Spoljnotrgovinska razmena iznosila 19 milijardi evra, izvoz porastao 7,1 odsto, promet u trgovini na malo u martu veći za 15,5 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod (BDP) Srbije zabeležio je realni rast od 3,0 odsto u prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na isti period prethodne godine. Industrijska proizvodnja u martu bila je veća za 6,4 odsto u poređenju sa martom 2025. godine, dok je u odnosu na prosek iz 2025. godine zabeležen rast od 10,5 odsto.

Detaljniji obračun kvartalnog BDP-a za prvi kvartal 2026. godine biće objavljen 1. juna 2026. godine. U sektoru rudarstva u martu je zabeležen rast od 1,2 odsto, dok je prerađivačka industrija porasla za 8,4 odsto. Sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom zabeležio je pad od 0,1 odsto. Visok rast industrijske proizvodnje u martu doprineo je smanjenju zaostatka, ali je ukupna industrijska proizvodnja u periodu januar-mart 2026. godine ipak bila manja za 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prva tri meseca 2026. godine iznosila je 19 milijardi evra, što je rast od 3,3 odsto u odnosu na isti period 2025. godine. Izvoz robe dostigao je 8,7 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 7,1 odsto, dok je uvoz iznosio 11,03 milijarde evra, za 0,3 odsto više nego prethodne godine. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosio je 1,6 milijardi evra, što je smanjenje od 25,4 odsto u odnosu na isti period lani.

Promet robe u trgovini na malo u martu 2026. godine bio je veći u tekućim cenama za 15,5 odsto, a u stalnim cenama za 14 odsto u poređenju sa martom 2025. godine. U prvom tromesečju promet u trgovini na malo porastao je za 8,9 odsto u tekućim cenama i za 8,3 odsto u stalnim cenama. Najveći rast prometa u stalnim cenama imao je sektor trgovine na malo motornim gorivima – 27,7 odsto, zatim trgovina na malo neprehrambenim proizvodima sa 12,9 odsto, dok je promet hrane, pića i duvana porastao za 9,8 odsto.

Neto dobit 31,8 milijardi dolara, Azur porastao 40 odsto, ali tržište reaguje zbog ulaganja od 190 milijardi dolara

Američka tehnološka kompanija Majkrosoft ostvarila je prihod od 82,9 milijardi dolara u trećem fiskalnom kvartalu zaključno sa martom 2026, što je rast od 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Neto dobit iznosila je 31,8 milijardi dolara, što predstavlja godišnji rast od 23 odsto, dok je dobit po akciji dostigla 4,27 dolara.

Operativni profit kompanije porastao je na 38,4 milijarde dolara, ali su operativne marže pod pritiskom usled povećanih investicija u infrastrukturu i većih troškova amortizacije. Najveći doprinos rastu došao je iz klaud segmenta, gde su prihodi dostigli 54,5 milijardi dolara, beležeći rast od 29 odsto na godišnjem nivou.

Azur, klaud platforma Majkrosofta, zabeležila je skok prihoda od 40 odsto, što ukazuje na ubrzanu potražnju za veštačkom inteligencijom i klaud rešenjima u poslovnom sektoru. Prema rečima izvršnog direktora kompanije Satje Nadele, „prema trenutnom tempu rasta, Majkrosoftov prihod samo od AI bi u narednih 12 meseci mogao da iznosi oko 37 milijardi dolara, uz rast od 123 odsto godišnje.”

Iako su rezultati iznad očekivanja analitičara, tržište je reagovalo oprezno zbog najave kapitalnih izdataka za celu 2026. godinu u iznosu od 190 milijardi dolara. Ova cifra je iznad projekcija analitičara i rezultat je rasta cena memorijskih čipova, kao i širenja globalne infrastrukture za AI i data centre, navodi se u saopštenju kompanije.

