Kompanija Organela iz Kolubare proizvodi organsku hranu, dok godišnja proizvodnja dostiže deset tona

Pavle Đorđević napustio je naučno-istraživački rad i preselio se u selo Gornja Bukovica, gde je osnovao kompaniju Organela za organsku proizvodnju hrane. Ključni ekonomski podatak je da organska proizvodnja na ovom imanju godišnje dostiže deset tona hrane, što je značajan rezultat za lokalnu zajednicu i sektor organske poljoprivrede. Odluka da zameni stabilnu naučnu karijeru za rad na selu donela je izazove, ali i ekonomske prilike, s obzirom na rastuću potražnju za organskim proizvodima u Srbiji.

Pokretanje organske proizvodnje u Kolubari

Đorđević je posle završetka master studija na Poljoprivrednom fakultetu i rada u dva naučna instituta odlučio da uloži u imanje u Gornjoj Bukovici, blizu Valjeva. Umesto ulaganja u novi automobil, sredstva su preusmerena ka kupovini kuće i 4,2 hektara zemlje. Infrastruktura na selu predstavljala je izazov, jer je kuća bila oronula i imala samo monofaznu struju, dok je trofazna uvedena kasnije. Međutim, lokalno stanovništvo prihvatilo je Đorđevića, što je olakšalo adaptaciju i početak poljoprivredne delatnosti. Prvi koraci u organskoj proizvodnji uključivali su branje i prodaju koprive, zatim uzgoj kokošaka i prodaju jaja, a kasnije i preradu voća u džemove.

Rast kompanije Organela i struktura kupaca

Kompanija Organela zvanično je osnovana 2021. godine, a godišnja proizvodnja dostigla je deset tona hrane, što uključuje voće, povrće i prerađevine. Prvi kupci bili su prijatelji i poznanici, dok je prekretnicu predstavljala prva online prodaja nepoznatom kupcu, što je označilo rast poverenja i širenje tržišta. Posebnu pažnju kompanija je posvetila brendiranju, izradom sajta i modernog logotipa, što je doprinelo percepciji ozbiljnosti i profesionalnosti. Tokom godina, svest o značaju organske hrane rasla je među potrošačima, pa je povećana i potražnja za proizvodima kompanije. Politika otvorenih vrata dodatno je učvrstila poverenje, jer su zainteresovani mogli da posete imanje i uvere se u kvalitet proizvodnje.

Uticaj organske proizvodnje na lokalnu zajednicu

Proizvodnja organske hrane u selu Gornja Bukovica i angažovanje kroz projekat Biodistrikt Kolubara doprinose revitalizaciji sela i povećanju ekonomske aktivnosti u regionu. Prema rečima Pavla Đorđevića, rad na selu nosi rizike poput neizvesnosti roda, ali donosi i veću ličnu i profesionalnu slobodu. Na godišnjem nivou, deset tona organske hrane predstavlja relevantan doprinos lokalnom tržištu i može podstaći druge proizvođače da primene sličan model. Ovakva ekonomska inicijativa pokazuje potencijal organske poljoprivrede za generisanje prihoda i zadržavanje mladih u ruralnim sredinama. Projekat Biodistrikt Kolubara ima za cilj stvaranje uslova za podmlađivanje sela i razvoj novih poslovnih modela u poljoprivredi.

Energetski sektor suočen sa pravnim i finansijskim izazovima, EPS platio 100 miliona evra za karbonsku taksu u 2024. godini

Dekarbonizacija u Srbiji beleži skroman napredak, sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte od samo 3,5 odsto u periodu od 2010. do 2023. godine. Ključni izazovi u ovom procesu su strukturne, pravne i finansijske prepreke koje ugrožavaju stabilnost elektroenergetskog sistema, istaknuto je na okruglom stolu agencije Beta.

Pravni okvir i institucionalni izazovi za dekarbonizaciju u Srbiji

Hristina Vojvodić, viša pravna savetnica i stručnjak za klimatsko i energetsko pravo, navela je da Srbija već šest godina nema usvojen Plan razvoja Republike Srbije. Bez ovog dokumenta država nema jasnu viziju prioritetnih poteza u energetskoj politici. Takođe, nedostatak Prostornog plana Republike Srbije dodatno komplikuje upravljanje prostorom i planiranje energetske tranzicije. Ona je istakla: “Do trenutka kada se zakoni usvoje i počnu primenjivati u praksi, stručnjake čeka mukotrpan posao, jer je previše toga ostalo u formalnim okvirima, dok su pojedini dokumenti potpuno nesprovodivi čak i kada su im ciljevi formalno ispravni.”

Ekonomija energetike i uticaj karbonske takse

EPS je ove godine platio 100 miliona evra za karbonsku taksu od četiri evra po toni ugljen-dioksida, što čini petinu budžeta za održavanje sistema, naveo je Aleksandar Kovačević, viši gostujući istraživač na Oxford Institute for Energy Studies. Kao rezultat toga, održavanje energetskih sistema bilo je smanjeno, dok je zbog neisplativosti izvoza električne energije u EU, EPS prihodovao 200 miliona evra manje. Cena električne energije za privredu u Srbiji je sada viša nego u nekim razvijenim zemljama EU, što smanjuje konkurentnost domaće industrije. Pored toga, polovina stanovništva koristi ogrevno drvo, čija cena zavisi od cene električne energije i crvene tarife. Kada struja poskupi, raste i cena ogrevnog drveta, što vodi većim skokovima potrošnje u hladnim danima. Hidroelektrane su iscrpljene pokrivanjem kvarova u termoelektranama i snabdevanjem tokom vršnih opterećenja. S druge strane, region se približava kolapsu sistema ukoliko se nastavi ovakav trend.

