Prihodi porasli osam odsto na 8,7 milijardi evra, akcije ojačale više od dva odsto posle objave rezultata

Nemačka avio-kompanija Lufthanza smanjila je operativni gubitak pre kamata i poreza (prilagođeni EBIT) u prvom kvartalu 2026. godine sa 722 na 612 miliona evra, saopštila je kompanija. Prihod je u istom periodu porastao za osam odsto međugodišnje i dostigao 8,7 milijardi evra. Nakon objave rezultata, akcije kompanije su porasle za više od dva odsto.

Prema objavljenim podacima, rast prihoda Lufthanze u prvom tromesečju podržala je povećana potražnja za letovima, ali i poremećaji u radu konkurenata u regionu Persijskog zaliva, što je dovelo do preusmeravanja saobraćaja ka evropskim prevoznicima. Uprkos povećanju cena goriva, menadžment je potvrdio da ostaje pri godišnjoj prognozi za 2026. godinu i očekuje da će operativni rezultat biti značajno iznad prošlogodišnjih 1,9 milijardi evra.

Izvršni direktor Karsten Špor izjavio je da je Lufthanza otpornija na spoljne šokove zahvaljujući strategiji hedžinga cena goriva i fleksibilnom upravljanju kapacitetima kroz šest čvorišta.

Menadžment navodi da će povećani prihodi od avio-karata, optimizacija mreže letova i dodatne uštede doprineti kompenzaciji viših troškova energenata, posebno u narednim kvartalima.

Ugovor između Anthropic-a i Google-a obezbeđuje tenzorske procesorske jedinice do 2027. godine, a Alphabet širi partnerstvo sa ulaganjem od 40 milijardi dolara

Kompanija Anthropic, poznata po razvoju veštačke inteligencije, potpisala je u aprilu ugovor sa Google-om i Broadcom-om o obezbeđivanju kapaciteta tenzorskih procesorskih jedinica, koji će postati dostupni od 2027. godine. Anthropic se obavezao da će na Google Cloud potrošiti 200 milijardi dolara u narednih pet godina, što prema procenama čini više od 40 odsto ugovorenih budućih prihoda kompanije Google. Ovu informaciju objavio je The Information, pozivajući se na izvore upoznate sa dogovorom.

Nakon objave vesti, deonice matične kompanije Googla, Alphabet-a, porasle su za oko 2 odsto. Alphabet je dodatno produbio saradnju sa Anthropic-om ulaganjem od 40 milijardi dolara u ovaj AI startap, čime dodatno jača svoje prisustvo u globalnoj trci za razvoj veštačke inteligencije.

Prema dostupnim podacima, ugovori kompanija Anthropic i OpenAI trenutno čine više od polovine od ukupno 2.000 milijardi dolara ugovorenih prihoda najvećih provajdera klaud usluga, među kojima su Amazon Web Services, Microsoft Azure i Google Cloud. Povećana tražnja za AI modelima iz serije Claude, koje razvija Anthropic, podstakla je kompaniju na sklapanje velikih ugovora za dodatne kompjuterske kapacitete. Anthropic koristi različite platforme, uključujući Amazonov Trainium, Googlove TPU-ove i Nvidia GPU-ove, a dodatne resurse obezbeđuje i kroz saradnju sa kompanijama poput CoreWeave-a.

U trenutku kada ubrzani razvoj AI i klaud infrastrukture postaju ključna tema tehnološke industrije, Alphabet se približava tome da prestigne Nvidiu i postane najvrednija kompanija na svetu.

Na budžet se upiše oko 125 studenata, dok plata inženjera angažovanih eksterno iznosi oko 800 evra

Rudarski inženjeri spadaju među najtraženije stručnjake u Srbiji, ali ekonomski pokazatelji ukazuju na ozbiljan deficit kadrova i plate koje ne prate nivo odgovornosti. Prema navodima dekana Rudarsko-geološkog fakulteta, prof. dr Aleksandra Cvjetića, na budžet se svake godine upisuje oko 125 studenata na tri studijska programa – rudarsko inženjerstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i inženjerstvo nafte i gasa. Ipak, studije u proseku traju sedam godina, a godišnje diplomu stekne tek oko deset inženjera rudarstva.

Veliki deo rudarskih inženjera karijeru gradi na površinskim kopovima, poput Kolubare, gde se na godišnjem nivou iskopa oko 28 miliona tona lignita. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative u Kolubari, navodi da se u ovom sistemu proizvodi gotovo polovina električne energije u Srbiji. Njegova plata, kao inženjera angažovanog preko eksterne kompanije, iznosi oko 800 evra, dok kolege zaposlene direktno u sistemu EPS-a primaju i do 150.000 dinara za iste ili slične poslove. Kostić ističe da je ovaj disbalans plata značajan izazov za zadržavanje kadrova u struci.

Specijalizacije u rudarskom inženjerstvu, poput miniranja, predstavljaju dodatnu kompleksnost ovog poziva. Nemanja Pešić i Nikola Simić, rudarski inženjeri, ističu da je njihova svakodnevica vezana za procenu količine dinamita, dubinu bušenja i bezbednost miniranja. Simić, zaposlen kao istraživač-naučnik, navodi da su plate u obrazovanju skromne i iznose oko 1.000 evra, sa mogućnošću rasta od 100 do 150 evra po sticanju višeg zvanja.

Žarko Milošev, koji je nakon studija pronašao posao u Boru kroz program zapošljavanja mladih stručnjaka, potvrđuje da je potražnja za rudarskim inženjerima velika i da gotovo svaka kompanija traži dodatne kadrove. On naglašava da se najveći deo praktičnog znanja stiče na terenu, a ne tokom studija.

Ukupno gledano, ekonomska slika ovog sektora ukazuje na visok nivo odgovornosti, kontinuiranu potražnju za stručnjacima i nužnost prilagođavanja zarada realnim uslovima rada, kako bi se dugoročno obezbedio rast i stabilnost rudarskog sektora u Srbiji.