Najveći broj velikih transakcija dešava se u oktobru, kada kompanije revidiraju rezultate i koriste tržišne promene

Korporativni sektor tradicionalno beleži najveći broj akvizicija i spajanja upravo tokom oktobra. Prema podacima, akvizicije i spajanja rastu u oktobru, što prati objavu kvartalnih rezultata i porast tržišne volatilnosti. Ovaj obrazac potvrđuju višegodišnja iskustva pregovarača u odeljenjima za spajanja i akvizicije.

Računovodstveni kalendar i uticaj na akvizicije i spajanja

Većina velikih kompanija završava treći kvartal 30. septembra, a oktobar je period kada se objavljuju finansijski rezultati i revidiraju poslovne projekcije za četvrti kvartal. Tada menadžment dobija precizne podatke o poslovanju i na osnovu njih donosi ključne odluke. U oktobru, umesto procena, kompanije raspolažu konkretnim brojkama, što ubrzava pregovore o akvizicijama i spajanjima. Pored toga, sveže kvartalne izveštaje koriste i revizori i pravni timovi tokom dubinske analize, što ubrzava proces zaključenja transakcija. Kompanije koje u oktobru uoče da neće ispuniti godišnje ciljeve, često se odlučuju za akvizicije kao najbrži način povećanja prihoda pre zatvaranja poslovne godine.

Tržišna volatilnost kao faktor pregovora

Oktobar je poznat kao mesec sa najvećom tržišnom nestabilnošću, posebno na američkom tržištu. Istraživanje investicione kuće LPL Fajnenšel pokazuje da je u oktobru indeks S&P 500 zabeležio više dnevnih promena većih od jedan odsto u poređenju sa bilo kojim drugim mesecom od 1950. godine. Za investitore, volatilnost donosi rizik, ali za kompanije koje planiraju akvizicije ona otvara prostor za povoljnije pregovore. Ukoliko vrednost ciljne kompanije padne 10 odsto u kratkom roku, kupci dobijaju dodatni prostor za pregovaranje, što može značajno uticati na konačne uslove transakcije. Ova razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti često je odlučujuća za sklapanje velikih poslova u oktobru.

Statistički podaci i istorijski kontekst oktobarskih transakcija

Iako postoji percepcija da akcije padaju u oktobru, analiza portala Investopedija pokazuje da je oktobar u proseku pozitivan mesec, sa rastom većim od 0,6 odsto od 1928. godine. S druge strane, septembar je najslabiji mesec za akcije, sa prosečnim padom od oko jedan odsto. Oktobar 2022. godine ilustruje ovaj trend: indeks Dow Jones porastao je oko 12 odsto, dok je S&P 500 zabeležio rast blizu šest odsto. Ipak, strah od oktobarskih padova opstaje zbog istorijskih događaja poput Panike iz 1907. godine, Crnog utorka i četvrtka iz 1929. i Crnog ponedeljka iz 1987. Tada je Dow Jones pao 22,6 odsto u jednom danu, što predstavlja najveći jednodnevni pad u istoriji. Ovi događaji ostavili su dubok trag u kolektivnom pamćenju investitora, iako su uzroci nastajali mesecima ranije, a oktobar je bio trenutak kada je tržište reagovalo.

Implikacije za korporativni sektor i investitore

Sezonski obrasci pokazuju da oktobar ostaje ključan period za realizaciju velikih akvizicija i spajanja. Kombinacija svežih kvartalnih podataka, tržišne nervoze i potrebe za pravovremenim zatvaranjem finansijske godine čini ovaj mesec posebnim u poslovnom kalendaru. Investitori i menadžment bi, zbog toga, trebalo da posebno prate oktobarske trendove kako bi pravovremeno reagovali na promene vrednosti i potencijalne prilike u sektoru akvizicija i spajanja.

Najveći pad zabeležen kod pravnih lica, dok je broj preduzetnika blago porastao u odnosu na isti period prethodne godine

Ukupan broj zaposlenih u Srbiji smanjen je u trećem kvartalu 2026. godine za 19.347 osoba, odnosno za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Prema istom izveštaju, broj zaposlenih u Srbiji iznosio je 2.346.398 u trećem kvartalu, što ukazuje na nastavak trenda pada zaposlenosti na domaćem tržištu rada.

Detaljna struktura zaposlenih i kvartalna poređenja

Od ukupnog broja zaposlenih, 1.873.384 je radilo u pravnim licima. Preduzetnici, lica zaposlena kod njih i oni koji samostalno obavljaju delatnost činili su 431.177 zaposlenih, dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 41.837. Pad broja zaposlenih u pravnim licima iznosio je 19.818 osoba ili jedan odsto u odnosu na treći kvartal 2025. godine. S druge strane, broj preduzetnika, lica zaposlenih kod njih i samostalnih delatnika povećan je za 3.597, odnosno 0,8 odsto. Broj individualnih poljoprivrednika smanjen je za 3.126, što predstavlja pad od sedam odsto u istom periodu.

