ali rast rezervacija za loše kredite i trošak prevare opteretili rezultate

Britanska banka HSBC objavila je da je njen neto profit u prvom kvartalu 2026. pao za četiri odsto međugodišnje i iznosi 9,4 milijarde dolara. Uprkos tome što su prihodi porasli za šest odsto na 18,6 milijardi dolara, rezultati nisu zadovoljili očekivanja investitora, što je dovelo do pada akcija banke za više od pet odsto u jutarnjem trgovanju na londonskoj berzi.

Pad dobiti banka je objasnila povećanjem rezervacija za loše kredite koje su u ovom kvartalu dostigle 1,3 milijarde dolara, uključujući dodatnih 300 miliona dolara izdvojenih zbog posledica sukoba na Bliskom istoku. Osim toga, HSBC je evidentirao i poseban trošak od 400 miliona dolara povezan sa prevarom u sektoru privatnog kreditiranja u Velikoj Britaniji.

Finansijska direktorka HSBC-a, Pem Kaur, izjavila je da se gubitak odnosi na kredite odobrene jednom neimenovanom privatnom investicionom fondu, ističući da je reč o izolovanom incidentu, ali da to dodatno ukazuje na rizike u sektoru privatnog kreditiranja, za koji se smatra da je često nedovoljno transparentan. Kaur je naglasila da ukupna izloženost banke ovom sektoru iznosi oko šest milijardi dolara, što čini mali deo ukupne bilansne sume HSBC-a.

Negativna reakcija investitora na tržištu rezultirala je padom vrednosti akcija HSBC-a za više od pet odsto, čime je banka postala najveći gubitnik među kompanijama na indeksu FTSE 100 tokom jutarnjeg trgovanja.

Građani sa dohotkom većim od 5.439.096 dinara u 2025. godini moraju podneti poresku prijavu do 15. maja 2026. preko portala ePorezi

Poreska uprava Srbije saopštila je da 15. maja ističe rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za tekuću godinu, kao i za plaćanje obračunatog poreza. Sva fizička lica koja su u 2025. godini ostvarila dohodak u iznosu većem od 5.439.096 dinara dužna su da najkasnije do 15. maja 2026. na portalu ePorezi provere podatke u unapred popunjenoj poreskoj prijavi, izvrše eventualne korekcije i podnesu prijavu prihvatanjem opcije “Potpiši i podnesi”.

U slučajevima kada unapred popunjena prijava nije dostupna (npr. ako je identifikator pasoš ili nema potrebnih podataka), obveznici su u obavezi da samostalno popune i podnesu poresku prijavu elektronskim putem, koristeći obrazac PP GPDG, u istom roku. Ako prijava ne bude podneta na vreme, Poreska uprava će to učiniti umesto obveznika na osnovu raspoloživih podataka.

Detaljna uputstva i dodatne informacije o utvrđivanju godišnjeg poreza na dohodak građana i proceduri podnošenja prijave dostupni su kroz Poreski informator, Objašnjenje Ministarstva finansija, Korisničko uputstvo za podnošenje prijave i Odgovore na najčešće postavljana pitanja. Poreska uprava podseća da nepoštovanje roka povlači prekršajnu odgovornost prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Redovno ispunjavanje poreskih obaveza doprinosi boljem funkcionisanju javnih usluga i unapređenju uslova života u Srbiji. Na portalu ePorezi obveznicima je postavljena unapred popunjena poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, na osnovu podataka iz službenih evidencija o prihodima ostvarenim u prethodnoj godini.

Lekovi za gojaznost čine 25% očekivane prodaje, dok je njihov udeo 2022. iznosio samo 1%

Globalna farmaceutska industrija ostvarila je značajan rast povrata na ulaganja u istraživanje i razvoj, povećavši pokazatelj sa 5,9% u 2024. na 7% u 2025. godini, prema najnovijem izveštaju Deloitte-a. Ovaj rast pre svega je rezultat uspeha GLP-1 lekova, poput Ozempica, Wegovyja i Zepbounda, koji su bazirani na peptidu sličnom glukagonu i koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Analiza 20 najvećih globalnih biofarmaceutskih kompanija pokazuje da su GLP-1 lekovi prvi put za 16 godina, koliko Deloitte prati ove podatke, pretekli onkološke lekove po vrednosti u razvoju. Lekovi za gojaznost sada zauzimaju 25% ukupno očekivane prodaje lekova u razvoju, dok su 2022. godine činili samo 1% ovog segmenta. Istovremeno, 54 „mega-blokbaster“ indikacije, koje čine svega 9% projekata u kasnoj fazi razvoja, generišu oko 70% očekivanih prihoda.

Ovakva koncentracija prihoda nosi značajan rizik, jer farmaceutski sektor postaje zavisan od ograničenog broja proizvoda. Prema analizi, lekovi za gojaznost i dijabetes sada čine 38% svih očekivanih komercijalnih prihoda iz kasne faze razvoja za 2025. godinu. Stručnjaci upozoravaju da bi promena trendova, poput pada popularnosti mršavosti, mogla negativno uticati na čitavu industriju.

“Farmaceutska industrija razvija veliku zavisnost od svega nekoliko lekova, što može dovesti do stvaranja mehura koji u jednom trenutku može pući”, navodi se u izveštaju Deloitte-a.

Ovi podaci ukazuju na to da iako rast povrata na investicije trenutno donosi profit kompanijama, dugoročno ovakva zavisnost može predstavljati ozbiljan rizik za održivost farmaceutske industrije.