Najbogatiji čovek istočne EU ulaže kapital iz najveće javne ponude u sektore van vojne industrije

Češki milijarder Mihal Strnad, najbogatiji biznismen u istočnom delu Evropske unije, najavio je formiranje nove investicione kompanije sa kapacitetom za akvizicije od 10 milijardi evra (11,7 milijardi dolara). Nova firma će biti usmerena na preuzimanja u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, a deo sredstava potiče iz prodaje akcija njegove kompanije CSG NV, koja je ove godine realizovala najveću inicijalnu javnu ponudu među firmama iz odbrambene industrije.

Strnad je naveo da će investiciona kompanija poslovati nezavisno od CSG NV i da su planirane investicije u javne i privatne kompanije, kao i u nekretnine. “Želim da firma bude diverzifikovana”, izjavio je Strnad, ističući da planira ulaganja u perspektivne sektore sa potencijalom rasta.

Prema Bloombergovom indeksu milijardera, u Češkoj se nalaze četiri najbogatija poslovna čoveka istočne Evrope – Danijel Kretinski, Karel Komarek i premijer Andrej Babiš, uz Strnada. Njihovo ukupno bogatstvo procenjuje se na 62 milijarde dolara. Strnad, koji ima 33 godine, najmlađi je među njima, a kompaniju CSG preuzeo je od svog oca.

Već je deo imovine preneo u novu firmu, među kojima su udeli u hotelu Four Seasons Hotel Prague, klinici za lečenje neplodnosti, distributerima brendova Ferrari i Maserati, kao i fudbalskom klubu FC Viktoria Plzeň. Kao potencijalne mete akvizicija naveo je lokalne operacije kompanije Marius Pedersen, a interesovanje postoji i za kupovinu medijskih kuća.

“Nisam tip investitora koji dođe, kupi nešto, zaradi za pet godina i potom izađe. Želim da dugoročno zadržim ono što ima smisla”, izjavio je Strnad. Nakon javne ponude CSG-a, na raspolaganju ima oko tri milijarde evra sopstvenog kapitala, uz planirano dodatno zaduživanje kako bi investicioni kapacitet dostigao 10 milijardi evra.

Strnad je takođe u kontaktu sa Renatom Kelnerovom, drugom najbogatijom osobom u Češkoj, i razgovara o mogućim zajedničkim projektima. Renata Kelnerova je nasledila investicionu grupu PPF Group posle smrti supruga Petra Kelnera 2021. godine.

Kineski predsednik Si Đinping i Donald Tramp razgovarali u Pekingu, dogovorene kupovine američkih aviona i poljoprivrednih proizvoda

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da su tokom njegove dvodnevne posete Pekingu sa visokom privrednom delegacijom postignuti „fantastični trgovinski sporazumi“ sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Tramp je nakon šetnje kroz kompleks Džongnanhaj naveo da su dogovori odlični za obe zemlje, dok detalji nisu izneti. Prethodnog dana Tramp je saopštio da je Kina pristala da kupuje američke avione i poljoprivredne proizvode, a prema dostupnim informacijama, sastanci su održani u sedištu rukovodstva Komunističke partije Kine i centralne vlade u Pekingu.

Američku delegaciju činilo je 17 izvršnih direktora i poslovnih lidera iz sektora tehnologije, finansija, avio-industrije, biotehnologije i proizvodnje. Među njima su Ilon Jensen Huang (Nvidia), Ilon Mask (Tesla i SpaceX), Tim Kuk (Apple) i Leri Fink (BlackRock), kao i Dina Pauel Mekormak (Meta), Keli Ortberg (Boeing), Rajan Meknerni (Visa), Stiven Švarcman (Blackstone) i Majkl Mibah (Mastercard).

Tramp je istakao: „Sklopili smo neke fantastične trgovinske sporazume, koji su odlični za obe zemlje.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada Kina od izvoza veštačke inteligencije ostvaruje prihode od 500 miliona dolara na sat, prema ekonomskim analizama.

Detalji o samim trgovinskim dogovorima nisu objavljeni, a poseta se odvijala uz prisustvo najviših predstavnika američke privrede iz navedenih sektora. Sastanci Trampa i Sija u Džongnanhaju podvlače važnost bilateralne ekonomske saradnje u trenutnim globalnim okolnostima.

Američka administracija produžila licencu NIS-u, konačna odluka o vlasništvu očekuje se 22. maja

Mađarska kompanija MOL razmatraće u ponedeljak preuzimanje 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS), prema dogovoru sa ruskom kompanijom Gaspromnjeft. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potvrdila je da će Vlada Srbije do kraja dana dostaviti MOL-u konačan stav o pregovorima, dok se odluka Odbora direktora MOL-a očekuje početkom sledeće nedelje.

Đedović Handanović je izjavila da su intenzivni razgovori sa MOL-om vođeni prethodna dva dana, te da je postignuta saglasnost oko pojedinih pitanja, dok je budući rad rafinerije u Pančevu ostao ključan za Srbiju, kako zbog pokrivenosti tržišta, tako i zbog uticaja na bruto domaći proizvod i sigurnost snabdevanja. “Usaglasili smo se po određenim pitanjima. Ostalo je nekoliko otvorenih tema, a najvažnije je optimalan rad rafinerije u Pančevu. Do kraja dana MOL-u predlažemo naš konačan stav, a Odbor direktora MOL-a odlučuje u ponedeljak”, navela je ministarka.

Ona je istakla da je Srbija posvećena kompromisu i dugoročnom rešenju za NIS, ali ne po svaku cenu. Pitanje američkih sankcija i dalje je otvoreno, dok se završetak pregovora između ruskog većinskog vlasnika i MOL-a nastavlja. Đedović Handanović je ukazala da je proces pregovora dugotrajan i dodatno otežan sukobom na Bliskom Istoku, što je uticalo na rast cena sirove nafte i naftnih derivata.

“Podsećam da, bez obzira na sve poteškoće, sigurnost snabdevanja u Srbiji nije bila ugrožena, nije bilo nestašica ni naglog povećanja cena. Nastavićemo da radimo posvećeno sa ciljem da do dugoročnog rešenja dođe”, rekla je Đedović Handanović. Dodala je da NIS predstavlja kritičnu energetsku infrastrukturu Srbije i da je održivo rešenje neophodno.

Ministarka je najavila da će odluka američke administracije biti poznata 22. maja, dok je Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC) američkog Ministarstva finansija produžila licencu za rad NIS-u do 16. juna. Licenca za pregovore o izmenama vlasničke strukture važi do 22. maja 2026. godine. Podsetila je i da su Sjedinjene Države 9. oktobra 2025. godine uvele sankcije NIS-u zbog ruskog vlasništva.

MOL Grupa je 19. januara saopštila da je potpisala glavne odredbe obavezujućeg okvirnog sporazuma sa Gaspromnjeftom o kupovini većinskog udela u NIS-u. U toku su i razgovori sa nacionalnom naftnom kompanijom Ujedinjenih Arapskih Emirata – ADNOK, o njenom eventualnom ulasku u vlasničku strukturu NIS-a kao manjinskog akcionara.

Đedović Handanović je podsetila da je prošle godine, tokom 100 dana, u Srbiju bio obustavljen dotok sirove nafte, ali da nestašica nije bilo, te da će država nastaviti da štiti građane i privredu od posledica sankcija i globalnih poremećaja.