Multimodalni transport i nova nacionalna strategija Srbije za period do 2034. u fokusu konferencije

Cargo Conference Belgrade privukla je skoro 300 učesnika i 25 govornika iz blizu 20 evropskih zemalja, čime je oborila rekorde u posećenosti i broju tema. Ovaj međunarodni događaj održan je 29. oktobra 2026. godine u hotelu Hilton u Beogradu, pod organizacijom portala PlutonLogistics. Tokom treće po redu konferencije, ključna tema bila je razvoj multimodalnog transporta i predstavljanje nove nacionalne transportne strategije Srbije za period do 2034. godine.

Multimodalni transport u regionu i nacionalna strategija Srbije

Na konferenciji je istaknuto da je multimodalni transport budućnost za region Zapadnog Balkana. Govornici su naglasili važnost sagledavanja svih vidova transporta — drumskog, železničkog, vodnog i vazdušnog — kao povezanih celina. Posebno je podvučeno da razvoj alternativnih pravaca ne treba da ide na štetu ulaganja u tradicionalne transportne koridore, dok planiranje mora uzimati u obzir specifičnosti svakog vida transporta.

Detalje o novoj nacionalnoj transportnoj strategiji Srbije izložio je dekan Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, prof. dr Milorad Kilibarda. On je istakao da se nacrt ovog strateškog dokumenta, rađen uz podršku više od 40 eksperata i finansiranje Svetske banke, prvi put oslanja na principe intermodalnosti i logističkog povezivanja svih vrsta saobraćaja. Strategija ima za cilj jačanje konkurentnosti Srbije i bolje povezivanje sa evropskim tržištima.

Statistički podaci i investicioni planovi u transportnom sektoru

Dekan je naveo da intermodalni transport, sa akcentom na kontejnerski prevoz, ima značajan potencijal u Srbiji. U 2025. godini u Srbiji je prevezeno 210.000 TEU (twenty-foot equivalent units, standardna mera za kontejnere). Međutim, naglašeno je da su trenutni infrastrukturni kapaciteti zasićeni i da je neophodno ulaganje u nove intermodalne terminale i logističke centre kako bi se omogućio rast.

Strategija posebno podstiče razvoj železničkog i vodnog transporta, jer drumski prevoz trenutno dominira tržištem. Usmeravanje investicija ka železnici i lukama ocenjuje se kao ključno za unapređenje intermodalnosti. Tokom konferencije, privatni operatori intermodalnih terminala Metrans i Nelt predstavili su ambiciozne planove za nove investicije u logističku infrastrukturu.

Promene na tržištu železničkog transporta i perspektiva mladih stručnjaka

Učesnici su saznali da je udeo državnog operatora Srbija Kargo u ukupnom železničkom transportu robe u Srbiji već treću godinu zaredom ispod 50 odsto, dok privatne kompanije beleže rast tržišnog udela. Studenti Saobraćajnog fakulteta, uz mentorsku podršku, prezentovali su podatke prema kojima je u prvoj polovini 2026. godine uvoz robe železnicom porastao oko 30 odsto. Istovremeno, slabiji rezultati u tranzitu posledica su radova na prugama.

Na konferenciji je zaključeno da interesovanje za ulaganja u sektor železničkog transporta ne jenjava, uprkos infrastrukturnim izazovima. Multimodalni transport u regionu, kako je ocenjeno, ostaje ključna razvojna šansa za Srbiju i Zapadni Balkan.

Kompanija Organela iz Kolubare proizvodi organsku hranu, dok godišnja proizvodnja dostiže deset tona

Pavle Đorđević napustio je naučno-istraživački rad i preselio se u selo Gornja Bukovica, gde je osnovao kompaniju Organela za organsku proizvodnju hrane. Ključni ekonomski podatak je da organska proizvodnja na ovom imanju godišnje dostiže deset tona hrane, što je značajan rezultat za lokalnu zajednicu i sektor organske poljoprivrede. Odluka da zameni stabilnu naučnu karijeru za rad na selu donela je izazove, ali i ekonomske prilike, s obzirom na rastuću potražnju za organskim proizvodima u Srbiji.

Pokretanje organske proizvodnje u Kolubari

Đorđević je posle završetka master studija na Poljoprivrednom fakultetu i rada u dva naučna instituta odlučio da uloži u imanje u Gornjoj Bukovici, blizu Valjeva. Umesto ulaganja u novi automobil, sredstva su preusmerena ka kupovini kuće i 4,2 hektara zemlje. Infrastruktura na selu predstavljala je izazov, jer je kuća bila oronula i imala samo monofaznu struju, dok je trofazna uvedena kasnije. Međutim, lokalno stanovništvo prihvatilo je Đorđevića, što je olakšalo adaptaciju i početak poljoprivredne delatnosti. Prvi koraci u organskoj proizvodnji uključivali su branje i prodaju koprive, zatim uzgoj kokošaka i prodaju jaja, a kasnije i preradu voća u džemove.

