Američka tehnološka kompanija prikupila 3,6 milijardi dolara, kamatne stope do 4,599 odsto

Alphabet, vlasnik kompanije Google, izdao je obveznice u japanskim jenima u ukupnoj vrednosti od 576,5 milijardi jena (oko 3,6 milijardi dolara), što je najveća emisija obveznica neke strane kompanije na tržištu Japana do sada. Ovo je prvi put da se Alphabet zadužuje u jenima, dok nastavlja strategiju diverzifikacije izvora finansiranja, u trenutku kada tehnološke firme intenzivno ulažu u razvoj veštačke inteligencije.

Prema navodima investicione kuće Mizuho Securities, interesovanje za ovu emisiju bilo je izuzetno veliko među japanskim i međunarodnim investitorima, čime je oboren prethodni rekord iz 2019. godine, koji je držala kompanija Berkshire Hathaway sa emisijom od 430 milijardi jena.

Alphabet je već ranije izdavao obveznice u evrima, britanskim funtama, kanadskim dolarima i švajcarskim francima, a najavio je i kapitalne investicije koje bi ove godine mogle da dostignu čak 190 milijardi dolara. Obveznice su izdate sa rokovima dospeća od tri do četrdeset godina, uz kamatne stope koje se kreću između 1,965 i 4,599 odsto, u zavisnosti od roka otplate.

Organizaciju prodaje vodili su Mizuho Securities, Bank of America i Morgan Stanley kao glavni aranžeri emisije.

Klimatske migracije, kvantna bezbednost i megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju najveće izazove za osiguravače

Analize i scenariji razvoja vodećih institucija kao što su World Economic Forum, Swiss Re Institute i OECD upozoravaju da će u narednim decenijama globalna ekonomija biti izložena deset ključnih rizika, od kojih mnogi danas još nemaju jasnu granicu odgovornosti. Masovne klimatske migracije, koje mogu obuhvatiti milione ljudi zbog toplote, suše ili podizanja nivoa mora, direktno utiču na vrednost imovine, tržište rada i političku stabilnost. U ovom kontekstu, osiguravači će se suočiti sa izazovom šta uopšte može biti predmet osiguranja.

Autonomni sistemi, uključujući vozila, dronove i industrijske algoritme, već donose odluke bez ljudske kontrole, zbog čega odgovornost prelazi sa ljudskog faktora na sistemsku AI logiku. To otvara pitanje ko će snositi odgovornost – proizvođač, vlasnik, softver ili niko.

Kolaps digitalnog poverenja usled lažnih snimaka, identiteta i dokaza može dovesti do spornosti ugovora i otežati procenu štete. Kvantni slom digitalne bezbednosti predstavlja dodatni problem – razvoj kvantnih računara može učiniti sadašnje metode šifrovanja neefikasnim, čime banke, države i osiguravači postaju ranjivi. Taktika „sačuvaj sada, dešifruj kasnije“ omogućava da akteri pretnji prikupe enkriptovane podatke danas i dešifruju ih kada kvantna tehnologija napreduje, brišući granicu između trenutka krađe i nastanka štete.

Biotehnološki incidenti, od uređivanja gena do personalizovane medicine, nose rizik čije posledice mogu biti vidljive tek decenijama kasnije, dok odgovornost i uzroci ostaju teško dokazivi. Nedostatak vode postaje ekonomski i bezbednosni rizik – industrije i veliki gradovi mogu biti suočeni s prekidima rada i problemima snabdevanja, dok voda prelazi u strateški i geopolitički faktor.

Megagradovi sa 20 do 30 miliona stanovnika predstavljaju složen rizik zbog ekstremne gustine, zavisnosti od energije, vode i digitalne infrastrukture, kao i izraženog socijalnog jaza. Jedan incident može prouzrokovati ogromnu koncentraciju šteta, dovodeći u pitanje podnošljivost gubitaka za osiguravače.

Razvoj neurotehnologija koje povezuju mozak i računare otvara dileme u vezi sa privatnošću i odgovornošću, dok jasni pravni okviri još nisu uspostavljeni. Svemirski rizici su sve izraženiji jer savremeno društvo zavisi od satelita za komunikaciju, navigaciju i finansijske sisteme, a povećanje broja satelita i otpada u orbiti povećava rizik od lančanih kvarova i dugotrajnih poremećaja.

Na kraju, egzistencijalni psihološki rizik, uzrokovan dugotrajnom izloženošću krizama i gubitkom kontrole, dovodi do osećaja besmisla, društvenih podela i pada poverenja u institucije. Za osiguravače, to postavlja pitanje kako osigurati društvo u kojem stabilnost postaje upitna.

Prema ekonomskim analizama, ovi rizici zahtevaju redefinisanje strategija i regulativa, posebno u sektoru osiguranja, gde će granice odgovornosti i procena štete biti podložne velikim promenama.

Indeks DAX pao 0,73%, američka inflacija dostigla 6%, cena zlata pala na 4.584,02 dolara po unci

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad 15. maja 2026. godine, dok je cena sirove nafte brent porasla na 107,196 dolara za barel, pokazuju podaci sa tržišta. Na berzama je primećen rast straha zbog povećane inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su cene energenata nastavile da rastu.

Na otvaranju tržišta, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,73% na 24.271,92 poena. Francuski CAC 40 zabeležio je pad od 0,52% na 8.040,24 poena, dok je britanski FTSE 100 oslabio za 0,57% na 10.313,54 poena. Za razliku od evropskih indeksa, moskovski MOEX indeks porastao je za 0,14% na 2.662,49 poena.

Cena američke sirove nafte WTI porasla je za 1,63% na 102,787 dolara, dok je evropska brent nafta ostvarila rast od 1,35% na 107,196 dolara za barel. Ovaj skok povezivan je sa najavama mogućeg izvoza nafte iz SAD u Kinu, kao i odjecima nedavnih razgovora između Donalda Trampa i Sija Đinpinga. Evropski fjučersi gasa za jun prodavali su se na amsterdamskoj berzi TTF po 47,695 evra za megavatsat.

U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks proizvođačkih cena u aprilu porastao je za 1,4% na mesečnom nivou, što je najviši rast od marta 2022. godine, dok je godišnja inflacija dostigla 6%. Potrošačka inflacija u SAD iznosila je 3,8% međugodišnje, uz rast cena energije i troškova stanovanja.

Na valutnom tržištu, evro je iznosio 1,16445 dolara. Cena zlata zabeležila je pad na 4.584,02 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 6,5250 dolara za bušel (27,216 kg).

Američki berzanski indeksi zatvorili su se u četvrtak u plusu: Dow Jones je porastao za 0,75% na 50.063,46 poena, S&P 500 za 0,77% na 7.501,24 poena, a Nasdaq za 0,88% na 26.635,22 poena.

Azijska tržišta pratila su negativan trend, gde je južnokorejski Kospi pao više od tri procenta nakon što je dostigao rekordne nivoe iznad 8.000 poena. Japanski Nikkei 225 izgubio je 1,1%, dok je hongkonški Hang Seng pao za 0,89%.