NAC Breda traži poništenje poraza od Go Ahead Eagles zbog navodno neregularnog nastupa Deana Jamesa, a u središtu skandala je 11 igrača iz osam klubova

Holandska fudbalska liga Eredivizija suočava se sa ozbiljnim skandalom vezanim za dozvole za rad i državljanstvo igrača, što bi moglo rezultirati ponavljanjem čak 133 utakmice. Afera je izbila nakon što je NAC Breda, trenutno pretposlednja ekipa na tabeli sa pet bodova zaostatka za mestom koje vodi u baraž, podnela žalbu sudu na visoki poraz protiv Go Ahead Eaglesa rezultatom 6:0. Klub tvrdi da je Go Ahead Eagles koristio neregularnog igrača, Deana Jamesa (rođenog u Leidenu 2000. godine), koji navodno nije imao važeću radnu dozvolu.

Prema informacijama iz procesa, Dean James je rođen u Holandiji, ali se nacionalizovao kao Indonežanin i postao međunarodni reprezentativac te zemlje. Time je prema holandskim zakonima morao da se odrekne holandskog pasoša, a kako nema pasoš EU ili Švajcarske, obavezno mu je potreban radni dokument za nastup u holandskoj ligi. “Ne radi se o osećanjima već o prostom pravilu — reč je o nastupu igrača koji nije bio kvalifikovan”, izjavio je advokat NAC Breda tokom saslušanja održanog u utorak.

Istraga pokazuje da ovaj slučaj nije izolovan. Prema otkrićima javnog servisa ‘NOS’, još trinaest fudbalera iz Eredivizije odlučilo se da nastupa za reprezentacije Surinama, Indonezije, Zelenortskih Ostrva, Toga i Trinidada i Tobaga — što bi im takođe moglo ugroziti status boravka i dozvolu za rad u Holandiji. Klubovi NEC i Groningen su preduzeli mere opreza isključivši Tjaronna Cheryja i Etiennea Vaessena iz sastava jer nemaju evropski pasoš.

Joost Verlaan, stručnjak za sportsko pravo, objašnjava: “Igrajući za te države igrači gube holandsko državljanstvo; ako imate pasoš van EU ili Švajcarske potrebna vam je radna dozvola za igranje u Holandiji”.

Zbog razmera slučaja reagovali su brojni klubovi među kojima su Ajax, Feyenoord, Telstar, FC Volendam, Heracles i TOP Oss — svi su pokrenuli pravne korake zajedno sa NAC Bredom. Michiel van Dijk iz Fudbalskog saveza Holandije ističe: “Problem sa pasošima pogađa jedanaest fudbalera iz osam klubova Eredivizije i utiče na ukupno 133 odigrane utakmice”.

Marianne van Leeuwen, direktorka profesionalnog fudbala pri KNVB-u dodaje: “Liga bi pretrpela veliki udarac po imidž ukoliko bi se mečevi rešavali na sudu umesto na terenu. Ovo pogađa više od polovine utakmica lige i skoro sve klubove – to bi izazvalo potpuni haos”. Odluka suda očekuje se narednog ponedeljka.

Engleski internacionalac odigrao je 766 utakmica, postigao 86 golova i upisao 111 asistencija, igrajući za klubove poput Watforda, Aston Ville, Manchester Uniteda i Intera

Ashley Simon Young, rođen u Stevenageu 1985. godine, najavio je povlačenje iz profesionalnog fudbala nakon impresivne karijere koja je trajala čak 23 godine. Njegovo fudbalsko putovanje vodilo ga je od Sefton Roada do Vicarage Roada, Villa Parka, Wembleya, Old Trafforda i San Sira, a završilo se povratkom na Villa Park, potom na Goodison Park i konačno Portman Road.

Young je svoju seniorsku karijeru započeo u Watfordu gde mu je trener Ray Lewington ukazao poverenje još kao osamnaestogodišnjaku, tačno 13. septembra 2003. godine. U periodu od 2003. do 2007. godine istakao se u redovima Watforda pre nego što je prešao u Aston Villu (2007–2011), gde je zajedno sa Gabrielom Agbonlahorom činio napadački tandem poznat po brzini i efikasnosti.

Najveći deo svoje karijere proveo je u Manchester Unitedu (2011–2020), za koji je nastupio nakon transfera vrednog 18 miliona funti. Tokom boravka na Old Traffordu osvojio je Premijer ligu (2012/13), FA Cup (2015/16), Liga kup (2016/17), engleski Superkup (2011) i Ligu Evrope (2016/17). Posebno se istakao po svojoj izuzetnoj polivalentnosti – igrao je kao krilo i bek na obe strane terena, ali i kao napadač, vezista pa čak i centralni bek.