Strategijski dokumenti, institucionalne promene i buduće obaveze

Srbija nije ispunila raniju obavezu da do 2023. godine zatvori starije termoelektrane kao što su Morava i Kolubara. Veliki strateški projekti se često sprovode mimo redovnih propisa, stvarajući posebne pogodnosti za ulagače, što dovodi do otpora kod građana i podriva javni interes. Postoje propisi o odgovornosti za aktere koji krše zakone, ali njihova dosledna primena izostaje. Zvezdan Kalmar, koordinator za energetiku i klimatske promene iz CEKOR-a, upozorio je na opasnosti od kašnjenja ulaganja i ignorisanja ekoloških standarda. Pred Srbijom je izazov da do 2030. godine smanji emisije za ukupno 13 odsto, što znači da je predstojeći period ključan za ubrzanje dekarbonizacije u Srbiji.

Najveći broj velikih transakcija dešava se u oktobru, kada kompanije revidiraju rezultate i koriste tržišne promene

Korporativni sektor tradicionalno beleži najveći broj akvizicija i spajanja upravo tokom oktobra. Prema podacima, akvizicije i spajanja rastu u oktobru, što prati objavu kvartalnih rezultata i porast tržišne volatilnosti. Ovaj obrazac potvrđuju višegodišnja iskustva pregovarača u odeljenjima za spajanja i akvizicije.

Računovodstveni kalendar i uticaj na akvizicije i spajanja

Većina velikih kompanija završava treći kvartal 30. septembra, a oktobar je period kada se objavljuju finansijski rezultati i revidiraju poslovne projekcije za četvrti kvartal. Tada menadžment dobija precizne podatke o poslovanju i na osnovu njih donosi ključne odluke. U oktobru, umesto procena, kompanije raspolažu konkretnim brojkama, što ubrzava pregovore o akvizicijama i spajanjima. Pored toga, sveže kvartalne izveštaje koriste i revizori i pravni timovi tokom dubinske analize, što ubrzava proces zaključenja transakcija. Kompanije koje u oktobru uoče da neće ispuniti godišnje ciljeve, često se odlučuju za akvizicije kao najbrži način povećanja prihoda pre zatvaranja poslovne godine.

Tržišna volatilnost kao faktor pregovora

Oktobar je poznat kao mesec sa najvećom tržišnom nestabilnošću, posebno na američkom tržištu. Istraživanje investicione kuće LPL Fajnenšel pokazuje da je u oktobru indeks S&P 500 zabeležio više dnevnih promena većih od jedan odsto u poređenju sa bilo kojim drugim mesecom od 1950. godine. Za investitore, volatilnost donosi rizik, ali za kompanije koje planiraju akvizicije ona otvara prostor za povoljnije pregovore. Ukoliko vrednost ciljne kompanije padne 10 odsto u kratkom roku, kupci dobijaju dodatni prostor za pregovaranje, što može značajno uticati na konačne uslove transakcije. Ova razlika između knjigovodstvene i tržišne vrednosti često je odlučujuća za sklapanje velikih poslova u oktobru.

Statistički podaci i istorijski kontekst oktobarskih transakcija

Iako postoji percepcija da akcije padaju u oktobru, analiza portala Investopedija pokazuje da je oktobar u proseku pozitivan mesec, sa rastom većim od 0,6 odsto od 1928. godine. S druge strane, septembar je najslabiji mesec za akcije, sa prosečnim padom od oko jedan odsto. Oktobar 2022. godine ilustruje ovaj trend: indeks Dow Jones porastao je oko 12 odsto, dok je S&P 500 zabeležio rast blizu šest odsto. Ipak, strah od oktobarskih padova opstaje zbog istorijskih događaja poput Panike iz 1907. godine, Crnog utorka i četvrtka iz 1929. i Crnog ponedeljka iz 1987. Tada je Dow Jones pao 22,6 odsto u jednom danu, što predstavlja najveći jednodnevni pad u istoriji. Ovi događaji ostavili su dubok trag u kolektivnom pamćenju investitora, iako su uzroci nastajali mesecima ranije, a oktobar je bio trenutak kada je tržište reagovalo.

Implikacije za korporativni sektor i investitore

Sezonski obrasci pokazuju da oktobar ostaje ključan period za realizaciju velikih akvizicija i spajanja. Kombinacija svežih kvartalnih podataka, tržišne nervoze i potrebe za pravovremenim zatvaranjem finansijske godine čini ovaj mesec posebnim u poslovnom kalendaru. Investitori i menadžment bi, zbog toga, trebalo da posebno prate oktobarske trendove kako bi pravovremeno reagovali na promene vrednosti i potencijalne prilike u sektoru akvizicija i spajanja.