Trendovi zaposlenosti i ekonomski kontekst

Posmatrajući promene u odnosu na prethodni kvartal, ukupni broj zaposlenih u Srbiji je manji za 9.542 ili 0,4 odsto. Broj zaposlenih u pravnim licima opao je za 11.381 (0,6 odsto), dok je segment preduzetnika zabeležio rast od 2.627 lica ili 0,6 odsto. Registrovani individualni poljoprivrednici smanjeni su za 788 ili 1,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da je pad zaposlenosti najizraženiji u sektoru pravnih lica, dok su preduzetnici jedina kategorija sa blagim rastom zaposlenosti. Analizirajući širu sliku, smanjenje zaposlenih kod pravnih lica može ukazivati na restrukturiranje kompanija ili smanjenje privredne aktivnosti u pojedinim industrijama. S druge strane, rast broja preduzetnika i samostalnih delatnosti sugeriše na povećanu fleksibilnost tržišta rada ili prelazak dela radne snage iz formalnog sektora u preduzetništvo.

Izazovi i značaj praćenja zaposlenosti

Broj zaposlenih u Srbiji jedan je od ključnih makroekonomskih indikatora i ima direktan uticaj na ukupnu potrošnju, poreske prihode i stabilnost penzionog sistema. Pad zaposlenosti u pravnim licima, posebno u uslovima globalnih ekonomskih izazova, može uticati na dinamiku privrednog rasta. Pored toga, smanjenje broja registrovanih individualnih poljoprivrednika može biti posledica strukturnih promena u sektoru ili migracije radne snage ka urbanim sredinama. Nastavak praćenja trenda zaposlenosti i njegove strukture ostaje od suštinskog značaja za blagovremenu izradu ekonomskih politika i podršku održivom tržištu rada. S obzirom na izražene razlike među segmentima zaposlenih, ekonomski analitičari ističu potrebu za detaljnijom analizom uzroka ovih promena na tržištu rada. Podaci za naredne kvartale pokazaće da li se radi o privremenom poremećaju ili o trajnijim tendencijama u strukturi zaposlenih u Srbiji.

Rast troškova energenata podstiče inflatorne rizike, dok ECB prati tržišna kretanja i priprema se za moguće povećanje u decembru

Evropska centralna banka zadržala je kamatnu stopu na istom nivou od 2,5 odsto 30. oktobra 2026. godine. Ova odluka dolazi u trenutku kada rast troškova energenata podstiče inflatorne rizike u evrozoni. Prema saopštenju banke, novo povećanje kamatnih stopa moglo bi uslediti već u decembru, što je direktno povezano sa naglim rastom cena nafte i gasa.

Rast troškova energenata i inflatorni rizici

ECB je ove godine već dva puta povećala kamatne stope kako bi sprečila dugotrajan uticaj skoka cena energenata na inflaciju. S obzirom na inflatorne pritiske, banka je naglasila da će naredni period biti ključan za analizu novih podataka i procenu daljih koraka. „Period do narednog sastanka biće bogat novim informacijama. To će nam pomoći da utvrdimo da li je povećanje kamatnih stopa opravdano“, izjavila je Kristin Lagard, predsednica ECB, na konferenciji za novinare. Dodala je da su kreatori politike danas razmatrali povećanje stopa, ali su odlučili da sačekaju decembar.

Tržišni troškovi zaduživanja i uticaj na privredu

Izvori sa sastanka navode da je povećanje kamatnih stopa 17. decembra gotovo izvesno zbog skoka cena energenata. Ipak, očekuje se da bi nakon toga mogla uslediti pauza budući da je došlo do naglog rasta tržišnih troškova zaduživanja. Prema procenama ECB, najnoviji rast prinosa na obveznice dovešće do kumulativnog smanjenja privrednog rasta za 100 baznih poena, dok će inflacija biti niža za 90 baznih poena u periodu od 2027. do 2028. godine, u poređenju sa septembarskim projekcijama. Banka ističe da će u narednim mesecima morati pažljivo da balansira između borbe protiv inflacije i rizika od usporavanja ekonomije.

Razlozi za oprez i izjave analitičara

Glavni izazov za ECB je sprečavanje da visoke globalne cene energenata prerastu u dugoročni inflatorni problem za monetarni blok od 21 zemlje. Istovremeno, rast troškova državnog zaduživanja, posebno u Francuskoj, izaziva zabrinutost zbog mogućih intervencija banke. Francuska mora da plaća premiju od 155 baznih poena u odnosu na Nemačku za desetogodišnje zaduživanje, što je najviši nivo u poslednjih nekoliko decenija. „Smatramo da smo daleko od situacije u kojoj bi ECB intervenisala na tržištima obveznica“, navodi se u analizi banke ABN AMRO, ali dodaju da ova odluka šalje signal upozorenja.

Šta sledi za evrozonu

Kristin Lagard je istakla da će prinosi na obveznice verovatno ostati visoki za visokozadužene članice evrozone, što ECB mora uzeti u obzir prilikom budućih odluka o kamatnim stopama. Ekonomisti upozoravaju da rast troškova zaduživanja može ograničiti kreditiranje i usporiti ekonomski rast. Kao rezultat, centralna banka je suočena sa potrebom da vodi veoma pažljivu monetarnu politiku. Pored toga, šira ekonomska slika sugeriše da će evrozona morati da pronađe balans između očuvanja stabilnosti cena i podrške privrednom rastu.