Connect with us

Svet

Parlament Rumunije izglasao nepoverenje vladi premijera Ilije Boložana

Socijaldemokratska partija i krajnja desnica inicirale glasanje, vlada pala posle žestoke debate

Published

2 months ago

on

Foto Izvor:

Socijaldemokratska partija i krajnja desnica inicirale glasanje, vlada pala posle žestoke debate

Vlada Rumunije, na čelu sa premijerom Ilijom Boložanom, smenjena je nakon što je parlament danas izglasao nepoverenje, prema zvaničnim izvorima. Glasanje je usledilo na inicijativu Socijaldemokratske partije (PSD), Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) i PACE – Prvo Rumunija. Za predlog je glasalo ukupno 281 poslanik, četiri su bila protiv, a tri glasa su proglašena nevažećim.

Predlog o izglasavanju nepoverenja pod nazivom “STOP ‘Boložanovom planu’ za uništavanje ekonomije, osiromašenje stanovništva i nezakonitu prodaju državne imovine” potpisalo je 254 poslanika. Tokom debate, premijer Boložan je izjavio: “Ovaj predlog za izglasavanje nepoverenja je lažan, ciničan i veštački. Svaka zemlja, u mnoštvu kriza, pokušala bi da konsoliduje vlade, a ne da ih menja.”

Socijaldemokratska partija, koja je prethodno bila deo vladajuće koalicije, odigrala je ključnu ulogu u glasanju za smenu vlade. Prošlog meseca, ova stranka se povukla iz vlade predvođene Nacionalnom liberalnom partijom Ilije Boložana i najavila saradnju sa krajnje desničarskim Savezom za Uniju Rumuna u cilju smene premijera.

Pad vlade izazvao je reakcije i u okviru evropskih političkih grupacija, posebno među socijalistima i demokratama u Evropskom parlamentu, s obzirom na to da su se ranije protivili sličnim savezima sa krajnjom desnicom. Boložan i njegova Nacionalno-liberalna partija su na vlasti od 2025. godine, nakon ostavke bivšeg premijera Marsela Čolakua. Smena se dešava manje od godinu dana posle predsedničkih izbora u Rumuniji, na kojima je pobedio Nikušor Dan, dok je lider AUR-a, Đorđe Simion, bio glavni protivkandidat.

Simion, kao lider krajnje desnice, sada se smatra ključnim organizatorom Boložanovog pada. Njegova stranka beleži rast podrške u anketama, dok ekonomska i politička nestabilnost preti da dodatno pogorša situaciju u zemlji. Rumunija mora da sprovede važne reforme do avgusta kako bi ispunila uslove za povlačenje oko 11 milijardi evra iz fondova Evropske unije. U suprotnom, javne finansije zemlje bi mogle biti ugrožene.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Rastuće nejednakosti u SAD dodatno opterećuju finansiranje socijalnog osiguranja

Prema izveštaju poverenika, trenutni sistem oporezivanja ne reflektuje rast prihoda najbogatijih, što utiče na fondove socijalnog osiguranja

Published

20 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Prema izveštaju poverenika, trenutni sistem oporezivanja ne reflektuje rast prihoda najbogatijih, što utiče na fondove socijalnog osiguranja

Finansijska stabilnost američkog sistema socijalnog osiguranja suočava se sa dodatnim izazovima usled rastuće nejednakosti prihoda, prema najnovijem izveštaju poverenika. Tradicionalno, finansijski problemi ovog programa pripisivani su promenama u demografiji, kao što su starenje populacije i pad nataliteta, što rezultira manjim brojem radnika koji podržavaju penzionere. Međutim, stručnjaci sada ukazuju na to da značajan rast prihoda među najplaćenijim građanima, u poređenju sa stagnacijom prihoda niže i srednje klase, dodatno ugrožava održivost sistema.

Prema važećim pravilima, socijalno osiguranje oporezuje godišnju zaradu do određenog iznosa, koji trenutno iznosi 184.500 dolara. Prihodi iznad tog praga ne podležu dodatnom oporezivanju za potrebe socijalnog osiguranja. Zbog toga deo najbrže rastućih prihoda ostaje izvan oporezivanja, što umanjuje ukupne prihode programa. Izveštaj poverenika navodi da je udeo ukupnih plata koje podležu ovom porezu opao sa gotovo 87% 1984. godine na oko 83% danas, prvenstveno zbog bržeg rasta zarada u najvišem segmentu.

Direktorka Roosevelt instituta, Elizabet Vilkins, izjavila je da „fond socijalnog osiguranja trpi posledice zbog neusklađenosti programa sa savremenom ekonomskom realnošću”, ističući da značajan deo prihoda sada odlazi ka najbogatijima, izvan oporezivanja za socijalno osiguranje.

Među predlozima za stabilizaciju finansiranja programa nalazi se i ukidanje gornje granice oporezivanja, što bi podrazumevalo da i prihodi iznad trenutnog limita budu oporezovani, navode određeni ekonomski analitičari. Ovakav potez, prema njihovim mišljenjima, mogao bi doprineti jačanju finansijske održivosti programa, ali o tome još nije postignut politički konsenzus.

