Policija istražuje uzroke sudara na putu Poligiros–Agios Nikolaos, lekari se bore za život maloletnog deteta

Teška saobraćajna nesreća na Halkidikiju odnela je tri života 15.07.2024. na regionalnom putu Poligiros – Agios Nikolaos, saopštili su policijski izvori. U sudaru između putničkog automobila sa stranim tablicama i cisterne, poginuli su otac, majka i beba, dok se lekari bore za život drugog maloletnog deteta.

Prema dostupnim informacijama vatrogasne službe, operativni centar je oko 18:20 primio dojavu o nesreći u kojoj su učestvovali cisterna i automobil. U vozilu su se nalazili roditelji sa dvoje maloletne dece. Na mesto događaja odmah su upućene spasilačke ekipe.

Vatrogasci su izvukli povređene iz vozila i predali ih hitnoj medicinskoj službi. Prema navodima policije, jedno dete je preživelo i nalazi se u kritičnom stanju u bolnici.

Policija je pokrenula istragu o uzrocima nesreće i trenutno prikuplja dokaze sa lica mesta. Saobraćaj na ovom delu puta bio je obustavljen tokom uviđaja.

Kako je saopšteno, identitet žrtava i detalji o uzroku sudara još nisu objavljeni, dok su grčki mediji izvestili o teškim scenama sa mesta događaja.

Regionalni lideri i Evropska komisija usvojili deklaraciju u Kijevu, fokus na bezbednosti, EU integracijama i otporu hibridnim pretnjama

Na petom Samitu Ukrajina–Jugoistočna Evropa, održanom u Kijevu na Dan ukrajinske državnosti, lideri regiona zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i predsednicom Evropske komisije usvojili su Kijevsku deklaraciju o zajedničkoj odbrani, evrointegracijama i otporu hibridnim pretnjama, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Deklaracija potvrđuje neraskidivu vezu bezbednosti između Ukrajine, crnomorskog regiona i Jugoistočne Evrope, naglašavajući potrebu za zajedničkim odgovorom na rusku agresiju i ubrzane evroatlantske integracije. Lideri su oštro osudili ruske napade na Kijev i druge gradove, posebno ističući targetiranje civila i infrastrukture kao ratni zločin. Jačanje ukrajinskih kapaciteta protivvazdušne odbrane ostaje prioritet, uz dalju podršku partnera.

U Deklaraciji je istaknut značaj „Koalicije voljnih“ kao mehanizma za pravno obavezujuće bezbednosne garancije Ukrajini, dok su lideri regiona najavili aktivnije učešće u ovim naporima. Povlačenje ruskih snaga sa čitave teritorije Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica postavljeno je kao uslov za trajni mir.

Jedna od centralnih tema bila je proširenje Evropske unije i NATO-a, ocenjeni kao ključni pokretači stabilnosti. Lideri su pozdravili otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom i potvrdili podršku za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU i NATO-u, u skladu sa ispunjenjem potrebnih uslova.

Poseban deo Deklaracije posvećen je otporu hibridnim pretnjama, uključujući sajber napade, dezinformacije i strano mešanje, ističući intenziviranje saradnje u borbi protiv ovih izazova radi očuvanja stabilnosti regiona.

Učesnici su najoštrije osudili rusku okupaciju i militarizaciju Nuklearne elektrane Zaporožje, zahtevajući povlačenje ruskog osoblja i vraćanje kontrole Kijevu, kao i upotrebu hemijskih agenasa, uz poziv na međunarodnu istragu odgovornosti.

Deklaracija poziva na jačanje sankcija prema Rusiji, suzbijanje zaobilaženja ograničenja i podršku osnivanju Specijalnog tribunala za zločin agresije. Lideri su izrazili spremnost za učešće u obnovi Ukrajine, humanitarnom razminiranju i ekološkom oporavku, naglašavajući važnost uloge ukrajinskih veterana. Naredni samit najavljen je za 2027. godinu u Sloveniji.

Stručnjaci ocenjuju da ruski napad na Ukrajinu izaziva promene u evropskoj bezbednosnoj politici

Napad na Ukrajinu, prema analizi Darka Obradovića, programski direktor Centra za stratešku analizu, doveo je do intenziviranja antiruskih mera u evropskoj politici. Obradović ističe da je nakon početka sukoba formirana široka koalicija od 40 država, što je, kako navodi, ključna potvrda da je Rusija napravila stratešku grešku. U tekstu se navodi da je predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, uspeo da izgradi snažnu međunarodnu podršku, dok se Vladimir Putin suočava sa ograničenim diplomatskim kontaktima i unutrašnjim problemima.

Obradović posebno ističe da su antiruske mere, poput deklaracija, sankcija i vojnih partnerstava, zapravo protivratne, a ne usmerene protiv Rusije kao države. Kao primer navodi Deklaraciju sa samita Ukrajina — Jugoistočna Evropa u Kijevu, u kojoj se osuđuje napad na Ukrajinu i naglašava važnost teritorijalnog integriteta i evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana.

Prema njegovim rečima, ruska diplomatija nije uspela da objasni ispravnost svojih ciljeva, a upozorenja o energetskoj krizi i propasti Evrope nisu uticala na strateške odluke evropskih država. U tekstu se navodi i da su deklaracije i sankcije protiv Rusije posledica napada na Ukrajinu, a ne inicijative usmerene na suzbijanje ruske kulture ili naroda.

Obradović upozorava i na opasnost od ruskih hibridnih operacija u regionu Jugoistočne Evrope, uključujući informativne manipulacije i mešanje u unutrašnje poslove drugih država. Napominje da su takve aktivnosti već detektovane i da se prostor za delovanje Rusije u Evropi sužava, što potvrđuju i mere proterivanja ruskih diplomata.

U zaključku, Obradović konstatuje da je Evropa odgovorila jedinstvom i promenama u industrijskoj, bezbednosnoj i strateškoj kulturi, dok su ruske mere sve manje efikasne zbog sve slabije međunarodne podrške.