Najveći lanac Voli zabeležio je neto dobit od 16 miliona evra, dok prosečna profitna marža trgovaca u Srbiji iznosi 2,8 odsto
Najveći trgovački lanci u Crnoj Gori ostvarili su u 2025. godini ukupne prihode veće od 1,12 milijardi evra, ali im neto profitne marže jedva prelaze 4 odsto, pokazuju ekonomske analize. Kompanija Voli, vodeći trgovinski lanac u Crnoj Gori, imala je prihod od oko 390 miliona evra i neto dobit od 16 miliona evra, što odgovara neto marži od 4,1 odsto.
HD Laković je ostvario najveću neto maržu među konkurentima, sa 4,3 odsto, dok je dobit po zaposlenom iznosila 7.200 evra, a povrat na imovinu 8 odsto. Domaća trgovina beleži neto maržu od 2,5 odsto, a Idea CG svega 0,5 odsto, iako je promet te kompanije bio gotovo 276 miliona evra.
Niske marže karakteristične su za maloprodaju robe široke potrošnje u regionu. U Crnoj Gori su dodatno pritisnute visokim uvozom, cenovnim ratom među lancima, rastom troškova rada, skupom logistikom i gorivom, kao i inflatornim pritiscima na nabavne cene.
Slična je situacija i u Srbiji, gde trgovci prema podacima Privredne komore Srbije beleže prosečnu neto profitnu stopu od svega 2,8 odsto. U 2024. godini profit je opao za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu, a tri od četiri najveća trgovinska lanca poslovala su sa gubicima. Iako su bruto marže često iznad 45 odsto, operativna efikasnost (EBIT) iznosi između 0,91 i 1,42 odsto. Vlada Srbije je krajem godine ograničila marže i rabate trgovcima kako bi odgovorila na rast cena, a novi zakon donet je u martu 2026. godine.
Uporedni podaci pokazuju da su profitne marže i u Evropskoj uniji niske. U Austriji, koja ima sličan broj potrošača kao Srbija, prosečna profitabilnost u maloprodaji hrane kreće se između 0,5 i 2,5 odsto. SPAR, lider tržišta, ostvario je 2024. godine dobit pre oporezivanja od 255 miliona evra, što odgovara marži od 1,7 odsto, dok je neto marža u REWE oko 1 odsto. Diskonter Lidl, koji posluje i u Srbiji, ima efikasnost između 2 i 3 odsto. Bruto marže u Austriji su znatno niže nego u Srbiji i Crnoj Gori i iznose između 20 i 25 odsto.
Zaključak je da su male profitne marže karakteristika maloprodajnog sektora, kako u regionu tako i u Evropskoj uniji, uprkos velikim prometima i prihodima.