Bez promene postojećeg modela, izveštaj poverenika upozorava da bi fond socijalnog osiguranja mogao postati insolventan do kraja 2032. godine. U tom slučaju, oko 70 miliona korisnika ovog sistema suočilo bi se sa smanjenjem svojih mesečnih primanja za približno 22%, što bi predstavljalo značajan izazov za mnoge korisnike. Stručnjaci navode da je nastavak reformi nužan kako bi se izbegle posledice po korisnike i osigurala dugoročna održivost sistema.

Pročitaj još

Svet

Kineska građevinska industrija beleži pad profita i rast zaduženosti

Nezavisna analiza otkriva dramatičan pad marži i rast dugovanja, vlasti uvode stimulativne mere

Published

20 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Nezavisna analiza otkriva dramatičan pad marži i rast dugovanja, vlasti uvode stimulativne mere

Kineska imperija nekretnina suočava se sa ozbiljnim ekonomskim problemima, pokazuju podaci nezavisne istraživačke firme YCCMacro. Prema poslednjoj analizi, bruto marže u industriji pale su sa 34 odsto iz 2018. na 11,8 odsto do 2025. godine, dok su zbirne neto marže u građevinskom sektoru prešle u negativnu teritoriju.

Finansijski izveštaji kompanija otkrivaju da su ključni uzroci ovog pada masovno obezvređivanje zaliha na preplaćenim parcelama, poznatim kao ‘toksične banke zemljišta’, koje su kupljene tokom perioda građevinskog buma. Ova situacija posebno pogađa privatne investitore, čije je poslovanje ugroženo zbog visokih stopa zaduženosti, koje sada iznose preko 96 odsto.

Državna preduzeća, zahvaljujući vladinim paketima pomoći i povlašćenim kreditima, održavaju marginalnu maržu od 15 odsto. S druge strane, privatni graditelji suočavaju se sa problemima likvidnosti i rizikom od bankrota.

Kako bi sprečile širenje krize na finansijski sistem, kineske vlasti su pokrenule mere stimulacije, uključujući smanjenje referentnih kamatnih stopa na hipotekarne kredite i ukidanje restrikcija za kupovinu nekretnina u ključnim gradovima. Takođe, državne banke su primorane da finansiraju završetak započetih stambenih projekata.

“Država nastoji da spreči lančanu reakciju i obezbedi stabilnost sistema kroz direktnu podršku građevinskom sektoru”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Ipak, uprkos intervencijama, tržište nekretnina i dalje beleži otežan oporavak i dubok jaz između državnih i privatnih preduzeća.

Pročitaj još

Svet

Evropska komisija beleži rast podrške proširenju EU na Zapadnom Balkanu

Evropska komisija objavila rezultate istraživanja, najveća podrška u Albaniji i na Kosovu

Published

25 minutes ago

on

June 22, 2026

By

Evropska komisija objavila rezultate istraživanja, najveća podrška u Albaniji i na Kosovu

Najnovije godišnje istraživanje Evropske komisije pokazuje da podrška građana proširenju Evropske unije beleži rast širom regiona Zapadnog Balkana i istočnog susedstva. Podaci iz ankete sprovedene putem intervjua od februara do aprila ukazuju da je ideja članstva u EU i dalje prisutna u javnosti, s tim što se stepen podrške razlikuje od zemlje do zemlje.

Prema saopštenju, podrška ulasku u EU u Srbiji iznosi 31 odsto, što odražava specifične geopolitičke okolnosti i složenost procesa evrointegracija. Najviši nivo podrške zabeležen je u Albaniji sa 92 odsto i na Kosovu sa 83 odsto. U Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini više od 60 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje mogućnost članstva u EU.

Na istoku kontinenta, u Gruziji podrška iznosi 71 odsto, u Ukrajini 65 odsto, a u Moldaviji 58 odsto. U Turskoj je podrška na nivou od 46 odsto, dok se u Srbiji održava na 31 odsto, što se tumači kao rezultat racionalnog pristupa i opreza građana nakon dugotrajnog procesa pregovora.

Istraživanje ukazuje na rast optimizma u Crnoj Gori, gde sada 62 odsto građana veruje da će zemlja ući u EU u narednih pet godina, što je značajan porast u odnosu na 39 odsto iz prethodne godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da rezultati pokazuju kako građani regiona prepoznaju ekonomske i društvene koristi bližih odnosa sa Evropskom unijom. “Podrška građana je ključna za nastavak reformi i približavanje regiona evropskim vrednostima”, navela je Kos.

Evropska komisija najavila je nastavak praćenja javnog mnjenja i podrške proširenju kroz redovna istraživanja, sa ciljem da se bolje razumeju očekivanja i zabrinutosti građana Zapadnog Balkana i istočnog susedstva.

Pročitaj još

U Trendu