Građani sa dohotkom većim od 5.439.096 dinara u 2025. godini moraju podneti poresku prijavu do 15. maja 2026. preko portala ePorezi

Poreska uprava Srbije saopštila je da 15. maja ističe rok za podnošenje poreske prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za tekuću godinu, kao i za plaćanje obračunatog poreza. Sva fizička lica koja su u 2025. godini ostvarila dohodak u iznosu većem od 5.439.096 dinara dužna su da najkasnije do 15. maja 2026. na portalu ePorezi provere podatke u unapred popunjenoj poreskoj prijavi, izvrše eventualne korekcije i podnesu prijavu prihvatanjem opcije “Potpiši i podnesi”.

U slučajevima kada unapred popunjena prijava nije dostupna (npr. ako je identifikator pasoš ili nema potrebnih podataka), obveznici su u obavezi da samostalno popune i podnesu poresku prijavu elektronskim putem, koristeći obrazac PP GPDG, u istom roku. Ako prijava ne bude podneta na vreme, Poreska uprava će to učiniti umesto obveznika na osnovu raspoloživih podataka.

Detaljna uputstva i dodatne informacije o utvrđivanju godišnjeg poreza na dohodak građana i proceduri podnošenja prijave dostupni su kroz Poreski informator, Objašnjenje Ministarstva finansija, Korisničko uputstvo za podnošenje prijave i Odgovore na najčešće postavljana pitanja. Poreska uprava podseća da nepoštovanje roka povlači prekršajnu odgovornost prema Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Redovno ispunjavanje poreskih obaveza doprinosi boljem funkcionisanju javnih usluga i unapređenju uslova života u Srbiji. Na portalu ePorezi obveznicima je postavljena unapred popunjena poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana, na osnovu podataka iz službenih evidencija o prihodima ostvarenim u prethodnoj godini.

Lekovi za gojaznost čine 25% očekivane prodaje, dok je njihov udeo 2022. iznosio samo 1%

Globalna farmaceutska industrija ostvarila je značajan rast povrata na ulaganja u istraživanje i razvoj, povećavši pokazatelj sa 5,9% u 2024. na 7% u 2025. godini, prema najnovijem izveštaju Deloitte-a. Ovaj rast pre svega je rezultat uspeha GLP-1 lekova, poput Ozempica, Wegovyja i Zepbounda, koji su bazirani na peptidu sličnom glukagonu i koriste se za lečenje dijabetesa tipa 2 i gojaznosti.

Analiza 20 najvećih globalnih biofarmaceutskih kompanija pokazuje da su GLP-1 lekovi prvi put za 16 godina, koliko Deloitte prati ove podatke, pretekli onkološke lekove po vrednosti u razvoju. Lekovi za gojaznost sada zauzimaju 25% ukupno očekivane prodaje lekova u razvoju, dok su 2022. godine činili samo 1% ovog segmenta. Istovremeno, 54 „mega-blokbaster“ indikacije, koje čine svega 9% projekata u kasnoj fazi razvoja, generišu oko 70% očekivanih prihoda.

Ovakva koncentracija prihoda nosi značajan rizik, jer farmaceutski sektor postaje zavisan od ograničenog broja proizvoda. Prema analizi, lekovi za gojaznost i dijabetes sada čine 38% svih očekivanih komercijalnih prihoda iz kasne faze razvoja za 2025. godinu. Stručnjaci upozoravaju da bi promena trendova, poput pada popularnosti mršavosti, mogla negativno uticati na čitavu industriju.

“Farmaceutska industrija razvija veliku zavisnost od svega nekoliko lekova, što može dovesti do stvaranja mehura koji u jednom trenutku može pući”, navodi se u izveštaju Deloitte-a.

Ovi podaci ukazuju na to da iako rast povrata na investicije trenutno donosi profit kompanijama, dugoročno ovakva zavisnost može predstavljati ozbiljan rizik za održivost farmaceutske industrije.

Javna rasprava o Nacrtu zakona traje do 25. maja, a nova pravila nalažu obavezne prospekte i transparentnije oglašavanje

Izmenama i dopunama Pravilnika o alternativnim investicionim fondovima, uvode se stroža pravila za poslovanje, oglašavanje i informisanje investitora, sa ciljem povećanja transparentnosti i zaštite ulaganja. Prema novim propisima, društva za upravljanje fondovima moraju detaljnije da regulišu sadržaj dokumentacije, način komunikacije sa investitorima i promociju fondova. Ministarstvo finansija je najavilo da će javna rasprava o Nacrtu zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom trajati do 25. maja.

Jedna od najvažnijih novina odnosi se na preciznije definisanje dokumentacije. Alternativni investicioni fondovi sa javnom ponudom moraće da imaju pravila poslovanja, prospekt i ključne informacije za investitore, dok su fondovi sa privatnom ponudom obavezni da poseduju pravila poslovanja. Sva dokumentacija moraće da bude dostavljena Komisiji za hartije od vrednosti na odobrenje ne samo prilikom osnivanja fonda, već i kod svake izmene.

Prospekt postaje ključni dokument pri ulaganju i mora da sadrži sve relevantne informacije: investicionu strategiju, rizike, troškove, prava investitora, strukturu imovine i način upravljanja fondom. Takođe, prospekt mora biti jasan, pregledan i napisan tako da investitor može lako da razume prirodu ulaganja i potencijalne rizike.

Pored prospekta, uvodi se i standardizovani dokument sa ključnim informacijama za investitore, koji predstavlja sažetak najvažnijih podataka o fondu, uključujući strategiju ulaganja, rizike i troškove. Ovaj dokument mora biti usklađen sa sadržajem prospekta.

Pravilnik predviđa i strože procedure za izmene dokumentacije. U slučaju značajnih promena, kao što su izmene strategije ulaganja, povećanje naknada ili promena profila rizika, društva za upravljanje su obavezna da dobiju saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. O ovakvim promenama investitori moraju biti obavešteni, a dobijaju pravo da u roku od 40 dana zatraže otkup investicionih jedinica bez plaćanja izlazne naknade.

Promene se odnose i na oglašavanje fondova. Svi promotivni materijali moraju biti jasni, tačni i zasnovani na proverljivim podacima, uz obavezno upozorenje na rizike ulaganja. Zabranjeno je davanje neosnovanih obećanja o sigurnim ili garantovanim prinosima, kao i korišćenje formulacija koje mogu dovesti investitore u zabludu. Tekst oglasa društva za upravljanje moraće da dostave Komisiji najmanje pet dana pre objavljivanja, a Komisija može zahtevati izmene ukoliko proceni da sadržaj nije u skladu sa propisima.

Novi Pravilnik uvodi dodatne kriterijume za zaštitu investitora, uključujući obavezu da društva za upravljanje deluju u najboljem interesu klijenata, postojanje nezavisnog depozitara i transparentno izveštavanje. Cilj je smanjenje rizika za male investitore i povećanje sigurnosti ulaganja u alternativne fondove.

Nove odredbe predstavljaju nastavak jačanja regulatornog okvira na tržištu kapitala u Srbiji, sa fokusom na transparentnost, odgovornost i informisanost investitora. Pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, a društva za upravljanje moraće da svoje poslovanje usklade sa novim pravilima.