Partnerstvo Aspara i kineske kompanije CFMoto produženo do 2031. godine, ambicije za ulazak u MotoGP i Superbike ostaju visoke

U svetu motociklizma, Jorge Martínez Aspar i njegova ekipa imaju samo još jedan korak do potpunog povratka na sam vrh — formiranje tima u MotoGP klasi. Poslednji put tim Aspar nastupao je u najjačoj klasi tokom sezone 2018, a od tada san o povratku živi zahvaljujući upornosti i strateškim partnerstvima. Iako su pravila vlasnika takmičenja Dorna ograničila mogućnost ulaska novih timova samo na proizvođače, nedavno obnovljena saradnja sa kineskom kompanijom CFMoto daje novu nadu.

Sporazum između Aspara i CFMota produžen je sve do 2031. godine, čime obe strane potvrđuju dugoročnu viziju i zajedničke ambicije. Kineski proizvođač već razvija motore zapremine 1.000cc, što dodatno podstiče spekulacije o njihovom mogućem ulasku kako u MotoGP tako i u Superbike šampionat.

Jorge Martínez Aspar ne krije optimizam ali ostaje oprezan: „Ne treba isključiti mogućnost da se vratimo u budućnosti, ali trenutno ne vidim da je to blizu. Nadam se da ćemo uspeti. Sada smo prisutni na svim frontovima: MIR Cup, šampionat Španije, Evrope, MotoJunior, Moto3, Moto2… svuda smo. Znam da CFMoto ima veliki interes za Superbike i MotoGP i sve se analizira, ali nije moguće reći kada će se to desiti. Ja sam prvi koji bi voleo to da vidi, ali moramo biti realni — najvažnije je ako odlučimo da krenemo tim putem, da to uradimo kvalitetno; nije dovoljno samo učestvovati”, izjavio je Martínez Aspar.

Dok iščekuju eventualni povratak u kraljevsku klasu motociklizma, saradnja između Aspara i CFMota donosi rezultate u nižim kategorijama — posebno u klasama Moto2 i Moto3 gde su očekivanja vrlo visoka sa obe strane. Lai Minjie, izvršni direktor CFMota istakao je: „Delimo istu strast i ambiciju. Hvala ti Aspar na tvom liderstvu. Želimo da stvaramo istoriju i želimo pobede.”

Sportski direktor CFMota Su Zhen takođe gleda na budućnost sa optimizmom: „Imali smo mnogo uspeha zajedno; možda će naše partnerstvo trajati decenijama jer želimo da sijamo.”

Za sada ostaje neizvesno kada bi mogli gledati zajednički projekat Aspara i CFMota na stazi MotoGP-a ili Superbike-a, ali jasno je da su temelji za veliki povratak pažljivo postavljeni.

Aston Martin se suočava sa zaostatkom, dok Honda i dalje nema jasan rok za dolazak unapređenog motora, što dovodi do razmatranja posebnih olakšica u F1 za sezonu 2026.

Aston Martin trenutno se nalazi u nezavidnoj poziciji među timovima Formule 1, sa značajnim zaostatkom za vodećima, a prognoze ukazuju da bi ovakva situacija mogla potrajati i duže nego što se očekivalo. Ovaj problem posebno pogađa Hondu, koja je glavni dobavljač pogonskih jedinica britanskog tima, dok je efekat novog tehničkog pravilnika koji stupa na snagu 2026. godine doveden u pitanje zbog slabije konkurentnosti.

Pod upravom Adriana Njuija, Aston Martin je konstruisao šasiju AMR26 sa ciljem da bude konkurentan, ali trenutni nivo performansi ne omogućava pravu procenu vrednosti tog šasija, jer vozilo nije dostiglo brzinu za koju je projektovano tokom testiranja u vazdušnom tunelu. Shintaro Orihara iz Honde najavio je da se poboljšanja na polju performansi neće videti ni na narednoj trci u Majamiju i da će tim morati još da čeka na napredak.

