Infekcije bez simptoma kod partnera mogu izazvati ozbiljne posledice kod žena – saznajte kako da se zaštitite i sačuvate zdravlje

Žene svih uzrasta, naročito one koje su seksualno aktivne, često su izložene polno prenosivim infekcijama koje partner može preneti iako nema nikakve simptome. Hlamidija, gonoreja ili HPV su neki od najčešćih uzročnika koji kod muškaraca mogu proći nezapaženo, što komplikuje njihovo rano prepoznavanje i lečenje. Simptomi kod muškaraca su uglavnom blagi ili potpuno izostaju, pa se dešava da se infekcija otkrije tek kada žena dobije ozbiljnije zdravstvene probleme. Kako objašnjava dr Ana Nikolić, specijalista ginekologije: “Mikroorganizmi mogu biti prisutni i kad nema simptoma, a prenose se nezaštićenim odnosom.” Kada žena dobije infekciju, posledice mogu biti znatno teže. Nelečena hlamidija, na primer, vodi ka zapaljenju male karlice, oštećenju jajovoda i neplodnosti. HPV, koji kod muškaraca često ne pokazuje nikakve znake, kod žena je povezan sa razvojem raka grlića materice. Osim fizičkih posledica, psihološki aspekt ne treba zanemariti: utvrđena infekcija ili sumnja na prenos partneru može doneti osećaj krivice, narušiti poverenje i izazvati nesigurnost u vezi. Stručnjaci ističu da je najbolja zaštita prevencija: redovni ginekološki i urološki pregledi potrebni su i kad nema simptoma, a tokom seksualnih odnosa preporučuje se upotreba adekvatne zaštite. Dr Nikolić naglašava: “Otvorena komunikacija sa partnerom i zajednička odgovornost za zdravlje ključni su za prevenciju ozbiljnih komplikacija.” Briga o polnom zdravlju ne tiče se samo pojedinca, već je pitanje odgovornosti oba partnera. Pravilna informisanost, preventivni pregledi i odgovorno ponašanje mogu vas poštedeti dugoročnih problema. Za svaku dilemu, savet ili dijagnozu važno je obratiti se svom lekaru.

Osim što reguliše šećer, metformin može doprineti plodnosti, usporiti starenje i štititi mozak kod žena

Metformin, poznat lek u terapiji dijabetesa tipa 2, sve više privlači pažnju zbog potencijalnih dodatnih koristi za žensko zdravlje. Ovaj lek, koji se koristi više od 60 godina, ostaje osnova terapije kod žena u srednjim i starijim godinama, ali nova istraživanja pokazuju da bi mogao imati širu primenu – od sindroma policističnih jajnika (PCOS) do zaštite moždanih funkcija.

Metformin potiče od lekovite biljke galega, tradicionalno korišćene za ublažavanje simptoma sličnih dijabetesu, poput povećane žeđi i čestog mokrenja. Naučnici su tokom 20. veka izolovali aktivne komponente iz ove biljke, što je dovelo do razvoja metformina – bezbednog i efikasnog leka koji je u upotrebi još od 1950-ih godina.

Specifičnost metformina je u tome što pomaže organizmu da efikasnije koristi insulin, hormon ključan za iskorišćenje glukoze. Lek smanjuje proizvodnju šećera u jetri, povećava iskorištavanje glukoze u mišićima i smanjuje apsorpciju šećera iz hrane. Osim toga, aktivira enzim poznat kao „energetski senzor ćelije“, što dodatno pomaže regulaciji metabolizma. Za razliku od pojedinih drugih lekova za dijabetes, retko dovodi do povećanja telesne mase ili naglog pada šećera.

Metformin je posebno važan za žene koje se bore sa PCOS-om, poremećajem praćenim hormonskim disbalansom, neredovnim ciklusima i smanjenom plodnošću. Poboljšanjem osetljivosti na insulin, metformin može doprineti regulaciji menstruacije i olakšavanju simptoma. Dr Ana Petrović, endokrinolog, naglašava: “Kod žena sa PCOS-om, metformin može značajno popraviti hormonsku ravnotežu i povećati šansu za ovulaciju.”

