Kineski predsednik Si Đinping i Donald Tramp razgovarali u Pekingu, dogovorene kupovine američkih aviona i poljoprivrednih proizvoda

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da su tokom njegove dvodnevne posete Pekingu sa visokom privrednom delegacijom postignuti „fantastični trgovinski sporazumi“ sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Tramp je nakon šetnje kroz kompleks Džongnanhaj naveo da su dogovori odlični za obe zemlje, dok detalji nisu izneti. Prethodnog dana Tramp je saopštio da je Kina pristala da kupuje američke avione i poljoprivredne proizvode, a prema dostupnim informacijama, sastanci su održani u sedištu rukovodstva Komunističke partije Kine i centralne vlade u Pekingu.

Američku delegaciju činilo je 17 izvršnih direktora i poslovnih lidera iz sektora tehnologije, finansija, avio-industrije, biotehnologije i proizvodnje. Među njima su Ilon Jensen Huang (Nvidia), Ilon Mask (Tesla i SpaceX), Tim Kuk (Apple) i Leri Fink (BlackRock), kao i Dina Pauel Mekormak (Meta), Keli Ortberg (Boeing), Rajan Meknerni (Visa), Stiven Švarcman (Blackstone) i Majkl Mibah (Mastercard).

Tramp je istakao: „Sklopili smo neke fantastične trgovinske sporazume, koji su odlični za obe zemlje.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada Kina od izvoza veštačke inteligencije ostvaruje prihode od 500 miliona dolara na sat, prema ekonomskim analizama.

Detalji o samim trgovinskim dogovorima nisu objavljeni, a poseta se odvijala uz prisustvo najviših predstavnika američke privrede iz navedenih sektora. Sastanci Trampa i Sija u Džongnanhaju podvlače važnost bilateralne ekonomske saradnje u trenutnim globalnim okolnostima.

Američka administracija produžila licencu NIS-u, konačna odluka o vlasništvu očekuje se 22. maja

Mađarska kompanija MOL razmatraće u ponedeljak preuzimanje 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), prema dogovoru sa ruskom kompanijom Gaspromnjeft. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da će Vlada Srbije do kraja dana dostaviti MOL-u konačan stav o pregovorima, dok se odluka Odbora direktora MOL-a očekuje početkom sledeće nedelje.

Đedović Handanović je izjavila da su intenzivni razgovori sa MOL-om vođeni prethodna dva dana, te da je postignuta saglasnost oko pojedinih pitanja, dok je budući rad rafinerije u Pančevu ostao ključan za Srbiju, kako zbog pokrivenosti tržišta, tako i zbog uticaja na bruto domaći proizvod i sigurnost snabdevanja. “Usaglasili smo se po određenim pitanjima. Ostalo je nekoliko otvorenih tema, a najvažnije je optimalan rad rafinerije u Pančevu. Do kraja dana MOL-u predlažemo naš konačan stav, a Odbor direktora MOL-a odlučuje u ponedeljak”, navela je ministarka.

Ona je istakla da je Srbija posvećena kompromisu i dugoročnom rešenju za NIS, ali ne po svaku cenu. Pitanje američkih sankcija i dalje je otvoreno, dok se završetak pregovora između ruskog većinskog vlasnika i MOL-a nastavlja. Đedović Handanović je ukazala da je proces pregovora dugotrajan i dodatno otežan sukobom na Bliskom Istoku, što je uticalo na rast cena sirove nafte i naftnih derivata.

“Podsećam da, bez obzira na sve poteškoće, sigurnost snabdevanja u Srbiji nije bila ugrožena, nije bilo nestašica ni naglog povećanja cena. Nastavićemo da radimo posvećeno sa ciljem da do dugoročnog rešenja dođe”, rekla je Đedović Handanović. Dodala je da NIS predstavlja kritičnu energetsku infrastrukturu Srbije i da je održivo rešenje neophodno.

Ministarka je najavila da će odluka američke administracije biti poznata 22. maja, dok je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila licencu za rad NIS-u do 16. juna. Licenca za pregovore o izmenama vlasničke strukture važi do 22. maja 2026. godine. Podsetila je i da su Sjedinjene Države 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom o kupovini većinskog udela u NIS-u. U toku su i razgovori sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata – ADNOK, o njenom eventualnom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.

Đedović Handanović je podsetila da je prošle godine, tokom 100 dana, u Srbiju bio obustavljen dotok sirove nafte, ali da nestašica nije bilo, te da će država nastaviti da štiti građane i privredu od posledica sankcija i globalnih poremećaja.

Više od polovine mladih odlaže važne životne odluke zbog finansijskih pritisaka, dok 74 odsto već koristi veštačku inteligenciju na poslu

Najnovije globalno istraživanje kompanije Deloitte za 2026. godinu, koje obuhvata više od 22.500 ispitanika iz generacije Z i milenijalaca iz 44 zemlje, pokazuje da finansijski pritisci i dostupnost stanovanja značajno utiču na profesionalne odluke mladih. Prema podacima, čak 69% pripadnika generacije Z i 64% milenijalaca ističe da dostupnost i priuštivost stanovanja direktno utiču na izbor posla i poslodavca, dok je više od polovine mladih (55% generacije Z i 52% milenijalaca) zbog finansijske situacije odložilo važne životne odluke poput osnivanja porodice, nastavka školovanja ili pokretanja sopstvenog biznisa.

Istraživanje takođe beleži rast optimizma: 53% pripadnika generacije Z i 45% milenijalaca očekuje poboljšanje finansijske situacije tokom naredne godine. Kada je reč o profesionalnim ambicijama, svega 6% ispitanika iz obe generacije navodi da im je glavni cilj da postanu lideri, dok većina daje prednost postepenom napredovanju (44% generacije Z i 45% milenijalaca) ili horizontalnim promenama radi sticanja iskustva (21% generacije Z i 19% milenijalaca). Briga zbog stresa i sagorevanja na poslu prisutna je kod 50% generacije Z i 49% milenijalaca, a preveliku odgovornost navodi 50% generacije Z i 48% milenijalaca. O narušavanju balansa između posla i privatnog života govori 41% generacije Z i 46% milenijalaca.

I pored toga, želja za liderskim pozicijama i dalje postoji: 76% pripadnika generacije Z i 67% milenijalaca zainteresovani su za više rukovodeće pozicije u budućnosti. Tehnološke promene dodatno oblikuju tržište: čak 74% ispitanika iz obe generacije koristi veštačku inteligenciju svakodnevno na poslu, što je rast u odnosu na prethodnu godinu kada je AI koristilo 57% generacije Z i 56% milenijalaca. AI koristi 79% mladih za učenje i razvoj, 72% generacije Z i 69% milenijalaca za traženje profesionalnih saveta, dok 67% generacije Z i 65% milenijalaca koristi AI za lakše suočavanje sa stresom.

Međutim, trećina ispitanika (67% generacije Z i 65% milenijalaca) smatra da njihove organizacije nisu spremne za izazove koje donosi veštačka inteligencija, a oko trećina navodi da alati za rad sa AI nisu dovoljno razvijeni ili dostupni (33% generacije Z i 32% milenijalaca). Digitalno preopterećenje postaje ozbiljan izazov, pa 58% generacije Z i 54% milenijalaca navodi zamor zbog stalnih notifikacija i promena digitalnih alata.