Posle kratkog angažmana u Inter Milanu tokom sezone 2020/21, gde se okitio titulom šampiona Italije (Scudetto), vratio se u Aston Villu. Karijeru je potom nastavio u Evertonu (2023–2025) i Ipswich Townu (2025–2026), gde se oprostio od profesionalnog fudbala.

Tokom zavidne karijere Ashley Young upisao je ukupno 766 zvaničnih utakmica, postigao 86 golova uz čak 111 asistencija. Za reprezentaciju Engleske nastupio je na 39 mečeva i postigao sedam golova.

Jedan od zanimljivih trenutaka bio je duel sa sopstvenim sinom Tylerom Youngom u FA Cup-u dok su branili boje različitih timova. Kasnije su zajedno trenirali u Ipswich Townu gde Tyler nastupa za mlađe selekcije kluba.

Kraj ove bogate igračke karijere označava odlazak jednog od najuniverzalnijih engleskih fudbalera moderne ere.

Strazbur, uz podršku BlueCo grupe i promene u politici transfera, stigao do zapaženih rezultata uprkos nezadovoljstvu navijača zbog statusa kluba

Letnji prelazni rok 2023. godine doneo je velike promene za fudbalski klub RC Strazbur, koji se ove sezone plasirao u polufinale Konferencijske lige gde igra protiv Rajo Valjekana. Ulaskom BlueCo grupe, koja je prethodno preuzela Čelsi, Strazbur je postao deo modela multiposeda, što je izazvalo duboke promene u strukturi i strategiji kluba. Iako je Strazbur nekada bio šampion Francuske (1978/79) i osvajač Kupa (1950/51, 1965/66, 2000/01), klub je pre samo deceniju igrao u četvrtoj ligi i tek se 2017/18 vratio u prvu ligu. Iznenađenje su napravili već sledeće godine kada su osvojili Liga kup pobedivši Gengamp, što im je omogućilo plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.

Pod vođstvom trenera Tijerija Lorija, tim je eliminisao Makabi Haifu i Lokomotiv Plovdiv ali nije uspeo da prođe treću rundu protiv Ajntrahta iz Frankfurta. U sezoni 2021/22 pod rukovodstvom Žulijena Stivena završili su na šestoj poziciji u Ligi 1 — najbolji plasman još od sezone 1979/80 kada su bili peti. Ipak, trofej Kupa Francuske osvojen od strane Nanta sprečio ih je da igraju evropska takmičenja te godine.

Dolazak BlueCo grupe označio je potpunu transformaciju — prosečna starost tima drastično je smanjena sa 26.8 na samo 21.3 godine, čime je Strazbur postao najmlađa ekipa među vodećih pet evropskih liga. Predsednik kluba Mark Keler istakao je: „Ovo je važan dan za Strazbur. Nije bilo finansijske hitnosti, ali smo shvatili da smo dostigli plafon našeg modela i za dalji razvoj potrebna nam je jaka struktura.”

Rezultati su ubrzo usledili — prošlu sezonu završili su na sedmom mestu Lige 1 i stigli do polufinala Konferencijske lige, dok su u Kupu Francuske ispali kod kuće od Nice pred sam kraj takmičenja. Međutim, deo navijača oseća nezadovoljstvo zbog toga što smatraju da klub funkcioniše kao „satelit” Čelsija: „Mark Keler više nije glavni donosilac odluka kluba koji je obnovio pre deceniju. Sada služi kao komunikator politike BlueCo,” navodi se u saopštenju grupa Ultra Boys koje organizuju proteste poslednjih meseci.

Stadion de la Meno ostaje rasprodat na svakoj utakmici (100% popunjenosti), ali kritike navijača imaju uporište — od ulaska BlueCo-a realizovano je čak 18 transfernih operacija između Čelsija i Strazbura (Petrović, Andrey Santos, Diego Moreira, Kendry Páez, Mike Penders…), uključujući odlazak Emeghe u Čelsi nakon zatvaranja letnjeg prelaznog roka i zamenu Sarr-Anselmino tokom zime za jačanje londonske ekipe.

Na trenerskoj klupi O’Nil sada sprovodi agresivniji stil igre sa formacijom 4-2-3-1 umesto prethodne taktike Rousseniora koji se preselio na Stamford Bridž kao zamena za Maresku. Navijači ističu: „Obećali su nam da će Strazbur moći da zadrži najbolje igrače.” Najave o mogućem transferu ‘Colo’ Barca ka Čelsiju i povratku Majka Pendersa dodatno produbljuju jaz između uprave i publike.

I dok se sportski rezultati popravljaju a stadion puni do poslednjeg mesta, ostaje pitanje identiteta: koliko Strazbur ostaje svoj kada glavne odluke dolaze iz Londona? Ipak, zajedničko sa rivalom Rajo Valjekanom jeste borba navijača protiv odluka rukovodstva — razdvojeni kilometrima ali slični po otporu prema savremenim trendovima modernog fudbala.