Stručnjaci analiziraju kako rast data centara utiče na potrošnju struje, sa naglaskom na stabilnost digitalne infrastrukture

Brzi razvoj veštačke inteligencije i digitalne infrastrukture doveo je do toga da rast data centara utiče na energetsku strategiju Srbije, navode stručnjaci. Prema zvaničnoj izjavi, ubrzani razvoj računarskih kapaciteta stavlja elektroenergetski sistem pred nove izazove, posebno zbog povećane potrošnje električne energije.

Srbija trenutno ima 13 operativnih data centara, od kojih državne institucije u Beogradu i Kragujevcu imaju ključnu ulogu u očuvanju nacionalnog suvereniteta po pitanju čuvanja podataka. Ovi objekti, prema Daliboru Arbutini iz preduzeća Nuklearni objekti Srbije, svrstavaju se među najsavremenije u regionu po pouzdanosti i bezbednosti.

Beogradski data centar, prvi izgrađen u zemlji, obezbeđuje neprekidan rad elektronske uprave. Ključne usluge koje pruža uključuju centralizovano čuvanje podataka, visoku bezbednost i dostupnost, kao i podršku za državni klaud sistem. Stručnjaci ističu da rast data centara utiče na energetsku strategiju Srbije kroz sve veće zahteve za napajanjem i potrebu za inovativnim energetskim rešenjima.

Arbutina je naglasio da je pitanje dana kada će u Srbiji početi izgradnja objekata kapaciteta od nekoliko stotina megavata, što će dodatno povećati potrošnju struje. On ističe važnost stabilne saradnje između državnih i komercijalnih kapaciteta, kao i stalnu modernizaciju infrastrukture.

Prema stručnim analizama, rast data centara utiče na energetsku strategiju Srbije i može da pozicionira zemlju kao regionalno čvorište za digitalne usluge, ali donosi i izazove u pogledu održivosti i sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

Nadležni najavljuju početak slanja poziva mladima rođenim 2006. godine, završavaju se zakonske procedure

Pozivi za obavezni vojni rok u Srbiji očekuju se u oktobru, prvenstveno za generaciju rođenu 2006. godine, prema zvaničnim izvorima. Planirano je da regruti najpre prođu medicinsko-psihološke preglede u vojnim centrima gde će se procenjivati njihova zdravstvena i psihofizička sposobnost. Prva grupa regruta biće primljena u kasarne u martu naredne godine, a očekuje se da će tokom godine vojni rok služiti oko 20.000 mladića.

Nakon što deo zakona koji reguliše trajanje služenja bude usvojen, pozivi za obavezni vojni rok u Srbiji biće zvanično upućeni. Rok će trajati 75 dana, što je znatno kraće u odnosu na prethodni period kada je služenje trajalo šest meseci. Oni koji ulože prigovor savesti i odbiju da služe sa oružjem, vojni rok će služiti duplo duže, odnosno 155 dana, ali će zadatke obavljati u okviru kasarne i vojnih objekata, uglavnom u logistici i bez upotrebe oružja.

Zvaničnici su naveli da će proces služenja biti podeljen na tri faze: prvih 30 dana biće posvećeno teorijskoj nastavi i osnovnoj vojničkoj obuci, narednih 30 dana specijalizovanoj i grupnoj obuci, dok je poslednjih 15 dana predviđeno za terensku obuku. Tokom ovog perioda, mladi ljudi će steći osnovna znanja i veštine potrebne za rezervni sastav vojske. Nakon završetka roka, regruti će biti pozivani na periodične vežbe radi dodatnog usavršavanja.

Za one koji ne prođu zdravstvene i psihološke provere predviđeno je oslobađanje od služenja. Očekuje se da će služenje obaveznog vojnog roka doprineti jačanju sistema nacionalne bezbednosti i omogućiti mladim ljudima da steknu korisne veštine.

Republički hidrometeorološki zavod beleži ranu jutarnju vlažnost preko 60 odsto, što stvara subjektivan osećaj veće toplote

Visoka vlažnost vazduha u Srbiji danas je glavna karakteristika vremenskih prilika, pokazuju podaci Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Vlažnost vazduha prelazi 60 odsto u većini gradova, što u kombinaciji sa jutarnjim temperaturama oko 29 stepeni Celzijusa čini uslove subjektivno teškim i sparnim.

Prema izveštaju, najizraženija vlažnost zabeležena je u Vojvodini, gde je Sombor jutros imao čak 79 odsto vlage, što je uz temperaturu od 27 stepeni Celzijusa stvorilo osećaj kao da je 30 stepeni. Slično je i u Novom Sadu i Banatskom Karlovcu sa 66 odsto vlažnosti, dok su Palić, Zrenjanin i Kikinda izmerili preko 54 odsto. U zapadnoj i centralnoj Srbiji Loznica i Sremska Mitrovica beleže 66 odsto, a Valjevo 62 odsto vlažnosti, što doprinosi osećaju lepljivosti i otežanog disanja.

Istočna i južna Srbija, iako vedra, takođe su pod uticajem visokih vrednosti vlage. Negotin i Leskovac imaju između 62 i 65 odsto vlažnosti, dok je u Zaječaru 78 odsto uz temperaturu od 24 stepena Celzijusa. U Nišu i Kruševcu subjektivni osećaj toplote iznosi 26 odnosno 29 stepeni Celzijusa, a slab vetar od samo 1 m/s dodatno usporava osveženje vazduha.

Planinski regioni, tradicionalno poznati po svežini, danas ne nude olakšanje. Požega beleži 94 odsto vlažnosti, Zlatibor 78 odsto, a Sjenica 88 odsto. Iako su temperature niže, vlažan vazduh stvara utisak težine, a u Požegi je zabeležena i gusta sumaglica.

Prema stručnim analizama, ovakva kombinacija visoke temperature i vlažnosti značajno povećava napor ljudskog organizma i može otežati boravak na otvorenom tokom dana.