Indeks DAX pao 0,73%, američka inflacija dostigla 6%, cena zlata pala na 4.584,02 dolara po unci

Evropski berzanski indeksi zabeležili su pad 15. maja 2026. godine, dok je cena sirove nafte brent porasla na 107,196 dolara za barel, pokazuju podaci sa tržišta. Na berzama je primećen rast straha zbog povećane inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su cene energenata nastavile da rastu.

Na otvaranju tržišta, indeks Frankfurtske berze DAX pao je za 0,73% na 24.271,92 poena. Francuski CAC 40 zabeležio je pad od 0,52% na 8.040,24 poena, dok je britanski FTSE 100 oslabio za 0,57% na 10.313,54 poena. Za razliku od evropskih indeksa, moskovski MOEX indeks porastao je za 0,14% na 2.662,49 poena.

Cena američke sirove nafte WTI porasla je za 1,63% na 102,787 dolara, dok je evropska brent nafta ostvarila rast od 1,35% na 107,196 dolara za barel. Ovaj skok povezivan je sa najavama mogućeg izvoza nafte iz SAD u Kinu, kao i odjecima nedavnih razgovora između Donalda Trampa i Sija Đinpinga. Evropski fjučersi gasa za jun prodavali su se na amsterdamskoj berzi TTF po 47,695 evra za megavatsat.

U Sjedinjenim Američkim Državama, indeks proizvođačkih cena u aprilu porastao je za 1,4% na mesečnom nivou, što je najviši rast od marta 2022. godine, dok je godišnja inflacija dostigla 6%. Potrošačka inflacija u SAD iznosila je 3,8% međugodišnje, uz rast cena energije i troškova stanovanja.

Na valutnom tržištu, evro je iznosio 1,16445 dolara. Cena zlata zabeležila je pad na 4.584,02 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica pala na 6,5250 dolara za bušel (27,216 kg).

Američki berzanski indeksi zatvorili su se u četvrtak u plusu: Dow Jones je porastao za 0,75% na 50.063,46 poena, S&P 500 za 0,77% na 7.501,24 poena, a Nasdaq za 0,88% na 26.635,22 poena.

Azijska tržišta pratila su negativan trend, gde je južnokorejski Kospi pao više od tri procenta nakon što je dostigao rekordne nivoe iznad 8.000 poena. Japanski Nikkei 225 izgubio je 1,1%, dok je hongkonški Hang Seng pao za 0,89%.

Najbogatiji čovek istočne EU ulaže kapital iz najveće javne ponude u sektore van vojne industrije

Češki milijarder Mihal Strnad, najbogatiji biznismen u istočnom delu Evropske unije, najavio je formiranje nove investicione kompanije sa kapacitetom za akvizicije od 10 milijardi evra (11,7 milijardi dolara). Nova firma će biti usmerena na preuzimanja u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, a deo sredstava potiče iz prodaje akcija njegove kompanije CSG NV, koja je ove godine realizovala najveću inicijalnu javnu ponudu među firmama iz odbrambene industrije.

Strnad je naveo da će investiciona kompanija poslovati nezavisno od CSG NV i da su planirane investicije u javne i privatne kompanije, kao i u nekretnine. “Želim da firma bude diverzifikovana”, izjavio je Strnad, ističući da planira ulaganja u perspektivne sektore sa potencijalom rasta.

Prema Bloombergovom indeksu milijardera, u Češkoj se nalaze četiri najbogatija poslovna čoveka istočne Evrope – Danijel Kretinski, Karel Komarek i premijer Andrej Babiš, uz Strnada. Njihovo ukupno bogatstvo procenjuje se na 62 milijarde dolara. Strnad, koji ima 33 godine, najmlađi je među njima, a kompaniju CSG preuzeo je od svog oca.

Već je deo imovine preneo u novu firmu, među kojima su udeli u hotelu Four Seasons Hotel Prague, klinici za lečenje neplodnosti, distributerima brendova Ferrari i Maserati, kao i fudbalskom klubu FC Viktoria Plzeň. Kao potencijalne mete akvizicija naveo je lokalne operacije kompanije Marius Pedersen, a interesovanje postoji i za kupovinu medijskih kuća.

“Nisam tip investitora koji dođe, kupi nešto, zaradi za pet godina i potom izađe. Želim da dugoročno zadržim ono što ima smisla”, izjavio je Strnad. Nakon javne ponude CSG-a, na raspolaganju ima oko tri milijarde evra sopstvenog kapitala, uz planirano dodatno zaduživanje kako bi investicioni kapacitet dostigao 10 milijardi evra.

Strnad je takođe u kontaktu sa Renatom Kelnerovom, drugom najbogatijom osobom u Češkoj, i razgovara o mogućim zajedničkim projektima. Renata Kelnerova je nasledila investicionu grupu PPF Group posle smrti supruga Petra Kelnera 2021. godine.

Kineski predsednik Si Đinping i Donald Tramp razgovarali u Pekingu, dogovorene kupovine američkih aviona i poljoprivrednih proizvoda

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da su tokom njegove dvodnevne posete Pekingu sa visokom privrednom delegacijom postignuti „fantastični trgovinski sporazumi“ sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Tramp je nakon šetnje kroz kompleks Džongnanhaj naveo da su dogovori odlični za obe zemlje, dok detalji nisu izneti. Prethodnog dana Tramp je saopštio da je Kina pristala da kupuje američke avione i poljoprivredne proizvode, a prema dostupnim informacijama, sastanci su održani u sedištu rukovodstva Komunističke partije Kine i centralne vlade u Pekingu.

Američku delegaciju činilo je 17 izvršnih direktora i poslovnih lidera iz sektora tehnologije, finansija, avio-industrije, biotehnologije i proizvodnje. Među njima su Ilon Jensen Huang (Nvidia), Ilon Mask (Tesla i SpaceX), Tim Kuk (Apple) i Leri Fink (BlackRock), kao i Dina Pauel Mekormak (Meta), Keli Ortberg (Boeing), Rajan Meknerni (Visa), Stiven Švarcman (Blackstone) i Majkl Mibah (Mastercard).

Tramp je istakao: „Sklopili smo neke fantastične trgovinske sporazume, koji su odlični za obe zemlje.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada Kina od izvoza veštačke inteligencije ostvaruje prihode od 500 miliona dolara na sat, prema ekonomskim analizama.

Detalji o samim trgovinskim dogovorima nisu objavljeni, a poseta se odvijala uz prisustvo najviših predstavnika američke privrede iz navedenih sektora. Sastanci Trampa i Sija u Džongnanhaju podvlače važnost bilateralne ekonomske saradnje u trenutnim globalnim okolnostima.