Prihodi banke porasli na 18,6 milijardi dolara, ali rast rezervacija za loše kredite i trošak prevare opteretili rezultate

Britanska banka HSBC objavila je da je njen neto profit u prvom kvartalu 2026. pao za četiri odsto međugodišnje i iznosi 9,4 milijarde dolara. Uprkos tome što su prihodi porasli za šest odsto na 18,6 milijardi dolara, rezultati nisu zadovoljili očekivanja investitora, što je dovelo do pada akcija banke za više od pet odsto u jutarnjem trgovanju na londonskoj berzi.

Pad dobiti banka je objasnila povećanjem rezervacija za loše kredite koje su u ovom kvartalu dostigle 1,3 milijarde dolara, uključujući dodatnih 300 miliona dolara izdvojenih zbog posledica sukoba na Bliskom istoku. Osim toga, HSBC je evidentirao i poseban trošak od 400 miliona dolara povezan sa prevarom u sektoru privatnog kreditiranja u Velikoj Britaniji.

Finansijska direktorka HSBC-a, Pem Kaur, izjavila je da se gubitak odnosi na kredite odobrene jednom neimenovanom privatnom investicionom fondu, ističući da je reč o izolovanom incidentu, ali da to dodatno ukazuje na rizike u sektoru privatnog kreditiranja, za koji se smatra da je često nedovoljno transparentan. Kaur je naglasila da ukupna izloženost banke ovom sektoru iznosi oko šest milijardi dolara, što čini mali deo ukupne bilansne sume HSBC-a.

Negativna reakcija investitora na tržištu rezultirala je padom vrednosti akcija HSBC-a za više od pet odsto, čime je banka postala najveći gubitnik među kompanijama na indeksu FTSE 100 tokom jutarnjeg trgovanja.

Lekovi za gojaznost čine 25% očekivane prodaje, dok je njihov udeo 2022. iznosio samo 1%

Globalna farmaceutska industrija ostvarila je značajan rast povrata na ulaganja u istraživanje i razvoj, povećavši pokazatelj sa 5,9% u 2024. na 7% u 2025. godini, prema najnovijem izveštaju Deloitte-a. Ovaj rast pre svega je rezultat uspeha GLP-1 lekova, poput Ozempica, Wegovyja i Zepbounda, koji su bazirani na peptidu sličnom glukagonu i koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Analiza 20 najvećih globalnih biofarmaceutskih kompanija pokazuje da su GLP-1 lekovi prvi put za 16 godina, koliko Deloitte prati ove podatke, pretekli onkološke lekove po vrednosti u razvoju. Lekovi za gojaznost sada zauzimaju 25% ukupno očekivane prodaje lekova u razvoju, dok su 2022. godine činili samo 1% ovog segmenta. Istovremeno, 54 „mega-blokbaster“ indikacije, koje čine svega 9% projekata u kasnoj fazi razvoja, generišu oko 70% očekivanih prihoda.

Ovakva koncentracija prihoda nosi značajan rizik, jer farmaceutski sektor postaje zavisan od ograničenog broja proizvoda. Prema analizi, lekovi za gojaznost i dijabetes sada čine 38% svih očekivanih komercijalnih prihoda iz kasne faze razvoja za 2025. godinu. Stručnjaci upozoravaju da bi promena trendova, poput pada popularnosti mršavosti, mogla negativno uticati na čitavu industriju.

“Farmaceutska industrija razvija veliku zavisnost od svega nekoliko lekova, što može dovesti do stvaranja mehura koji u jednom trenutku može pući”, navodi se u izveštaju Deloitte-a.

Ovi podaci ukazuju na to da iako rast povrata na investicije trenutno donosi profit kompanijama, dugoročno ovakva zavisnost može predstavljati ozbiljan rizik za održivost farmaceutske industrije.

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 25. maja, a nova pravila nalažu obavezne prospekte i transparentnije oglašavanje

Izmenama i dopunama Pravilnika o alternativnim investicionim fondovima, uvode se stroža pravila za poslovanje, oglašavanje i informisanje investitora, sa ciljem povećanja transparentnosti i zaštite ulaganja. Prema novim propisima, društva za upravljanje fondovima moraju detaljnije da regulišu sadržaj dokumentacije, način komunikacije sa investitorima i promociju fondova. Ministarstvo finansija je najavilo da će javna rasprava o Nacrtu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom trajati do 25. maja.

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na preciznije definisanje dokumentacije. Alternativni investicioni fondovi sa javnom ponudom moraće da imaju pravila poslovanja, prospekt i ključne informacije za investitore, dok su fondovi sa privatnom ponudom obavezni da poseduju pravila poslovanja. Sva dokumentacija moraće da bude dostavljena Komisiji za hartije od vrednosti na odobrenje ne samo prilikom osnivanja fonda, već i kod svake izmene.

Prospekt postaje ključni dokument pri ulaganju i mora da sadrži sve relevantne informacije: investicionu strategiju, rizike, troškove, prava investitora, strukturu imovine i način upravljanja fondom. Takođe, prospekt mora biti jasan, pregledan i napisan tako da investitor može lako da razume prirodu ulaganja i potencijalne rizike.

Pored prospekta, uvodi se i standardizovani dokument sa ključnim informacijama za investitore, koji predstavlja sažetak najvažnijih podataka o fondu, uključujući strategiju ulaganja, rizike i troškove. Ovaj dokument mora biti usklađen sa sadržajem prospekta.

Pravilnik predviđa i strože procedure za izmene dokumentacije. U slučaju značajnih promena, kao što su izmene strategije ulaganja, povećanje naknada ili promena profila rizika, društva za upravljanje su obavezna da dobiju saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. O ovakvim promenama investitori moraju biti obavešteni, a dobijaju pravo da u roku od 40 dana zatraže otkup investicionih jedinica bez plaćanja izlazne naknade.

Promene se odnose i na oglašavanje fondova. Svi promotivni materijali moraju biti jasni, tačni i zasnovani na proverljivim podacima, uz obavezno upozorenje na rizike ulaganja. Zabranjeno je davanje neosnovanih obećanja o sigurnim ili garantovanim prinosima, kao i korišćenje formulacija koje mogu dovesti investitore u zabludu. Tekst oglasa društva za upravljanje moraće da dostave Komisiji najmanje pet dana pre objavljivanja, a Komisija može zahtevati izmene ukoliko proceni da sadržaj nije u skladu sa propisima.

Novi Pravilnik uvodi dodatne kriterijume za zaštitu investitora, uključujući obavezu da društva za upravljanje deluju u najboljem interesu klijenata, postojanje nezavisnog depozitara i transparentno izveštavanje. Cilj je smanjenje rizika za male investitore i povećanje sigurnosti ulaganja u alternativne fondove.

Nove odredbe predstavljaju nastavak jačanja regulatornog okvira na tržištu kapitala u Srbiji, sa fokusom na transparentnost, odgovornost i informisanost investitora. Pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a društva za upravljanje moraće da svoje poslovanje usklade sa novim pravilima.