Engleski internacionalac odigrao je 766 utakmica, postigao 86 golova i upisao 111 asistencija, igrajući za klubove poput Watforda, Aston Ville, Manchester Uniteda i Intera

Ashley Simon Young, rođen u Stevenageu 1985. godine, najavio je povlačenje iz profesionalnog fudbala nakon impresivne karijere koja je trajala čak 23 godine. Njegovo fudbalsko putovanje vodilo ga je od Sefton Roada do Vicarage Roada, Villa Parka, Wembleya, Old Trafforda i San Sira, a završilo se povratkom na Villa Park, potom na Goodison Park i konačno Portman Road.

Young je svoju seniorsku karijeru započeo u Watfordu gde mu je trener Ray Lewington ukazao poverenje još kao osamnaestogodišnjaku, tačno 13. septembra 2003. godine. U periodu od 2003. do 2007. godine istakao se u redovima Watforda pre nego što je prešao u Aston Villu (2007–2011), gde je zajedno sa Gabrielom Agbonlahorom činio napadački tandem poznat po brzini i efikasnosti.

Najveći deo svoje karijere proveo je u Manchester Unitedu (2011–2020), za koji je nastupio nakon transfera vrednog 18 miliona funti. Tokom boravka na Old Traffordu osvojio je Premijer ligu (2012/13), FA Cup (2015/16), Liga kup (2016/17), engleski Superkup (2011) i Ligu Evrope (2016/17). Posebno se istakao po svojoj izuzetnoj polivalentnosti – igrao je kao krilo i bek na obe strane terena, ali i kao napadač, vezista pa čak i centralni bek.

Posle kratkog angažmana u Inter Milanu tokom sezone 2020/21, gde se okitio titulom šampiona Italije (Scudetto), vratio se u Aston Villu. Karijeru je potom nastavio u Evertonu (2023–2025) i Ipswich Townu (2025–2026), gde se oprostio od profesionalnog fudbala.

Tokom zavidne karijere Ashley Young upisao je ukupno 766 zvaničnih utakmica, postigao 86 golova uz čak 111 asistencija. Za reprezentaciju Engleske nastupio je na 39 mečeva i postigao sedam golova.

Jedan od zanimljivih trenutaka bio je duel sa sopstvenim sinom Tylerom Youngom u FA Cup-u dok su branili boje različitih timova. Kasnije su zajedno trenirali u Ipswich Townu gde Tyler nastupa za mlađe selekcije kluba.

Kraj ove bogate igračke karijere označava odlazak jednog od najuniverzalnijih engleskih fudbalera moderne ere.

Strazbur, uz podršku BlueCo grupe i promene u politici transfera, stigao do zapaženih rezultata uprkos nezadovoljstvu navijača zbog statusa kluba

Letnji prelazni rok 2023. godine doneo je velike promene za fudbalski klub RC Strazbur, koji se ove sezone plasirao u polufinale Konferencijske lige gde igra protiv Rajo Valjekana. Ulaskom BlueCo grupe, koja je prethodno preuzela Čelsi, Strazbur je postao deo modela multiposeda, što je izazvalo duboke promene u strukturi i strategiji kluba. Iako je Strazbur nekada bio šampion Francuske (1978/79) i osvajač Kupa (1950/51, 1965/66, 2000/01), klub je pre samo deceniju igrao u četvrtoj ligi i tek se 2017/18 vratio u prvu ligu. Iznenađenje su napravili već sledeće godine kada su osvojili Liga kup pobedivši Gengamp, što im je omogućilo plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.

Pod vođstvom trenera Tijerija Lorija, tim je eliminisao Makabi Haifu i Lokomotiv Plovdiv ali nije uspeo da prođe treću rundu protiv Ajntrahta iz Frankfurta. U sezoni 2021/22 pod rukovodstvom Žulijena Stivena završili su na šestoj poziciji u Ligi 1 — najbolji plasman još od sezone 1979/80 kada su bili peti. Ipak, trofej Kupa Francuske osvojen od strane Nanta sprečio ih je da igraju evropska takmičenja te godine.

Dolazak BlueCo grupe označio je potpunu transformaciju — prosečna starost tima drastično je smanjena sa 26.8 na samo 21.3 godine, čime je Strazbur postao najmlađa ekipa među vodećih pet evropskih liga. Predsednik kluba Mark Keler istakao je: „Ovo je važan dan za Strazbur. Nije bilo finansijske hitnosti, ali smo shvatili da smo dostigli plafon našeg modela i za dalji razvoj potrebna nam je jaka struktura.”

