Connect with us

Domaće

Evropska unija povećala troškove uvoza energenata za 30 milijardi evra zbog krize

EU je tokom 2025. potrošila 340 milijardi evra na energente, dodatnih 24 milijarde od februara 2026.

Published

1 hour ago

on

europe, european, european union, flag, eu, blue, euro, european union, european union, european union, european union, european union Photo by denzel

EU je tokom 2025. potrošila 340 milijardi evra na energente, dodatnih 24 milijarde od februara 2026.

Troškovi Evropske unije za uvoz nafte i gasa porasli su za više od 30 milijardi evra od početka sukoba na Bliskom istoku, izjavio je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen. Evropska komisija insistira na ubrzanju prelaska energetskog sistema EU na alternativne izvore energije. „Troškovi EU za nabavku fosilnih energenata od početka sukoba povećani su za više od 30 milijardi evra“, rekao je Jergensen na konferenciji za novinare u Briselu.

Prema podacima Evropske komisije, 57 odsto energije koju Unija troši dolazi iz uvoza ugljovodonika. Tokom 2025. godine, EU je za uvoz energenata izdvojila oko 340 milijardi evra, dok je od 28. februara 2026. godine, od početka sukoba između Izraela, SAD i Irana, potrošeno dodatnih 24 milijarde evra.

Evropska komisija je u aprilu predstavila plan za prevazilaženje energetske krize, koji uključuje ubrzanje prelaska na čiste izvore energije unutar EU. “Troškovi su značajno porasli zbog geopolitičkih tenzija, što dodatno potvrđuje potrebu za većim ulaganjem u obnovljive izvore”, naglasio je Jergensen.

EU nastavlja sa merama za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, uz fokus na diverzifikaciju energetskih izvora i povećanje energetske bezbednosti, navodi se u saopštenju Evropske komisije.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Domaće

Fajzer prihodovao 14,45 milijardi dolara, neto dobit pala na 2,69 milijardi

Prilagođena zarada po akciji 75 centi, vakcina protiv kovida zabeležila pad prihoda od 59 odsto

Published

26 minutes ago

on

May 5, 2026

By

Prilagođena zarada po akciji 75 centi, vakcina protiv kovida zabeležila pad prihoda od 59 odsto

Američka farmaceutska kompanija Fajzer ostvarila je u prvom kvartalu 2026. godine prihod od 14,45 milijardi dolara, što predstavlja rast od 5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, prema ekonomskim analizama. Prilagođena zarada po akciji iznosila je 75 centi, nadmašivši očekivanja analitičara sa Volstrita od 72 centa.

Uprkos rastu ukupnih prihoda, Fajzer je zabeležio pad neto dobiti na 2,69 milijardi dolara, u poređenju sa 2,97 milijardi dolara godinu dana ranije. Glavni razlog za pad dobiti je smanjenje prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa, koja je pala za 59 odsto na 232 miliona dolara. Antivirusni lek “pavloksid” takođe je zabeležio pad prihoda od 62 odsto, na 186 miliona dolara.

Kompanija je rast prihoda ostvarila zahvaljujući boljoj prodaji novih i starijih lekova. Antikoagulans “elikvis” dostigao je prodaju od 2,17 milijardi dolara, što je rast od 13 odsto međugodišnje. Onkološki lek “padcev” povećao je prodaju za 39 odsto, na 591 milion dolara. Takođe, vakcina protiv RSV virusa donela je 180 miliona dolara, što je rast od 37 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Fajzer je potvrdio prognozu za 2026. godinu, očekujući dobit od 2,8 do tri dolara po akciji i prihode između 59,5 i 62,5 milijardi dolara. Ove projekcije ostaju nepromenjene u odnosu na ranije najave.

Pad prihoda u kovid segmentu nadomešten je rastom prodaje drugih lekova, dok analitičari ističu da je ukupni rezultat bolji od očekivanog, zahvaljujući diverzifikaciji portfolija.

Pročitaj još

Domaće

Projekat „Svaka limenka se računa“ prikupio više od 900 hiljada limenki u Srbiji

Više od 900 hiljada aluminijumskih limenki prikupljeno tokom 2025. godine, uz podršku Ball Corporation i saradnju sa 20 događaja

Published

2 hours ago

on

May 5, 2026

By

Više od 900 hiljada aluminijumskih limenki prikupljeno tokom 2025. godine, uz podršku Ball Corporation i saradnju sa 20 događaja

Inicijativa „Svaka limenka se računa“ zabeležila je rekordnu godinu u Srbiji, prikupivši više od 900 hiljada iskorišćenih aluminijumskih limenki tokom 2025. godine, koje su upućene na reciklažu i vraćene u proizvodni ciklus. Ovaj rezultat, saopštili su iz projekta, ukazuje na rastuću svest građana o reciklaži i potvrđuje spremnost javnosti da se uključi u očuvanje životne sredine kada postoje adekvatni uslovi.