Rast kompanije Organela i struktura kupaca

Kompanija Organela zvanično je osnovana 2021. godine, a godišnja proizvodnja dostigla je deset tona hrane, što uključuje voće, povrće i prerađevine. Prvi kupci bili su prijatelji i poznanici, dok je prekretnicu predstavljala prva online prodaja nepoznatom kupcu, što je označilo rast poverenja i širenje tržišta. Posebnu pažnju kompanija je posvetila brendiranju, izradom sajta i modernog logotipa, što je doprinelo percepciji ozbiljnosti i profesionalnosti. Tokom godina, svest o značaju organske hrane rasla je među potrošačima, pa je povećana i potražnja za proizvodima kompanije. Politika otvorenih vrata dodatno je učvrstila poverenje, jer su zainteresovani mogli da posete imanje i uvere se u kvalitet proizvodnje.

Uticaj organske proizvodnje na lokalnu zajednicu

Proizvodnja organske hrane u selu Gornja Bukovica i angažovanje kroz projekat Biodistrikt Kolubara doprinose revitalizaciji sela i povećanju ekonomske aktivnosti u regionu. Prema rečima Pavla Đorđevića, rad na selu nosi rizike poput neizvesnosti roda, ali donosi i veću ličnu i profesionalnu slobodu. Na godišnjem nivou, deset tona organske hrane predstavlja relevantan doprinos lokalnom tržištu i može podstaći druge proizvođače da primene sličan model. Ovakva ekonomska inicijativa pokazuje potencijal organske poljoprivrede za generisanje prihoda i zadržavanje mladih u ruralnim sredinama. Projekat Biodistrikt Kolubara ima za cilj stvaranje uslova za podmlađivanje sela i razvoj novih poslovnih modela u poljoprivredi.

Energetski sektor suočen sa pravnim i finansijskim izazovima, EPS platio 100 miliona evra za karbonsku taksu u 2024. godini

Dekarbonizacija u Srbiji beleži skroman napredak, sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte od samo 3,5 odsto u periodu od 2010. do 2023. godine. Ključni izazovi u ovom procesu su strukturne, pravne i finansijske prepreke koje ugrožavaju stabilnost elektroenergetskog sistema, istaknuto je na okruglom stolu agencije Beta.

Pravni okvir i institucionalni izazovi za dekarbonizaciju u Srbiji

Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica i stručnjak za klimatsko i energetsko pravo, navela je da Srbija već šest godina nema usvojen Plan razvoja Republike Srbije. Bez ovog dokumenta država nema jasnu viziju prioritetnih poteza u energetskoj politici. Takođe, nedostatak Prostornog plana Republike Srbije dodatno komplikuje upravljanje prostorom i planiranje energetske tranzicije. Ona je istakla: “Do trenutka kada se zakoni usvoje i počnu primenjivati u praksi, stručnjake čeka mukotrpan posao, jer je previše toga ostalo u formalnim okvirima, dok su pojedini dokumenti potpuno nesprovodivi čak i kada su im ciljevi formalno ispravni.”

Ekonomija energetike i uticaj karbonske takse

EPS je ove godine platio 100 miliona evra za karbonsku taksu od četiri evra po toni ugljen-dioksida, što čini petinu budžeta za održavanje sistema, naveo je Aleksandar Kovačević, viši gostujući istraživač na Oxford Institute for Energy Studies. Kao rezultat toga, održavanje energetskih sistema bilo je smanjeno, dok je zbog neisplativosti izvoza električne energije u EU, EPS prihodovao 200 miliona evra manje. Cena električne energije za privredu u Srbiji je sada viša nego u nekim razvijenim zemljama EU, što smanjuje konkurentnost domaće industrije. Pored toga, polovina stanovništva koristi ogrevno drvo, čija cena zavisi od cene električne energije i crvene tarife. Kada struja poskupi, raste i cena ogrevnog drveta, što vodi većim skokovima potrošnje u hladnim danima. Hidroelektrane su iscrpljene pokrivanjem kvarova u termoelektranama i snabdevanjem tokom vršnih opterećenja. S druge strane, region se približava kolapsu sistema ukoliko se nastavi ovakav trend.

Strategijski dokumenti, institucionalne promene i buduće obaveze

Srbija nije ispunila raniju obavezu da do 2023. godine zatvori starije termoelektrane kao što su Morava i Kolubara. Veliki strateški projekti se često sprovode mimo redovnih propisa, stvarajući posebne pogodnosti za ulagače, što dovodi do otpora kod građana i podriva javni interes. Postoje propisi o odgovornosti za aktere koji krše zakone, ali njihova dosledna primena izostaje. Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku i klimatske promene iz CEKOR-a, upozorio je na opasnosti od kašnjenja ulaganja i ignorisanja ekoloških standarda. Pred Srbijom je izazov da do 2030. godine smanji emisije za ukupno 13 odsto, što znači da je predstojeći period ključan za ubrzanje dekarbonizacije u Srbiji.