Brent nafta dostigla 120 dolara za barel uz rast od 7 odsto, akcize na gorivo niže za 25 odsto do 8. maja

Cena dizela u Srbiji povećana je na 221 dinar (1,88 evra) po litru, dok je benzin BMB 95 zadržao cenu od 191 dinar (1,63 evra). Ova promena dolazi nakon što je Brent na svetskim berzama prešao nivo od 120 dolara za barel, uz nedeljni rast od 7 odsto, nastavivši gotovo isti rast iz prethodne sedmice. Razlog za rast cene nafte je pojačana geopolitička nestabilnost zbog mogućeg oružanog sukoba između SAD i Irana i premeštanja američkih raketa bliže Teheranu, dok dogovor o otvaranju Ormuškog moreuza nije postignut.

Na tržištu Mediterana cene goriva ostaju stabilne – tona ultraniskosumpornog dizela košta između 735 i 745 dolara, a premijum bezolovni benzin 770 do 780 dolara. U regionu su zabeležene različite promene: u Crnoj Gori je eurosuper 95 poskupeo četiri centa na 1,57 evra za litar, dok je dizel pojeftinio na 1,68 evra. U Hrvatskoj je cena benzina od 95 oktana smanjena za dva centa na 1,64 evra, a evrodizela za sedam centi na 1,78 evra.

U Srbiji, nove cene goriva određene su prema Uredbi o ograničenju cena, koja je na snazi od februara 2022. i produžena do 23. juna. Cena derivata se formira na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva, uz dodatak maloprodajne marže i PDV-a. Pri formiranju cene koristi se prosek kotacija na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, luka Đenova/Lavera), a domaća rafinerija ne učestvuje u formiranju jer već dva meseca nema dotoka nafte.

Akcize na gorivo su, produženjem uredbe do 8. maja, snižene za 25 odsto u odnosu na redovnu akcizu, što je pet procentnih poena više nego što predviđa Zakon o akcizama. Sada akciza iznosi 54 dinara po litru, a za gasna ulja (eurodizel) 55,53 dinara po litru.

Vlada Srbije je uz redovne mere ograničenja cena poslednjih meseci primenila i vanredne intervencije zbog stabilnosti tržišta, uključujući puštanje nafte i dizela iz Robnih rezervi. Danas je odlučeno da se iz rezervi pusti još 30.000 tona dizela, što ukupno sa ranije preuzetim količinama naftnih kompanija iznosi 65.000 tona dizela plasiranog na tržište.

Neto dobit 31,8 milijardi dolara, Azur porastao 40 odsto, ali tržište reaguje zbog ulaganja od 190 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Majkrosoft ostvarila je prihod od 82,9 milijardi dolara u trećem fiskalnom kvartalu zaključno sa martom 2026, što je rast od 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit iznosila je 31,8 milijardi dolara, što predstavlja godišnji rast od 23 odsto, dok je dobit po akciji dostigla 4,27 dolara.

Operativni profit kompanije porastao je na 38,4 milijarde dolara, ali su operativne marže pod pritiskom usled povećanih investicija u infrastrukturu i većih troškova amortizacije. Najveći doprinos rastu došao je iz klaud segmenta, gde su prihodi dostigli 54,5 milijardi dolara, beležeći rast od 29 odsto na godišnjem nivou.

Azur, klaud platforma Majkrosofta, zabeležila je skok prihoda od 40 odsto, što ukazuje na ubrzanu potražnju za veštačkom inteligencijom i klaud rešenjima u poslovnom sektoru. Prema rečima izvršnog direktora kompanije Satje Nadele, „prema trenutnom tempu rasta, Majkrosoftov prihod samo od AI bi u narednih 12 meseci mogao da iznosi oko 37 milijardi dolara, uz rast od 123 odsto godišnje.”

