Viber korisnici mogu proveriti status blokade kroz promene profilne slike i funkcije poziva

Skrivena opcija na Viberu otkriva da li ste blokirani od strane kontakta i predstavlja praktičan način da korisnici utvrde svoj status na ovoj popularnoj aplikaciji za razmenu poruka. Iako Viber ne prikazuje direktno obaveštenje o blokiranju, postoje određeni znaci i opcije koje ukazuju na to da vas je neko blokirao.

Najpre, ukoliko više ne vidite profilnu sliku osobe koja je ranije bila vidljiva, već se prikazuje siva silueta, to je jedan od glavnih pokazatelja blokade. Dodatno, status poslatih poruka se menja – kada ste blokirani na Viberu, vaše poruke ostaju sa jednom sivom kvačicom i nikada ne prelaze u status „isporučeno“ sa dve ljubičaste kvačice, bez obzira na vreme čekanja.

Ključni detalj, koji mnogi korisnici previđaju, nalazi se u profilu kontakta. Ako je opcija „Pozovi putem Vibera“ onemogućena i ne možete uspostaviti poziv, to znači da ste blokirani. Kada kontakt ukloni blokadu, ova funkcija ponovo postaje dostupna. Ova promena u funkcionalnosti omogućava korisnicima da sa velikom sigurnošću utvrde svoj status bez potrebe za dodatnim potvrdama.

Za proveru, potrebno je otvoriti razgovor sa osobom za koju sumnjate da vas je blokirala, poslati kratku poruku i pristupiti njenom profilu. Ukoliko ne vidite profilnu sliku, nedostaje status „poslednji put viđen“ i opcija za Viber poziv je neaktivna, velika je verovatnoća da ste blokirani.

Važno je napomenuti da blokiranje važi isključivo unutar same aplikacije – osoba vas i dalje može kontaktirati putem SMS-a, tradicionalnog poziva ili drugih platformi. Komunikacija putem Vibera, uključujući slanje poruka, slika i poziva, ostaje onemogućena do uklanjanja blokade.

Kompanija xAI preduzima pravne mere protiv zloupotrebe Grok AI modela u kreiranju seksualizovanih deepfake materijala

xAI pokrenuo tužbu protiv korisnika Grok-a zbog generisanja neovlašćenih deepfake sadržaja, navodeći ugrožavanje bezbednosti i privatnosti putem AI tehnologije. Ova pravna akcija usmerena je na pojedinca koji je koristio Grok, veliki jezički model razvijen od strane xAI, za kreiranje seksualizovanih deepfake materijala bez pristanka osoba koje su prikazane u tim sadržajima.

Kompanija xAI je, prema izvorima iz industrije, identifikovala korisnika nakon što su otkriveni primeri neovlašćenih deepfake slika koje su kružile na internetu. U tužbi se navodi da je korišćenje Grok modela za izradu ovakvog sadržaja direktno kršenje uslova korišćenja platforme xAI, a posebno ugrožava privatnost i reputaciju pojedinaca. xAI ističe da su ovakve aktivnosti ne samo protivpravne, već i ozbiljna pretnja etičkoj upotrebi veštačke inteligencije.

Ova tužba dolazi u trenutku kada se industrija AI alata suočava sa sve češćim zloupotrebama velikih jezičkih modela za generisanje lažnih ili kompromitujućih digitalnih materijala. Deepfake tehnologija, koja koristi napredne algoritme za generisanje realističnih slika i video zapisa, postala je izazov za zakonodavce i tehnološke kompanije širom sveta. xAI u svojoj prijavi naglašava da će nastaviti da prati upotrebu svojih alata i preduzimati mere protiv svakog pokušaja zloupotrebe, posebno u slučajevima neovlašćenog generisanja sadržaja koji može naneti štetu pojedincima ili zajednici.

Korišćenje velikih jezičkih modela kao što je Grok pokreće važna pitanja o odgovornosti proizvođača AI alata, ali i korisnika koji pristupaju ovim tehnologijama. Stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije upozoravaju da je potrebno uspostaviti jasne smernice i tehničke barijere koje će sprečiti generisanje neetičkog sadržaja. Pravna akcija xAI može predstavljati presedan u načinu na koji tehnološke kompanije reaguju na zloupotrebe svojih AI proizvoda.

Tužba u Kaliforniji tvrdi da su AI alati Metine interne procene doveli u nepovoljan položaj zaposlene na porodiljskom i sa invaliditetom

Kompanija Meta, jedan od vodećih tehnoloških giganata, suočava se sa tužbom koju je grupa od 26 bivših zaposlenih podnela saveznom sudu u Kaliforniji. Prema navodima tužbe, Meta je tokom procesa otpuštanja oko 8.000 radnika ove godine koristila interne sisteme zasnovane na veštačkoj inteligenciji (AI) za ocenjivanje i selekciju zaposlenih za otpuštanje.

U tužbi se ističe da su AI alati rangirali učinak i aktivnosti zaposlenih, a posebno su se našli na udaru zaposleni koji su bili na porodiljskom ili medicinskom odsustvu, kao i osobe sa invaliditetom. Bivši radnici tvrde da su upravo zbog takvih AI metoda selekcije, ove kategorije zaposlenih bile u nepovoljnijem položaju u odnosu na ostale.

Navodi tužbe uključuju i podatak da je Meta koristila više internih AI sistema, među kojima je pomenut veliki jezički model „MetaMate“. Ovi sistemi su prikupljali podatke o radnom učinku, prisustvu, kao i korišćenju AI tehnologija od strane zaposlenih. Prema tvrdnjama tužilaca, ovakav pristup je doveo do diskriminacije radnika koji su iz objektivnih razloga bili odsutni ili su imali smanjenu mogućnost angažovanja.

Slučaj je izazvao veliku pažnju kako u tehnološkoj industriji tako i u širem društvu, s obzirom na rastuću ulogu AI sistema u korporativnim procesima. Ova tužba otvara pitanje etičke upotrebe veštačke inteligencije u odlučivanju o radnim mestima i mogućim posledicama za ranjive grupe zaposlenih.

Meta se za sada nije zvanično oglasila povodom tužbe. Pravni stručnjaci i analitičari iz industrije naglašavaju da će ishod ovog slučaja biti važan pokazatelj za buduću regulativu primene AI tehnologija u oblasti ljudskih resursa.