Građani okupljeni u centru Kijeva izrazili nezadovoljstvo, potvrđeno prisustvo demonstracija, politička situacija nestabilna

Protesti zbog smene ministra odbrane u Ukrajini održani su 16.07.2026. u centru Kijeva, potvrdili su lokalni zvaničnici. Stotine građana okupile su se nakon što je predsednik Volodimir Zelenski odlučio da razreši dužnosti ministra odbrane Mihaila Fedorova usred nastavka sukoba sa Rusijom. Prema izveštajima sa lica mesta, demonstranti su nosili ukrajinske zastave i uzvikivali slogane, izražavajući nezadovoljstvo ovom političkom odlukom.

Odluka predsednika Zelenskog da smeni Mihaila Fedorova deo je šire rekonstrukcije vlade, koja je usledila neposredno nakon što je ukrajinski parlament prihvatio ostavku dosadašnje premijerke Julije Sviridenko. Smene u vladi dešavaju se u trenutku kada, prema analitičarima, ukrajinske snage beleže određeni napredak na frontu protiv ruskih trupa.

Među prvim reakcijama na smenu ministra odbrane bila je ostavka zamenika komandanta ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Pavla Jelizareva, koji je javnosti saopštio da smatra da je uklanjanje Fedorova štetno za odbrambene kapacitete zemlje. Uz njega, pojedini poslanici su takođe podneli ostavke u znak protesta zbog promene u vojnom vrhu. Ove informacije potvrdili su izvori iz ukrajinskog parlamenta.

Izveštaji sa lica mesta navode da su okupljeni građani izrazili zabrinutost zbog mogućeg uticaja smene ministra na vojnu koordinaciju i dalji tok rata. Demonstracije su prošle mirno, bez većih incidenata prema navodima lokalnih vlasti.

Analitičari navode da su članovi dosadašnje vlade povezani sa prethodnim uspesima ukrajinskih snaga u suprotstavljanju ruskim operacijama. Promene u vojnom i političkom vrhu predstavljaju test političke autoriteta predsednika Zelenskog u trenutku kada se rat nastavlja i kada je situacija na frontu i dalje promenljiva.

Podsećamo, sukob između Ukrajine i Rusije traje više od četiri godine, a u poslednjim mesecima ukrajinske snage su, prema navodima međunarodnih posmatrača, ostvarile određene uspehe. Zvanične brojke o žrtvama povodom poslednjih protesta nisu saopštene. Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz zone sukoba.

Ministar spoljnih poslova Marko Đurić predstavlja Srbiju na ceremoniji pristupanja, prisutni zvaničnici NASA i američkog Stejt departmenta

Srbija potpisuje sporazum Artemis u sedištu NASA u Vašingtonu tokom dana, čime postaje 69. zemlja koja pristupa ovom međunarodnom dogovoru o saradnji u civilnom istraživanju svemira, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova. Ceremonija se održava u prostorijama američke svemirske agencije, a Srbiju predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić.

Sporazum Artemis, koji je uspostavljen 2020. godine uz inicijativu NASA i Stejt departmenta SAD, ima za cilj unapređenje bezbednosti, transparentnosti i međunarodne koordinacije u istraživanju svemira, uključujući misije na Mesecu, Marsu i drugim nebeskim telima. Na ceremoniji su prisutni i zamenik administratora NASA Met Anderson, kao i pomoćnik državnog sekretara SAD za okeane, međunarodna pitanja životne sredine i nauke Vesli Bruks.

Zvaničnici ističu da je pristupanje Srbije sporazumu Artemis važan korak u jačanju međunarodne saradnje na polju svemirskih istraživanja. „Sporazum Artemis omogućava državama članicama bolju koordinaciju i razmenu informacija tokom budućih misija“, navodi se u izjavi organizatora ceremonije.

Sporazum je od svog osnivanja okupio sve veći broj država koje dele principe bezbednosti i transparentnosti u civilnom svemirskom programu. Pristupanje Srbije sporazumu Artemis potvrđuje opredeljenost za međunarodnu saradnju i razvoj nauke i tehnologije na globalnom nivou.

Regionalni lideri i Evropska komisija usvojili deklaraciju u Kijevu, fokus na bezbednosti, EU integracijama i otporu hibridnim pretnjama

Na petom Samitu Ukrajina–Jugoistočna Evropa, održanom u Kijevu na Dan ukrajinske državnosti, lideri regiona zajedno sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim i predsednicom Evropske komisije usvojili su Kijevsku deklaraciju o zajedničkoj odbrani, evrointegracijama i otporu hibridnim pretnjama, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Deklaracija potvrđuje neraskidivu vezu bezbednosti između Ukrajine, crnomorskog regiona i Jugoistočne Evrope, naglašavajući potrebu za zajedničkim odgovorom na rusku agresiju i ubrzane evroatlantske integracije. Lideri su oštro osudili ruske napade na Kijev i druge gradove, posebno ističući targetiranje civila i infrastrukture kao ratni zločin. Jačanje ukrajinskih kapaciteta protivvazdušne odbrane ostaje prioritet, uz dalju podršku partnera.

U Deklaraciji je istaknut značaj „Koalicije voljnih“ kao mehanizma za pravno obavezujuće bezbednosne garancije Ukrajini, dok su lideri regiona najavili aktivnije učešće u ovim naporima. Povlačenje ruskih snaga sa čitave teritorije Ukrajine unutar međunarodno priznatih granica postavljeno je kao uslov za trajni mir.

Jedna od centralnih tema bila je proširenje Evropske unije i NATO-a, ocenjeni kao ključni pokretači stabilnosti. Lideri su pozdravili otvaranje pregovaračkih klastera sa Ukrajinom i Moldavijom i potvrdili podršku za punopravno članstvo država Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU i NATO-u, u skladu sa ispunjenjem potrebnih uslova.

Poseban deo Deklaracije posvećen je otporu hibridnim pretnjama, uključujući sajber napade, dezinformacije i strano mešanje, ističući intenziviranje saradnje u borbi protiv ovih izazova radi očuvanja stabilnosti regiona.

Učesnici su najoštrije osudili rusku okupaciju i militarizaciju Nuklearne elektrane Zaporožje, zahtevajući povlačenje ruskog osoblja i vraćanje kontrole Kijevu, kao i upotrebu hemijskih agenasa, uz poziv na međunarodnu istragu odgovornosti.

Deklaracija poziva na jačanje sankcija prema Rusiji, suzbijanje zaobilaženja ograničenja i podršku osnivanju Specijalnog tribunala za zločin agresije. Lideri su izrazili spremnost za učešće u obnovi Ukrajine, humanitarnom razminiranju i ekološkom oporavku, naglašavajući važnost uloge ukrajinskih veterana. Naredni samit najavljen je za 2027. godinu u Sloveniji.