Dalji rast troškova i ulaganja u AI infrastrukturu utiču na smanjenje marži, što je izazvalo pad vrednosti akcija na berzi uprkos snažnim kvartalnim rezultatima i rastu ključnih poslovnih segmenata.

Udeo rudarstva u BDP-u sa 2,7 može porasti na 5 ili čak 8 odsto, dok su bakar, zlato, olovo, cink i litijum strateški resursi

Skupština Srbije usvojila je prošle nedelje Strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, čime je donet dokument koji je izazvao nezadovoljstvo građana, aktivista i stručnjaka. Strategija, koja je osnova za odluke o istraživanju i eksploataciji mineralnih resursa, ne predviđa veće promene u poređenju sa dosadašnjom praksom.

Prema rečima Mirka Popovića, programskog direktora Platforme za društveni razvoj i inovacije (CORE), Srbija više od decenije nije imala strateški dokument u oblasti mineralnih sirovina, dok paralelno traje ekspanzija rudarstva. Popović ističe i da država nije obezbedila postojanje ključnih dokumenata poput Nacionalnog prostornog plana ili Plana razvoja, na koje bi Strategija morala da se oslanja. Dodatno, javna rasprava o ovom dokumentu bila je ograničena, jer su policija i privatno obezbeđenje sprečili ulazak stručnjaka i aktivista.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da „nećemo dozvoliti nekontrolisanu eksploataciju mineralnih sirovina, a ni blokadu“, što je, prema mišljenju kritičara, onemogućilo glas onih koji izražavaju ozbiljne zamerke na rudarstvo koje omogućava izvoz prirodnih resursa stranim korporacijama. U pisanju Strategije učestvovala je i kompanija Ziđin, najveći izvoznik zlata i bakra iz Srbije, kao i Naftna industrija Srbije (NIS), većinski u vlasništvu Gasproma. Popović smatra da je „nedopustivo da strana korporacija koja iznosi prirodno bogatstvo iz zemlje učestvuje u pisanju nacionalne strategije“. Sličan stav deli i Aca Udicki, diplomirani inženjer geologije, koji navodi da korporacije treba konsultovati, ali da njihov stav ne sme biti dominantan.

Strategija se temelji na tri stuba održivog rudarstva – ekonomskom, ekološkom i socijalnom, uz naglasak na izradu strateških dokumenata, novu zakonsku regulativu usklađenu sa EU i jačanje Geološkog zavoda Srbije. Planirano je postepeno smanjenje proizvodnje uglja do 2050. godine, u skladu sa dekarbonizacijom, dok preostale rezerve dobijaju strateški karakter za krizne situacije. Bakar, zlato, olovo, cink i litijum (ležište Jadar) označeni su kao strateške sirovine.

Razmotrena su tri scenarija razvoja – usporeni, realni i ubrzani. Izabrana je kompromisna opcija između realnog i ubrzanog scenarija, koja predviđa balans između rasta BDP-a i održivosti. Udeo rudarstva u BDP-u trenutno iznosi 2,7 odsto, a projekcije pokazuju da bi mogao da poraste na oko 5 odsto (realni scenario) ili čak 8 odsto (ubrzani scenario).

Iako Strategija prepoznaje brojne izazove, prema Popoviću, u dokumentu nema jasno definisanih zona gde je rudarstvo strogo zabranjeno radi zaštite vode ili prirode. To dovodi u rizik nacionalne parkove i zaštićena područja, jer Strategija ne propisuje apsolutnu zabranu eksploatacije u takvim zonama, već samo navodi „povećanu zaštitu“. Udicki ukazuje da, i pored ustavne odredbe (član 85, stav 2) koja omogućava koncesije za strance na prirodnim bogatstvima, Srbija nema nijednu koncesiju za eksploataciju ruda niti razvijen koncesioni model. On podseća da uobičajena svetska praksa predviđa da 50 odsto vrednosti proizvedene rude pripada državi, ali Srbija to ne primenjuje.