Svetska zdravstvena organizacija istražuje smrt tri osobe na brodu MV Hondius, dok se još dvoje leči

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je 18. juna 2024. godine da je na kruzeru MV Hondius, koji se nalazi kod obale Zapadne Afrike, zabeleženo sedam slučajeva hantavirusa, uključujući tri smrtna ishoda. Prema zvaničnom saopštenju, postoji mogućnost da je došlo do prenosa virusa sa čoveka na čoveka među putnicima broda.

Na brodu, kojim upravlja turistička kompanija, trenutno se nalazi oko 150 osoba, među kojima ima i crnogorskih državljana. MV Hondius je napustio Ušuaju u Argentini prošlog meseca na putovanju preko Atlantskog okeana, sa zaustavljanjem na udaljenim ostrvima. Tokom plovidbe, više putnika razvilo je simptome brzo napredujuće respiratorne bolesti, saopšteno je iz kompanije.

SZO je precizirala da su registrovana dva potvrđena i pet sumnjivih slučajeva hantavirusa, retke bolesti koja se uglavnom prenosi kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara. Dr Marija van Kerhova, direktorka SZO za pripremljenost i prevenciju epidemija i pandemija, izjavila je: „Znamo da su neki od slučajeva imali veoma bliski međusobni kontakt i svakako se ne može isključiti prenos sa čoveka na čoveka, pa iz predostrožnosti to pretpostavljamo.”

Tri osobe, holandski par i nemački državljanin, preminule su od posledica virusa. Jedan britanski državljanin nalazi se na intenzivnoj nezi u Južnoj Africi, dok se njegovo stanje, prema rečima dr Marije van Kerhove, poboljšava. Dve osobe sa simptomima hantavirusa i dalje su na brodu, a njihova medicinska evakuacija je u toku.

„Rizik za širu javnost je nizak. Ovo nije virus koji se širi kao grip ili kao Kovid. Sasvim je drugačiji”, dodala je dr Marija van Kerhova. SZO nastavlja praćenje situacije i savetuje pojačanu opreznost i nadzor nad mogućim novim slučajevima.

Izbori su održani prema najavama, nadležni organi potvrdili izlazak birača i tok glasanja u oba regiona

U utorak, 5. maja 2026. godine, održani su primarni izbori u američkim saveznim državama Ohajo i Indijana, potvrdile su nadležne izborne komisije. Građani Ohaja glasali su u okviru procesa za izbor kandidata političkih partija za Senat, Predstavnički dom i guvernersku funkciju, dok su u Indijani birači odlučivali o kandidatima za Kongres i državne institucije.

Prema dostupnim informacijama, Indijana je poznata po snažnoj podršci Republikanskoj partiji, dok su pojedine trke na nivou države privukle dodatnu pažnju zbog interesovanja bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Izvori upućuju na to da su određene trke za državne funkcije u Indijani bile predmet posebnog nadzora, s obzirom na potencijalni uticaj na unutrašnju dinamiku Republikanske partije.

Politički analitičari iz Sjedinjenih Država ističu da je interesovanje federalnih zvaničnika za izbore na nivou državnog senata neuobičajeno, što je u ovom slučaju istaknuto kroz izjavu profesora Čada Kinsa sa univerziteta Bal Stejt, koji je rekao da ne pamti period kada bi predsednik SAD pokazivao interesovanje za takve trke. Ove primarne izbore karakteriše i uticaj prethodnog procesa redistriktovanja izbornih jedinica, što je u poslednjih nekoliko godina značajno uticalo na političku mapu Indijane.

U Ohaju su se primarni izbori odnosili na sve ključne pozicije, uključujući Senat i guvernera. Prema navodima iz izveštaja sa lica mesta, odziv birača bio je u skladu sa očekivanjima, a proces glasanja protekao je bez većih incidenata. Konačni rezultati izbora i potvrda kandidata očekuju se nakon obrade svih glasova.

Održavanje ovih izbora deo je šireg ciklusa priprema za američke parlamentarne izbore 2026. godine. Političke partije koriste primarne izbore kako bi izabrale zvanične kandidate za predstojeće opšte izbore, dok se istovremeno prate trendovi i promene u političkom raspoloženju birača.

Redovan nadzor izbornog procesa obezbeđuju lokalne izborne komisije, a preliminarna saopštenja ukazuju da su izbori u obe države sprovedeni u skladu sa važećim pravilima. Dalje informacije i detalji o ishodu pojedinačnih trka biće poznati po završetku zvanične obrade rezultata.

Sudovi u Sjedinjenim Državama pozivali se na javne objave zvaničnika u postupcima povodom spornih politika, navodi Ministarstvo pravde

Objave na društvenim mrežama visokih zvaničnika Sjedinjenih Država, uključujući predsednika, postale su čest izvor dokaza u brojnim sudskim postupcima protiv vladinih politika. Prema informacijama iz Ministarstva pravde SAD, sudovi su u najmanje desetak slučajeva u poslednje vreme referisali na javno dostupne izjave i objave na internetu prilikom donošenja odluka koje su išle u korist tužilaca.

Sudski postupci su vođeni povodom različitih pitanja, uključujući osporavanje mera koje su uticale na advokatske kancelarije, medijske kuće i strane studente koji su protestovali zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku. Takođe su obuhvaćene odluke vezane za uskraćivanje saveznih beneficija, otpuštanje saveznih službenika i ukidanje privremenih zaštita od deportacije za određene grupe imigranata.

U jednom od primera, američki savezni sud u Vašingtonu doneo je odluku o blokiranju sudskih poziva koje je Ministarstvo pravde izdalo prema Federalnim rezervama. Sudija Džejms Boasberg je u svojoj odluci iz marta naveo više od stotinu objava tadašnjeg predsednika na društvenim mrežama, u kojima je kritikovao predsednika Federalnih rezervi. Sud je zaključio da izdavanje sudskih poziva ima pre svega za cilj da se izvrši pritisak, a ne da se dođe do relevantnih informacija.

Boasberg je u obrazloženju naveo: „Brojni dokazi ukazuju na to da je dominantna svrha ovih postupaka uznemiravanje i pokušaj uticaja na finansijske odluke centralne banke“, pozivajući se na višegodišnje javne izjave predsednika koje su bile usmerene protiv tadašnjeg predsednika Federalnih rezervi.

Ovakva praksa ukazuje na rastući značaj javno dostupnih digitalnih tragova u pravosudnim procesima protiv politike aktuelne administracije. Prema izjavama iz Ministarstva pravde, sudovi su u više navrata uzimali u obzir javnu komunikaciju zvaničnika, uključujući objave na društvenim mrežama, kao relevantne dokaze o namerama ili motivima iza pojedinih odluka.

Pitanja koja su bila predmet sudskih postupaka obuhvatala su i mere prema određenim grupama stranih studenata, kao i odluke koje su uticale na raspodelu federalnih sredstava i prava na različite beneficije. Sudovi su u nekim slučajevima zaključili da javno iznete izjave predstavljaju važne indikatore namera administracije, što je uzeto u obzir prilikom donošenja odluka.

Ministarstvo pravde nije komentarisalo pojedinačne slučajeve, ali je potvrđeno da se broj pravnih izazova administrativnim merama povećava, dok sudovi nastavljaju da analiziraju ulogu javnih objava u određivanju zakonitosti vladinih odluka. Praksa korišćenja izjava zvaničnika sa društvenih mreža kao dokaza postala je uobičajen deo sudskih postupaka u Sjedinjenim Državama.