Stručnjaci ističu da Kina ostaje regionalna sila uprkos investicijama i pokušajima širenja savezništava

Kineska spoljna politika i globalne ambicije našle su se u fokusu nove analize Darka Obradovića, programskog direktora Centra za stratešku analizu. Obradović navodi da, uprkos ekonomskoj transformaciji i značajnim ulaganjima, Kina ostaje ograničena na regionalni uticaj i suočava se sa ozbiljnim izazovima u međunarodnim odnosima.

Prema analizi, kineski projekat Puta svile, zamišljen kao ključna platforma za jačanje globalne moći, suočava se sa sve većim skepticizmom i napuštanjem od strane partnerskih država. Investicije u infrastrukturne projekte, poput aerodroma u Šri Lanki i strateških ulaganja u Venecueli i Iranu, nisu donele održivo savezništvo, već su često rezultirale zaduživanjem i slabom podrškom u kriznim situacijama.

Obradović ističe da Kina svoje ekonomske i političke odnose uglavnom održava na bilateralnom nivou i da model ‘diplomatije javnog duga’ nije uspeo da izgradi snažnu multilateralnu mrežu saveznika. Inicijativa 18+1 za saradnju sa zemljama Centralne i Istočne Evrope suočila se sa povlačenjem članica i smanjenjem investicija, dok Evropska unija Kinu tretira kao partnera, konkurenta i izazivača.

U izveštaju Američkog kongresa, kineske rudarske operacije u različitim regionima, uključujući i Srbiju, posebno su analizirane, što potvrđuje globalni interes za kineske aktivnosti, ali i rastuće sumnje u održivost tog modela. Sjedinjene Američke Države su, prema analizi, uspešno ograničile kineski uticaj na strateškim tačkama poput Panamskog kanala, dok su partnerske države u Latinskoj Americi sve bliže saradnji sa Zapadom.

Ekonomsku situaciju dodatno komplikuju međunarodne tenzije, posebno sukob sa Iranom, koji ugrožava kinesko snabdevanje energentima i usporava privredni rast. Prema podacima Centra za strateške i međunarodne studije, Kina će 2026. godine izdati specijalne obveznice vredne 188,4 milijarde dolara radi stimulacije privrede i pokrića deficita. Iako je 2023. godine pretekla Rusiju po prodaji naoružanja, njen globalni udeo 2024. opao je na 3,9%.

Analiza zaključuje da, uprkos reformama i ekonomskom rastu, Kina ostaje ograničena na regionalni okvir i suočava se sa ozbiljnim izazovima u ostvarivanju globalnog uticaja.

Bivši predsednik Sjedinjenih Država upozorio na rastuću nuklearnu pretnju iz Irana i potencijalne posledice po Bliski istok

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da su SAD spremne na direktnu akciju u Iranu sa ciljem sprečavanja razvoja iranskog nuklearnog programa. Ove izjave date su u jeku rastućih tenzija na Bliskom istoku, a Tramp je naglasio da je američki vojni pritisak do sada bio bez presedana, ali da je došlo vreme za konkretnu akciju.

Prema njegovim rečima, dosadašnja politika Sjedinjenih Država sprečila je ozbiljne posledice u regionu, a potencijalno nuklearno naoružanje Irana označio je kao pretnju opstanku Bliskog istoka i Izraela. “Možda svi mi sada ne bismo bili ovde. Mogu vam reći da bi Bliski istok nestao — Izrael bi nestao”, rekao je Tramp, ističući ozbiljnost situacije.

Tramp je u svom obraćanju upotrebio oštre reči za iransko rukovodstvo, nazivajući ih “bolesnim ljudima” i naglašavajući da Sjedinjene Države neće dozvoliti “ludacima” da poseduju nuklearno oružje. “Moć nuklearnog oružja je nešto o čemu čak ne želim ni da govorim”, dodao je.

Ove izjave dolaze u trenutku kada međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije i moguće korake Vašingtona u vezi sa iranskim nuklearnim kapacitetima. Zvanične institucije za sada ne govore o konkretnim operativnim planovima, ali aktuelne izjave dodatno pojačavaju zabrinutost zbog stabilnosti u regionu.

Analitičar Milan Krajnc ističe da ekonomski i energetski pritisci menjaju strategiju Evropske unije

Evropa se u aktuelnoj situaciji nalazi pred izazovom očuvanja identiteta dok balansira između političkih principa i ekonomskih interesa, navodi psiholog sistemskih rizika i kriznog odlučivanja Milan Krajnc u autorskom tekstu. Nakon početka sukoba u Ukrajini, evropski odgovor bio je jasan – podrška Ukrajini, uvođenje sankcija Rusiji i oslanjanje na Sjedinjene Američke Države, što je predstavljalo psihološku reakciju na pretnju i težnju ka stabilnosti sistema.

Međutim, kako vreme prolazi, Evropa se suočava sa rastućim ekonomskim pritiscima i pitanjem energetske zavisnosti, što dovodi do promene dinamike i prilagođavanja realnosti. Prema Krajncu, evropski politički okvir ostaje jasan, ali interesi zahtevaju veću fleksibilnost, što je mehanizam preživljavanja svakog sistema pod pritiskom.

“Ono što danas vidimo nije promena principa, već promena intenziteta. Najveći izazov je da, ukoliko se sistem previše prilagođava, postoji rizik od gubitka identiteta. Ako prilagođavanje izostane, ugrožava se stabilnost”, smatra Krajnc. On ističe da Evropa menja način prilagođavanja, a najveći rizik ne leži u izboru saveznika, već u mogućem gubitku identiteta.

Evropa, prema rečima autora, balansira između sigurnosti i autonomije, globalne politike i unutrašnje realnosti, uz otvoreno pitanje koliko može da ostane dosledna sebi u ovakvim okolnostima.