Ministar spoljnih poslova Marko Đurić predstavlja Srbiju na ceremoniji pristupanja, prisutni zvaničnici NASA i američkog Stejt departmenta

Srbija potpisuje sporazum Artemis u sedištu NASA u Vašingtonu tokom dana, čime postaje 69. zemlja koja pristupa ovom međunarodnom dogovoru o saradnji u civilnom istraživanju svemira, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova. Ceremonija se održava u prostorijama američke svemirske agencije, a Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Sporazum Artemis, koji je uspostavljen 2020. godine uz inicijativu NASA i Stejt departmenta SAD, ima za cilj unapređenje bezbednosti, transparentnosti i međunarodne koordinacije u istraživanju svemira, uključujući misije na Mesecu, Marsu i drugim nebeskim telima. Na ceremoniji su prisutni i zamenik administratora NASA Met Anderson, kao i pomoćnik državnog sekretara SAD za okeane, međunarodna pitanja životne sredine i nauke Vesli Bruks.

Zvaničnici ističu da je pristupanje Srbije sporazumu Artemis važan korak u jačanju međunarodne saradnje na polju svemirskih istraživanja. „Sporazum Artemis omogućava državama članicama bolju koordinaciju i razmenu informacija tokom budućih misija“, navodi se u izjavi organizatora ceremonije.

Sporazum je od svog osnivanja okupio sve veći broj država koje dele principe bezbednosti i transparentnosti u civilnom svemirskom programu. Pristupanje Srbije sporazumu Artemis potvrđuje opredeljenost za međunarodnu saradnju i razvoj nauke i tehnologije na globalnom nivou.

Policija istražuje uzroke sudara na putu Poligiros–Agios Nikolaos, lekari se bore za život maloletnog deteta

Teška saobraćajna nesreća na Halkidikiju odnela je tri života 15.07.2024. na regionalnom putu Poligiros – Agios Nikolaos, saopštili su policijski izvori. U sudaru između putničkog automobila sa stranim tablicama i cisterne, poginuli su otac, majka i beba, dok se lekari bore za život drugog maloletnog deteta.

Prema dostupnim informacijama vatrogasne službe, operativni centar je oko 18:20 primio dojavu o nesreći u kojoj su učestvovali cisterna i automobil. U vozilu su se nalazili roditelji sa dvoje maloletne dece. Na mesto događaja odmah su upućene spasilačke ekipe.

Vatrogasci su izvukli povređene iz vozila i predali ih hitnoj medicinskoj službi. Prema navodima policije, jedno dete je preživelo i nalazi se u kritičnom stanju u bolnici.

Policija je pokrenula istragu o uzrocima nesreće i trenutno prikuplja dokaze sa lica mesta. Saobraćaj na ovom delu puta bio je obustavljen tokom uviđaja.

Kako je saopšteno, identitet žrtava i detalji o uzroku sudara još nisu objavljeni, dok su grčki mediji izvestili o teškim scenama sa mesta događaja.

Regionalni lideri i Evropska komisija usvojili deklaraciju u Kijevu, fokus na bezbednosti, EU integracijama i otporu hibridnim pretnjama

Na petom Samitu Ukrajina–Jugoistočna Evropa, održanom u Kijevu na Dan ukrajinske državnosti, lideri regiona zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i predsednicom Evropske komisije usvojili su Kijevsku deklaraciju o zajedničkoj odbrani, evrointegracijama i otporu hibridnim pretnjama, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Deklaracija potvrđuje neraskidivu vezu bezbednosti između Ukrajine, crnomorskog regiona i Jugoistočne Evrope, naglašavajući potrebu za zajedničkim odgovorom na rusku agresiju i ubrzane evroatlantske integracije. Lideri su oštro osudili ruske napade na Kijev i druge gradove, posebno ističući targetiranje civila i infrastrukture kao ratni zločin. Jačanje ukrajinskih kapaciteta protivvazdušne odbrane ostaje prioritet, uz dalju podršku partnera.

U Deklaraciji je istaknut značaj „Koalicije voljnih“ kao mehanizma za pravno obavezujuće bezbednosne garancije Ukrajini, dok su lideri regiona najavili aktivnije učešće u ovim naporima. Povlačenje ruskih snaga sa čitave teritorije Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica postavljeno je kao uslov za trajni mir.

Jedna od centralnih tema bila je proširenje Evropske unije i NATO-a, ocenjeni kao ključni pokretači stabilnosti. Lideri su pozdravili otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom i potvrdili podršku za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU i NATO-u, u skladu sa ispunjenjem potrebnih uslova.

Poseban deo Deklaracije posvećen je otporu hibridnim pretnjama, uključujući sajber napade, dezinformacije i strano mešanje, ističući intenziviranje saradnje u borbi protiv ovih izazova radi očuvanja stabilnosti regiona.

Učesnici su najoštrije osudili rusku okupaciju i militarizaciju Nuklearne elektrane Zaporožje, zahtevajući povlačenje ruskog osoblja i vraćanje kontrole Kijevu, kao i upotrebu hemijskih agenasa, uz poziv na međunarodnu istragu odgovornosti.

Deklaracija poziva na jačanje sankcija prema Rusiji, suzbijanje zaobilaženja ograničenja i podršku osnivanju Specijalnog tribunala za zločin agresije. Lideri su izrazili spremnost za učešće u obnovi Ukrajine, humanitarnom razminiranju i ekološkom oporavku, naglašavajući važnost uloge ukrajinskih veterana. Naredni samit najavljen je za 2027. godinu u Sloveniji.