Američka kompanija diversifikuje snabdevanje, pregovori o korišćenju fabrika u Teksasu, Arizoni i Ohaju

Apple, američka tehnološka kompanija, razmatra mogućnost saradnje sa Intelom i Samsung Electronics u vezi sa proizvodnjom procesora u Sjedinjenim Američkim Državama, navode izvori iz industrije. Predstavnici Apple-a su nedavno posetili fabriku Samsunga u izgradnji u Teksasu gde će se proizvoditi napredni čipovi, dok su sa Intelom vođeni preliminarni razgovori o korišćenju njihovih pogona u Arizoni ili Ohaju.

Kako je objavljeno, Apple na ovaj način pokušava da diversifikuje izvore snabdevanja procesorima, pošto trenutno gotovo u potpunosti zavisi od tajvanske kompanije TSMC. Prema izveštaju, kompanija ima određene rezerve prema procesorima koji nisu proizvedeni u TSMC-u, ističući da “Intel i Samsung ne mogu na stabilnoj osnovi da obezbede kvalitet i obim proizvodnje koji su TSMC učinili vodećim proizvođačem čipova i jednim od najvažnijih partnera kompanije Apple”.

Ipak, sve veća zabrinutost vlada zbog mogućih prekida u snabdevanju usled trajnog deficita čipova i aktuelne geopolitičke situacije. Pregovori koji su u toku između Apple-a i potencijalnih partnera za sada su u preliminarnoj fazi i nisu izdati nikakvi zvanični nalozi za proizvodnju.

Ovaj potez deo je strategije Apple-a da obezbedi stabilan lanac snabdevanja i smanji zavisnost od jednog proizvođača, posebno u svetlu globalnih izazova u industriji poluprovodnika.

Potrošačka štednja pala na 3,6 odsto, cene energenata porasle 12,5 odsto u martu

Američka ekonomija se suočava sa ozbiljnim rizicima nakon što je poznati ekonomista Geri Šiling upozorio da je recesija u Sjedinjenim Državama gotovo neizbežna do kraja tekuće godine, a da bi vrednost berze mogla da padne do 30 odsto. Šiling, koji je poznat po tačnom predviđanju krize iz 2008, ističe da su akcije na istorijski visokim nivoima, dok je potrošačka štednja pala na 3,6 odsto – najniži nivo od 2022. godine.

Prema analizi Gerija Šilinga, pad portfolija od trećine znači da vrednost ulaganja od 200.000 dolara može pasti na 140.000 dolara, a povratak na prethodni nivo mogao bi da traje godinama. Šiling naglašava da potrošačka potrošnja, koja čini oko dve trećine američke ekonomije, pokazuje ozbiljne znake slabosti. Uz to, tržište nekretnina je opisano kao „zamrznuto“, sa minimalnim brojem transakcija, dok su kapitalne investicije kompanija porasle svega 3,9 odsto na kraju prošle godine, što je znatno ispod 24 odsto koliko je iznosio rast u istom periodu prethodne godine u sektoru veštačke inteligencije.

Dodatno, potrošači su pod pritiskom zbog rasta cena. Cene energenata su u martu ove godine porasle za 12,5 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, što je delimično posledica rasta cena nafte usled sukoba na Bliskom istoku. Šiling navodi da se posledice inflacije i iscrpljivanja pandemijskih ušteđevina osećaju u svim segmentima domaćinstava, dok je lična stopa štednje Amerikanaca na minimumu.

Geri Šiling je istakao: „To je zaista na veoma tankom ledu u smislu prihoda, u smislu spremnosti ljudi da troše.“ On je u razgovoru za američke poslovne medije naglasio da ni investitori ni potrošači nisu spremni za scenario u kojem bi vrednost portfolija mogla preko noći da padne za trećinu. Njegovo upozorenje je potkrepljeno podacima o rekordno visokim vrednostima akcija, merama poput Šilerovog CAPE odnosa i Bafetovog indikatora koji ukazuju na precenjenost tržišta, kao i usporavanjem poslovnih ulaganja van sektora veštačke inteligencije.

Šiling zaključuje da, iako tačan trenutak početka recesije nije moguće predvideti, sistemske slabosti postaju sve očiglednije, a potrošači sve slabije mogu da apsorbuju nove ekonomske šokove. Zamrznuto tržište nekretnina, pad lične štednje i rast cena energenata predstavljaju ključne rizike za američku privredu u narednim mesecima.

EU je tokom 2025. potrošila 340 milijardi evra na energente, dodatnih 24 milijarde od februara 2026.

Troškovi Evropske unije za uvoz nafte i gasa porasli su za više od 30 milijardi evra od početka sukoba na Bliskom istoku, izjavio je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen. Evropska komisija insistira na ubrzanju prelaska energetskog sistema EU na alternativne izvore energije. „Troškovi EU za nabavku fosilnih energenata od početka sukoba povećani su za više od 30 milijardi evra“, rekao je Jergensen na konferenciji za novinare u Briselu.

Prema podacima Evropske komisije, 57 odsto energije koju Unija troši dolazi iz uvoza ugljovodonika. Tokom 2025. godine, EU je za uvoz energenata izdvojila oko 340 milijardi evra, dok je od 28. februara 2026. godine, od početka sukoba između Izraela, SAD i Irana, potrošeno dodatnih 24 milijarde evra.

Evropska komisija je u aprilu predstavila plan za prevazilaženje energetske krize, koji uključuje ubrzanje prelaska na čiste izvore energije unutar EU. “Troškovi su značajno porasli zbog geopolitičkih tenzija, što dodatno potvrđuje potrebu za većim ulaganjem u obnovljive izvore”, naglasio je Jergensen.

EU nastavlja sa merama za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, uz fokus na diverzifikaciju energetskih izvora i povećanje energetske bezbednosti, navodi se u saopštenju Evropske komisije.