Rezultati su ubrzo usledili — prošlu sezonu završili su na sedmom mestu Lige 1 i stigli do polufinala Konferencijske lige, dok su u Kupu Francuske ispali kod kuće od Nice pred sam kraj takmičenja. Međutim, deo navijača oseća nezadovoljstvo zbog toga što smatraju da klub funkcioniše kao „satelit” Čelsija: „Mark Keler više nije glavni donosilac odluka kluba koji je obnovio pre deceniju. Sada služi kao komunikator politike BlueCo,” navodi se u saopštenju grupa Ultra Boys koje organizuju proteste poslednjih meseci.

Stadion de la Meno ostaje rasprodat na svakoj utakmici (100% popunjenosti), ali kritike navijača imaju uporište — od ulaska BlueCo-a realizovano je čak 18 transfernih operacija između Čelsija i Strazbura (Petrović, Andrey Santos, Diego Moreira, Kendry Páez, Mike Penders…), uključujući odlazak Emeghe u Čelsi nakon zatvaranja letnjeg prelaznog roka i zamenu Sarr-Anselmino tokom zime za jačanje londonske ekipe.

Na trenerskoj klupi O’Nil sada sprovodi agresivniji stil igre sa formacijom 4-2-3-1 umesto prethodne taktike Rousseniora koji se preselio na Stamford Bridž kao zamena za Maresku. Navijači ističu: „Obećali su nam da će Strazbur moći da zadrži najbolje igrače.” Najave o mogućem transferu ‘Colo’ Barca ka Čelsiju i povratku Majka Pendersa dodatno produbljuju jaz između uprave i publike.

I dok se sportski rezultati popravljaju a stadion puni do poslednjeg mesta, ostaje pitanje identiteta: koliko Strazbur ostaje svoj kada glavne odluke dolaze iz Londona? Ipak, zajedničko sa rivalom Rajo Valjekanom jeste borba navijača protiv odluka rukovodstva — razdvojeni kilometrima ali slični po otporu prema savremenim trendovima modernog fudbala.

Ukupni operativni gubici klubova Prve i Druge lige u Francuskoj dostigli su 1,4 milijarde evra u sezoni 2024/25, dok PSG ostvaruje gotovo 40% prihoda cele Ligue 1

Francuska Ligue 1 suočava se sa ozbiljnim finansijskim izazovima, pošto su prema rečima Žan-Marka Mikelera, predsednika DNCG (organa za ekonomsku kontrolu profesionalnog fudbala u Francuskoj), ukupni operativni gubici klubova Prve i Druge lige u sezoni 2024/25 dostigli čak 1,4 milijarde evra. Neto rezultat francuskih klubova je bio negativan za više od 540 miliona evra, a trend se očekuje i naredne sezone – procene za sezonu 2025/26 govore o dodatnim gubicima većim od milijardu evra.

Glavni izvor kompenzacije tih gubitaka dolazi iz prodaje mladih talenata koji potiču iz poznatih francuskih fudbalskih škola. Ipak, ovaj način poslovanja odavno više nije samo dodatna opcija, već nužnost za preživljavanje većine klubova – uključujući i one najpoznatije. Jedini veliki izuzetak je Paris Saint-Germain (PSG), koji pod vođstvom Nasera Al-Kelaifija ostvaruje ogromnu finansijsku prednost: prošle sezone PSG je generisao čak 38% ukupnih prihoda Ligue 1.

Prema Mikeleru, neki klubovi su poslednjih godina pokazali značajne napore da poprave stanje svojih finansija – posebno kroz smanjenje ukupne mase plata igrača u Prvoj ligi za čak 25% tokom tri poslednje sezone. Ipak, problemi ostaju ozbiljni jer svake godine DNCG administrativno spušta pojedine timove u niži rang zbog finansijskih problema, a nekoliko klubova potpuno nestaje sa fudbalske mape.

U traženju rešenja, DNCG kao nadležni organ pozitivno ocenjuje mogućnost ukidanja ekskluzivnog raspodele međunarodnih TV prava samo među klubovima koji nastupaju u evropskim takmičenjima. Ova odluka je doneta još kada je LFP planirala godišnje prihode od TV prava veće od milijardu evra – scenario koji više nije realan nakon izlaska Mediapro-a tokom pandemije i kasnijeg pada vrednosti prava za više od polovine.

Francuska skupština će na sednici zakazanoj za 18. maj raspravljati o novom regulatornom okviru za domaći fudbal po uzoru na engleski model. To bi moglo dovesti do formiranja nezavisnog javnog regulatora i unapređenja upravljanja profesionalnim fudbalom u zemlji. ‘Zakon može stvoriti uslove za bolju upravu’, zaključio je Žan-Mark Mikeler.