Tokom prethodnih 12 meseci, projekat je realizovan u saradnji sa više od 20 manifestacija i događaja širom Srbije i regiona, uključujući EXIT festival, Business Run, Arsenal Fest, Limenka Teatar Fest, kao i brojne street food i urbane manifestacije. Akcije su obuhvatile sakupljanje ambalaže i direktnu edukaciju posetilaca o značaju reciklaže, a značajan deo aktivnosti sproveden je i u saradnji sa Udruženjem građana Bodrog.

Nemanja Marjanović, koordinator projekta, izjavio je: „Ovaj rezultat pokazuje da postoji stvarna spremnost građana da učestvuju u reciklaži, ali i koliko je važno dalje razvijati infrastrukturu i dostupnost sistema – dakle primarnu selekciju kao i raditi na uvođenju depozitnog sistema, među građanima poznatijeg kao kaucionog, koji će omogućiti sakupljanje, selekciju i zatim reciklažu iskorišćene ambalaže.”

Projekat je veliki deo aktivnosti usmerio ka inovativnim aktivacijama i interakciji sa publikom, približavajući koncept cirkularne ekonomije posebno mlađim generacijama. Podršku projektu pruža Ball Corporation, sa ciljem širenja svesti o važnosti pravilnog upravljanja otpadom. Posebno je istaknuto da reciklaža aluminijuma omogućava uštedu i do 95 odsto energije u odnosu na proizvodnju iz primarnih sirovina, dok se materijal može reciklirati neograničen broj puta bez gubitka kvaliteta.

Rast količine prikupljenih limenki iz godine u godinu potvrđuje pozitivne promene u odnosu prema otpadu u Srbiji. Projekat „Svaka limenka se računa“ nastaviće sa širenjem mreže partnera i edukacijom građana u cilju jačanja doprinosa zaštiti životne sredine.

Pročitaj još

Domaće

Finansijski sektor Srbije uvodi instant plaćanja kroz SEPA sistem, troškovi transakcija opadaju

Plaćanja koja su trajala nekoliko dana sada se izvršavaju odmah, uz niže troškove i jaču bezbednost

Published

2 hours ago

on

May 5, 2026

By

Plaćanja koja su trajala nekoliko dana sada se izvršavaju odmah, uz niže troškove i jaču bezbednost

Finansijski sektor Srbije beleži značajnu promenu nakon priključenja SEPA sistemu plaćanja, čime su omogućena instant plaćanja i smanjeni troškovi transakcija koji su ranije iznosili nekoliko procentnih poena od vrednosti. Ove promene, istaknute tokom “Future and AI Summita” u Beogradu, imaju za cilj da unaprede efikasnost i sigurnost finansijskih servisa za građane i privredu.

Pomoćnik ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, Ognjen Popović, izjavio je da savremeni modeli veštačke inteligencije predstavljaju i priliku i izazov za finansijski sektor. “Frontend modeli veštačke inteligencije pokazuju sve veću sposobnost hakovanja i kompromitovanja bankarskih sistema, što zahteva dodatni oprez i unapređenje sistema, kako u privatnom tako i u državnom sektoru”, rekao je Popović. On je naglasio da je istovremeno AI alat koji može značajno da poveća produktivnost i olakša svakodnevno funkcionisanje korisnika, ali da je neophodno izbegavati izlaganje rizicima.

Kao ključnu meru za smanjenje rizika, Popović je naveo infrastrukturu, ističući da Srbija već raspolaže superkompjuterima i data centrom otvorenim za naučnu zajednicu. Ovo omogućava privatnom i akademskom sektoru da razvijaju nove proizvode i rešenja za sigurnost korisnika. Posebno je istakao značaj blokčejna za budućnost finansijskih tržišta, ističući mogućnost da tržišta funkcionišu 24 časa nedeljno sa instant kliringom i saldiranjem.

Popović je naglasio da prelazak na SEPA sistem unosi konkretne koristi: “Do sada ta plaćanja su trajala i po nekoliko dana, troškovi su često bili nekoliko procentnih poena. Sada ulazimo u sistem u kojem su plaćanja instant, troškovi manji, što će pozitivno uticati na privredu i građane i doprineti kvalitetu životnog standarda, kao i bržem razvoju privrede”.

Zaključeno je da je fokus u narednom periodu na integraciji veštačke inteligencije uz jačanje infrastrukture i bezbednosti, čime se stvaraju uslovi za inovacije i konkurentnost finansijskog sektora Srbije.

Pročitaj još

U Trendu