Sud u Njujorku potvrdio da je Guzman podneo više pisama u kojima traži povratak u Meksiko i žali se na uslove zatvora

Meksički državljanin Hokin “El Čapo” Guzman, koji izdržava doživotnu kaznu u zatvoru maksimalne bezbednosti u Koloradu, uputio je više pisama američkim sudskim vlastima sa zahtevom da bude vraćen u svoju zemlju. Prema sudskim dokumentima, Guzman navodi da su uslovi njegove kazne “okrutni” i da mu nisu dostavljeni dokumenti vezani za presudu.

Guzman, koji je izručen Sjedinjenim Američkim Državama 2017. godine nakon što je dvaput pobegao iz zatvora u Meksiku, osuđen je na doživotni zatvor zbog više krivičnih dela, uključujući trgovinu drogom i pranje novca. U pismima, koja su podneta sudu Istočnog okruga Njujorka, traži da mu se omogući povratak u Meksiko, ali nije precizirao da li želi da ostatak kazne izdržava u matičnoj zemlji.

U dokumentu datiranom 23. aprila, Guzman navodi da “nije dokazana čvrsta osnova za njegov slučaj” i moli sud da mu prizna pravo da traži povratak u svoju zemlju. U još jednom pismu od 20. aprila, žalio se da nije dobio dokumentaciju vezanu za svoju presudu, navodeći da to ne opravdava “okrutnu kaznu”. Takođe je istakao da smatra da suđenje nije bilo fer i pozvao se na zaštitu prava iz prvog do petog amandmana Ustava SAD.

Prema međunarodnim izveštajima, Guzman je i ranije iz zatvora upućivao slične žalbe, ističući izolaciju i uslove u kojima izdržava kaznu. Američke vlasti nisu javno komentarisale sadržaj pisama niti mogućnost premeštaja.

Guzman je suđen u Sjedinjenim Američkim Državama nakon višegodišnje istrage i izručenja iz Meksika. Njegov slučaj privukao je pažnju zbog načina bekstva iz zatvora u domovini i opsega aktivnosti koje mu se stavljaju na teret. Trenutno se nalazi u zatvoru sa najvišim nivoom bezbednosti, a prema navodima iz sudskih spisa, na svoju žalbu čeka već tri godine.

Pisma koja je uputio sudskim vlastima deo su njegovih pokušaja da ospori uslove izdržavanja kazne i način na koji je sprovedeno suđenje. Nije poznato kada će ili da li će američke sudske institucije doneti odluku o njegovim zahtevima.

Izbori su održani prema najavama, nadležni organi potvrdili izlazak birača i tok glasanja u oba regiona

U utorak, 5. maja 2026. godine, održani su primarni izbori u američkim saveznim državama Ohajo i Indijana, potvrdile su nadležne izborne komisije. Građani Ohaja glasali su u okviru procesa za izbor kandidata političkih partija za Senat, Predstavnički dom i guvernersku funkciju, dok su u Indijani birači odlučivali o kandidatima za Kongres i državne institucije.

Prema dostupnim informacijama, Indijana je poznata po snažnoj podršci Republikanskoj partiji, dok su pojedine trke na nivou države privukle dodatnu pažnju zbog interesovanja bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa. Izvori upućuju na to da su određene trke za državne funkcije u Indijani bile predmet posebnog nadzora, s obzirom na potencijalni uticaj na unutrašnju dinamiku Republikanske partije.

Politički analitičari iz Sjedinjenih Država ističu da je interesovanje federalnih zvaničnika za izbore na nivou državnog senata neuobičajeno, što je u ovom slučaju istaknuto kroz izjavu profesora Čada Kinsa sa univerziteta Bal Stejt, koji je rekao da ne pamti period kada bi predsednik SAD pokazivao interesovanje za takve trke. Ove primarne izbore karakteriše i uticaj prethodnog procesa redistriktovanja izbornih jedinica, što je u poslednjih nekoliko godina značajno uticalo na političku mapu Indijane.