Iako su rezultati iznad očekivanja analitičara, tržište je reagovalo oprezno zbog najave kapitalnih izdataka za celu 2026. godinu u iznosu od 190 milijardi dolara. Ova cifra je iznad projekcija analitičara i rezultat je rasta cena memorijskih čipova, kao i širenja globalne infrastrukture za AI i data centre, navodi se u saopštenju kompanije.

Dalji rast troškova i ulaganja u AI infrastrukturu utiču na smanjenje marži, što je izazvalo pad vrednosti akcija na berzi uprkos snažnim kvartalnim rezultatima i rastu ključnih poslovnih segmenata.

Udeo rudarstva u BDP-u sa 2,7 može porasti na 5 ili čak 8 odsto, dok su bakar, zlato, olovo, cink i litijum strateški resursi

Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, čime je donet dokument koji je izazvao nezadovoljstvo građana, aktivista i stručnjaka. Strategija, koja je osnova za odluke o istraživanju i eksploataciji mineralnih resursa, ne predviđa veće promene u poređenju sa dosadašnjom praksom.

Prema rečima Mirka Popovića, programskog direktora Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE), Srbija više od decenije nije imala strateški dokument u oblasti mineralnih sirovina, dok paralelno traje ekspanzija rudarstva. Popović ističe i da država nije obezbedila postojanje ključnih dokumenata poput Nacionalnog prostornog plana ili Plana razvoja, na koje bi Strategija morala da se oslanja. Dodatno, javna rasprava o ovom dokumentu bila je ograničena, jer su policija i privatno obezbeđenje sprečili ulazak stručnjaka i aktivista.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da „nećemo dozvoliti nekontrolisanu eksploataciju mineralnih sirovina, a ni blokadu“, što je, prema mišljenju kritičara, onemogućilo glas onih koji izražavaju ozbiljne zamerke na rudarstvo koje omogućava izvoz prirodnih resursa stranim korporacijama. U pisanju Strategije učestvovala je i kompanija Ziđin, najveći izvoznik zlata i bakra iz Srbije, kao i Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu Gasproma. Popović smatra da je „nedopustivo da strana korporacija koja iznosi prirodno bogatstvo iz zemlje učestvuje u pisanju nacionalne strategije“. Sličan stav deli i Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije, koji navodi da korporacije treba konsultovati, ali da njihov stav ne sme biti dominantan.

Strategija se temelji na tri stuba održivog rudarstva – ekonomskom, ekološkom i socijalnom, uz naglasak na izradu strateških dokumenata, novu zakonsku regulativu usklađenu sa EU i jačanje Geološkog zavoda Srbije. Planirano je postepeno smanjenje proizvodnje uglja do 2050. godine, u skladu sa dekarbonizacijom, dok preostale rezerve dobijaju strateški karakter za krizne situacije. Bakar, zlato, olovo, cink i litijum (ležište Jadar) označeni su kao strateške sirovine.

Razmotrena su tri scenarija razvoja – usporeni, realni i ubrzani. Izabrana je kompromisna opcija između realnog i ubrzanog scenarija, koja predviđa balans između rasta BDP-a i održivosti. Udeo rudarstva u BDP-u trenutno iznosi 2,7 odsto, a projekcije pokazuju da bi mogao da poraste na oko 5 odsto (realni scenario) ili čak 8 odsto (ubrzani scenario).

Iako Strategija prepoznaje brojne izazove, prema Popoviću, u dokumentu nema jasno definisanih zona gde je rudarstvo strogo zabranjeno radi zaštite vode ili prirode. To dovodi u rizik nacionalne parkove i zaštićena područja, jer Strategija ne propisuje apsolutnu zabranu eksploatacije u takvim zonama, već samo navodi „povećanu zaštitu“. Udicki ukazuje da, i pored ustavne odredbe (član 85, stav 2) koja omogućava koncesije za strance na prirodnim bogatstvima, Srbija nema nijednu koncesiju za eksploataciju ruda niti razvijen koncesioni model. On podseća da uobičajena svetska praksa predviđa da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada državi, ali Srbija to ne primenjuje.