Državni vrh razmatra saradnju sa kineskom kompanijom radi rešavanja problema nedostatka električne energije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je tokom posete Kini da se intenzivno radi na pronalaženju rešenja za nedostatak električne energije u zemlji. On je istakao da su gasni generatori, predstavljeni od strane kineske kompanije, od posebnog značaja za Srbiju i da je o mogućoj saradnji već obavio razgovore.

Prema Vučićevim rečima, obezbeđivanje dovoljne količine gasa u budućnosti, uz izgradnju gasne elektrane u saradnji sa Azerbejdžanom, može doprineti stabilnosti elektroenergetskog sistema. Posebno je naglasio potrebu za brzim rešenjima na lokalnim mestima gde je izgradnja novih transformatora vremenski zahtevna.

“Gasni generatori koje smo videli su mi zapali za oko i već sam razgovarao sa tom kompanijom danas. Verujemo da ćemo i fabriku transformatora da dovedemo, što bi dodatno ojačalo naš energetski sektor”, izjavio je predsednik Vučić u zvaničnom saopštenju.

Predsednik je dodao da su modeli generatora koje su Kinezi predstavili po veličini slični manjim data centrima, te bi mogli biti primenjeni na različitim lokacijama širom Srbije, osim u Kragujevcu.

Saradnja sa kineskim partnerima, kao i nastavak projekata sa Azerbejdžanom, deo su šireg plana za unapređenje energetske sigurnosti Srbije. Dalji koraci i pregovori biće nastavljeni u narednom periodu u cilju realizacije ovih projekata.

Zvaničnici američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti potvrdili su planove, dok su međunarodne reakcije podeljene

Sjedinjene Američke Države su započele uspostavljanje karantinske ustanove u Keniji namenjene američkim državljanima koji su bili izloženi ili su zaraženi virusom ebole, potvrdilo je više zvaničnika američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u sredu. Ova odluka dolazi usred aktuelnog širenja ebole u Demokratskoj Republici Kongo, gde je, prema dostupnim podacima, registrovan značajan broj smrtnih slučajeva u poslednjem talasu epidemije.

Zvaničnici iz administracije Sjedinjenih Država navode da je cilj formiranja nove ustanove u Keniji obezbeđivanje visokokvalitetne medicinske nege za američke državljane koji bi morali hitno da napuste Kongo i budu stavljeni u karantin, bez rizika koji nosi dugotrajan povratak u SAD. Prema navodima zvaničnika, ova mera je osmišljena kako bi se minimalizovala mogućnost širenja bolesti tokom transporta i obezbedila brza reakcija u slučajevima potvrđene zaraze.

Inicijativu za otvaranje karantinske ustanove u Keniji prvi su objavili međunarodni mediji. Pojedini bivši zvaničnici Centra za kontrolu i prevenciju bolesti izrazili su zabrinutost zbog kapaciteta Kenije za rukovanje slučajevima ebole. Prema nekima od njih, Kenija ne raspolaže ustanovama najvišeg nivoa biološke zaštite niti iskustvom u tretmanu ove bolesti. Istovremeno, zvaničnici administracije SAD ističu da je ovakav pristup neophodan radi omogućavanja brze i bezbedne medicinske intervencije, posebno imajući u vidu dužinu avionskog transporta do Sjedinjenih Država.

Prema izvorima iz Konga, više od 230 osoba je preminulo tokom aktuelnog talasa epidemije ebole. Zvanične institucije nisu navele koliko među preminulima ima stranih državljana. Sekretar za spoljne poslove SAD, Marco Rubio, izjavio je na sastanku kabineta predsednika Donalda Trampa da više državnih agencija radi na ograničavanju širenja epidemije na područje gde je bolest trenutno prisutna. “Ne možemo i nećemo dozvoliti da slučajevi ebole uđu u Sjedinjene Države”, rekao je Rubio.

Prema izjavama iz administracije SAD, predviđa se da će karantinska ustanova u Keniji omogućiti američkim državljanima u regionu, koji su oboleli od ebole, hitan pristup medicinskoj nezi bez potrebe za dugotrajnim medicinskim transportom u SAD. O kapacitetima i opremljenosti same ustanove nisu objavljeni detalji. Dalje reakcije međunarodnih organizacija i lokalnih kenijskih vlasti na ovu odluku za sada nisu poznate.

Kontekst epidemije ebole u regionu i izazovi u organizaciji međunarodne medicinske pomoći ostaju predmet pažnje međunarodne zajednice. Zvanične institucije SAD ističu da je primarni cilj sprečavanje širenja bolesti i zaštita američkih državljana u inostranstvu.

Predsednik Ukrajine uputio pismo američkim vlastima, navodeći potrebu za dodatnim protivvazdušnim sistemima zbog najavljenih napada

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski uputio je pismo američkom predsedniku i Kongresu sa zahtevom za proširenje isporuka Patriot raketnih sistema, navodeći da su, prema njegovim rečima, ukrajinski gradovi izloženi pretnji od šire kampanje balističkih napada. Pismo je poslato na Dan sećanja, a njegov sadržaj preneli su međunarodni mediji.

U pismu, koje je imalo pet strana, Zelenski je istakao da se sukob u Ukrajini ne može posmatrati samo kao regionalni rat, već kao test američkog liderstva i otpornosti zapadnih saveza. On je naveo da Ukrajina gotovo u potpunosti zavisi od Sjedinjenih Američkih Država kada je reč o odbrani od balističkih projektila.

Zelenski je u pismu napisao: „Patriot sistemi ostaju najefikasnija zaštita protiv svih vrsta ruskih balističkih raketa.” Takođe je naglasio da je upotreba ovih sistema na ukrajinskoj teritoriji od velikog značaja za zaštitu civilnog stanovništva i infrastrukture.

S obzirom na aktuelnu situaciju na frontu, predsednik Ukrajine upozorio je da su ruske snage, prema njegovim informacijama, u pripremi za intenzivnije i koordinisane napade na ukrajinske gradove. On je pozvao američke vlasti da razmotre ubrzavanje i proširenje isporuka protivvazdušnih sistema kako bi se, kako je naveo, omogućila bolja zaštita stanovništva.

Predstavnici američke administracije ranije su izjavili da su svesni zahteva ukrajinske strane, ali nisu izneli detalje o eventualnim novim isporukama. Zvaničnih komentara iz Rusije povodom ovih navoda u trenutku pisanja nije bilo.

Sukob u Ukrajini traje od februara 2022. godine, a tokom poslednjih meseci česti su izveštaji o raketnim i dron napadima na više gradova. Ukrajinska vlada redovno apeluje na međunarodnu zajednicu za dodatnu vojnu i humanitarnu podršku, dok su Sjedinjene Američke Države jedna od glavnih zemalja koje obezbeđuju vojnu opremu, uključujući i protivvazdušne sisteme.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode u vezi sa planiranim napadima ili rokovima isporuka vojne opreme, a međunarodni posmatrači ističu da situacija na terenu ostaje promenljiva i podložna daljim promenama.