Zbog ovakvih okolnosti, unutar FIA i rukovodstva Formule 1 pokrenuta je inicijativa da se Hondi pruži posebna pomoć kako bi smanjila jaz u odnosu na ostale proizvođače motora. Predlog podrazumeva mogućnost korišćenja više prilika tokom sezone za dodatni razvoj putem programa ADUO (program podešavanja i unapređenja), koji bi prvi put bio otvoren ove godine u Monaku. Timovi bi mogli dobiti više sati testiranja na dinamometru i veću fleksibilnost unutar budžetskih ograničenja.

Za usvajanje ovih izmena potrebna je saglasnost najmanje četiri od pet aktuelnih proizvođača motora uz odobrenje FIA i FOM-a. Prema informacijama iz izvora bliskih sportu, postoji spremnost pojedinih timova da podrže ovu inicijativu, uprkos tome što su neki poput Audija ili Red Bull-Ford-a počeli razvoj pogonskih jedinica za 2026. godinu praktično od nule bez dodatne pomoći.

Situacija je komplikovana jer Honda ne može precizirati kada će verzija B njihovog motora biti spremna za upotrebu — pominju se trke u Silverstonu ili Spa-Francorchampsu tokom jula, ali nema garancija da će četiri meseca biti dovoljna da nadoknade ono što nisu uspeli prethodne dve godine.

Ovakvo stanje ne zadovoljava ni Aston Martin ni Hondu, ali ni ostatak Formule 1 zajednice koja teži ravnopravnijoj borbi svih konstruktora. Rešenje problema očigledno neće stići brzo i pred svima su meseci neizvesnosti dok čekaju eventualni konsenzus oko pravila koja bi omogućila Hondi izlazak iz rezultatske krize.

Na današnji dan 1993. godine, tokom meča u Hamburgu, Monika Seleš je napadnuta nožem, što je ostavilo duboke posledice na njenu tenisku karijeru i život.

Na današnji dan, 30. aprila 1993. godine, teniski svet je potresen jednim od najtežih incidenata u istoriji sporta. Tokom turnira u Hamburgu, jedna od najboljih teniserki sveta, Monika Seleš, bila je žrtva brutalnog napada na terenu koji je zauvek promenio njen život i karijeru.

Monika Seleš, poznata kao “Mala Mo”, rođena je 2. decembra 1973. godine u Novom Sadu i već sa 16 godina postala najmlađa osvajačica Rolan Garosa. Do trenutka napada osvojila je čak devet Gren slem titula — četiri puta Australijan open, tri puta Rolan Garos i dva puta Ju-Es open — a tokom bogate karijere podigla ukupno 53 trofeja i zaradila oko 16 miliona dolara. Godine 1991. postala je najbolja teniserka sveta i činilo se da joj nema ravne na svetskoj sceni.

Međutim, sve se promenilo tog kobnog dana u Hamburgu kada je tokom meča navijač sišao sa tribina i napao Moniku Seleš nožem, nanevši joj teške telesne povrede na terenu pred očima šokirane publike. Ovaj incident ne samo da je prekinuo njen meč već ju je udaljio sa terena na duži vremenski period i ostavio trajne psihičke posledice.

Napadač je kasnije dobio minimalnu kaznu za svoje delo, što je izazvalo ogorčenje u sportskoj javnosti zbog blage reakcije pravosudnog sistema na tako brutalan čin. Posledice ovog događaja promenile su ne samo tok karijere Monike Seleš već su uticale i na pooštravanje mera bezbednosti na sportskim događajima širom sveta.

Monika Seleš se kasnije vratila tenisu i nastavila da ostvaruje značajne rezultate, ali nikada više nije uspela da dostigne dominaciju koju je imala pre napada. Njena priča ostaje opomena o važnosti sigurnosti sportista i jednom od najmračnijih trenutaka u istoriji belog sporta.