U poslednje vreme, metformin se istražuje i kao potencijalni lek za usporavanje procesa starenja i zaštitu kognitivnih funkcija. Prva istraživanja pokazuju pozitivan efekat na nervni sistem, ali su neophodna dodatna ispitivanja pre šire preporuke u ove svrhe.

Metformin se obično dobro podnosi, ali kod nekih žena može izazvati stomačne tegobe poput mučnine, dijareje ili promena ukusa, najčešće na početku terapije. Ove smetnje se ublažavaju ako se lek uzima uz obrok. Kod dugotrajne upotrebe postoji rizik od smanjenja nivoa vitamina B12, što može izazvati anemiju i druge komplikacije, pa je važno redovno proveravati ovaj vitamin. Retka, ali ozbiljna nuspojava je laktacidoza, naročito kod osoba sa oštećenim bubrezima.

Žene koje razmatraju upotrebu metformina, posebno van standardnog tretmana dijabetesa, treba da se konsultuju sa endokrinologom ili ginekologom. Samoinicijativno uzimanje leka se ne preporučuje. U slučaju sumnje na PCOS ili hormonske poremećaje, neophodno je uraditi detaljne analize i slediti savete stručnjaka. Tačna dijagnoza i preporuka uvek su u nadležnosti lekara.

Sve češće inicijative za legalizaciju sirovog mleka otvaraju pitanja o bezbednosti, posebno za žene i decu

Interesovanje za sirovo mleko, odnosno mleko koje nije prošlo pasterizaciju, poslednjih nedelja raste širom Sjedinjenih Američkih Država. Razlog je niz novih predloga zakona koji bi omogućili lakšu i širu dostupnost sirovog mleka – trenutno se u više od 40 saveznih država razmatraju ovakvi propisi. Ova tema posebno se odnosi na žene i decu, jer su, prema mišljenju stručnjaka, upravo oni najosetljiviji na potencijalne rizike po zdravlje.

Pasterizacija podrazumeva zagrevanje mleka na određenu temperaturu kako bi se neutralisale štetne bakterije i virusi. Sirovo mleko, koje se pije bez termičke obrade, znatno je podložnije razvoju mikroorganizama koji mogu izazvati ozbiljne bolesti. Prema rečima dr Ellen Šumejker, specijalistkinje za bezbednost hrane: “Pasterizacija značajno smanjuje rizik od bakterijskih infekcija, dok konzumacija sirovog mleka nosi potencijal za ozbiljne zdravstvene probleme, naročito kod dece, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom.”

Debate o legalizaciji ovog mleka dodatno su podstaknute javnim nastupima nekih političara, koji se zalažu za to da odrasli sami biraju šta konzumiraju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su deca posebno izložena riziku, jer često ne odlučuju sama o svojoj ishrani, a posledice infekcija kod njih mogu biti ozbiljnije. Profesor Darin Detvajler ističe: “Ovo se često predstavlja kao pitanje lične slobode, ali rizik najviše snose najmlađi i najosetljiviji članovi društva.”

Na društvenim mrežama sve češće se pojavljuju objave koje ističu navodne benefite sirovog mleka, ali nauka još nije potvrdila te tvrdnje. Brojna istraživanja su ograničena, dok su rizici, poput infekcija bakterijama kao što su Ešerihija koli, salmonela i listerija, dobro poznati i dokumentovani. Dr Amesh Adalja navodi: “Ne postoji dovoljno dokaza da sirovo mleko ima značajne zdravstvene prednosti u odnosu na pasterizovano. Rizik od ozbiljnih infekcija je mnogo veći.”

Ženama koje razmišljaju da počnu da koriste sirovo mleko savetuje se da pre toga obavezno konsultuju svog lekara – posebno ako su trudne, planiraju trudnoću ili mleko žele da daju deci. Iako je prodaja sirovog mleka u nekim državama već dozvoljena, stručnjaci naglašavaju da je potreban dodatni oprez: zdravlje porodice ne treba dovoditi u pitanje.

Za svaku dilemu ili simptome najbolje je obratiti se izabranom lekaru.