U Ohaju su se primarni izbori odnosili na sve ključne pozicije, uključujući Senat i guvernera. Prema navodima iz izveštaja sa lica mesta, odziv birača bio je u skladu sa očekivanjima, a proces glasanja protekao je bez većih incidenata. Konačni rezultati izbora i potvrda kandidata očekuju se nakon obrade svih glasova.

Održavanje ovih izbora deo je šireg ciklusa priprema za američke parlamentarne izbore 2026. godine. Političke partije koriste primarne izbore kako bi izabrale zvanične kandidate za predstojeće opšte izbore, dok se istovremeno prate trendovi i promene u političkom raspoloženju birača.

Redovan nadzor izbornog procesa obezbeđuju lokalne izborne komisije, a preliminarna saopštenja ukazuju da su izbori u obe države sprovedeni u skladu sa važećim pravilima. Dalje informacije i detalji o ishodu pojedinačnih trka biće poznati po završetku zvanične obrade rezultata.

Sudovi u Sjedinjenim Državama pozivali se na javne objave zvaničnika u postupcima povodom spornih politika, navodi Ministarstvo pravde

Objave na društvenim mrežama visokih zvaničnika Sjedinjenih Država, uključujući predsednika, postale su čest izvor dokaza u brojnim sudskim postupcima protiv vladinih politika. Prema informacijama iz Ministarstva pravde SAD, sudovi su u najmanje desetak slučajeva u poslednje vreme referisali na javno dostupne izjave i objave na internetu prilikom donošenja odluka koje su išle u korist tužilaca.

Sudski postupci su vođeni povodom različitih pitanja, uključujući osporavanje mera koje su uticale na advokatske kancelarije, medijske kuće i strane studente koji su protestovali zbog aktuelne situacije na Bliskom istoku. Takođe su obuhvaćene odluke vezane za uskraćivanje saveznih beneficija, otpuštanje saveznih službenika i ukidanje privremenih zaštita od deportacije za određene grupe imigranata.

U jednom od primera, američki savezni sud u Vašingtonu doneo je odluku o blokiranju sudskih poziva koje je Ministarstvo pravde izdalo prema Federalnim rezervama. Sudija Džejms Boasberg je u svojoj odluci iz marta naveo više od stotinu objava tadašnjeg predsednika na društvenim mrežama, u kojima je kritikovao predsednika Federalnih rezervi. Sud je zaključio da izdavanje sudskih poziva ima pre svega za cilj da se izvrši pritisak, a ne da se dođe do relevantnih informacija.

Boasberg je u obrazloženju naveo: „Brojni dokazi ukazuju na to da je dominantna svrha ovih postupaka uznemiravanje i pokušaj uticaja na finansijske odluke centralne banke“, pozivajući se na višegodišnje javne izjave predsednika koje su bile usmerene protiv tadašnjeg predsednika Federalnih rezervi.

Ovakva praksa ukazuje na rastući značaj javno dostupnih digitalnih tragova u pravosudnim procesima protiv politike aktuelne administracije. Prema izjavama iz Ministarstva pravde, sudovi su u više navrata uzimali u obzir javnu komunikaciju zvaničnika, uključujući objave na društvenim mrežama, kao relevantne dokaze o namerama ili motivima iza pojedinih odluka.

Pitanja koja su bila predmet sudskih postupaka obuhvatala su i mere prema određenim grupama stranih studenata, kao i odluke koje su uticale na raspodelu federalnih sredstava i prava na različite beneficije. Sudovi su u nekim slučajevima zaključili da javno iznete izjave predstavljaju važne indikatore namera administracije, što je uzeto u obzir prilikom donošenja odluka.

Ministarstvo pravde nije komentarisalo pojedinačne slučajeve, ali je potvrđeno da se broj pravnih izazova administrativnim merama povećava, dok sudovi nastavljaju da analiziraju ulogu javnih objava u određivanju zakonitosti vladinih odluka. Praksa korišćenja izjava zvaničnika sa društvenih mreža kao dokaza postala je uobičajen deo sudskih postupaka u Sjedinjenim Državama.