Ukupan izvoz proizvoda od drveta, plute, slame i papira dostigao 1,7 milijardi evra u januaru–novembru 2025, saldo 537 miliona evra

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja u Srbiji i dalje predstavljaju važne oslonce domaće prerađivačke baze, potvrđuju podaci Privredne komore Srbije za period januar–novembar 2025. Ukupan izvoz nameštaja i proizvoda od drveta, plute, slame i papira iznosio je oko 1,7 milijardi evra, što čini 5,8 odsto ukupnog izvoza Srbije i beleži međugodišnji rast od 4,7 odsto. Posebno, izvoz nameštaja dostigao je 793,5 miliona evra, sa rastom od 9,3 odsto i pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom od 537 miliona evra.

Analiza Privredne komore Srbije za prvih devet meseci 2025. pokazuje da je izvoz drvnih proizvoda, bez nameštaja, porastao 6,3 odsto, dok je izvoz nameštaja povećan 14,6 odsto, uprkos blagom padu ukupne proizvodnje. Istovremeno, proizvodnja nameštaja u Srbiji u periodu januar–novembar 2025. beležila je pad od 3,3 odsto, dok je prerada drveta ostvarila rast od 0,4 odsto. Tržišna pozicija sektora sve više zavisi od kvaliteta proizvoda, efikasnosti, razvoja asortimana i usklađenosti sa standardima.

U kompaniji Forma Ideale, proizvodni sistem zapošljava 528 radnika, što potvrđuje značaj domaće industrije nameštaja. U okviru pločastog programa godišnje se proizvede više od 1.200 gotovih proizvoda, dok se u tapaciranom programu izrađuje 40 različitih modela, odnosno oko 100 artikala sa različitim dezenima. Razvoj oba programa odvija se u okviru sopstvenog sektora za projektovanje i razvoj.

“Pored kontinuiranog unapređenja tehnoloških i organizacionih procesa, posebnu pažnju posvećujemo usaglašavanju sa svim relevantnim tehničkim zahtevima i standardima bezbednosti proizvoda, kao i korporativnom upravljanju koje se temelji na odgovornom odnosu prema zaposlenima, kroz bezbednost i zaštitu na radu, zaštiti životne sredine i odgovornom upravljanju šumama u skladu sa međunarodno priznatim propisima, standardima i kodeksima. U proizvodnim procesima koristimo drvo kontrolisanog porekla i iz obnovljivih izvora i garantujemo da naši proizvodi do krajnjeg korisnika dolaze strogo praćeni kroz ceo lanac snabdevanja – od sertifikovanih šuma do gotovih proizvoda. Samo dosledna primena strategije održivog poslovanja i operativno stabilan sistem može dugoročno da odgovori zahtevima domaćeg i međunarodnog tržišta”, saopštila je kompanija Forma Ideale.

Kompanija se oslanja na mašine poslednje generacije brendova Biesse i Homag, uz primenu Industry 4.0 standarda, savremena rešenja za obradu MDF ploča, oblaganje folijom, 3D aplikacije na frontovima i automatizaciju pakovanja. Kontinuirano unapređenje procesa omogućava održavanje visokog kvaliteta i produktivnosti. Uvođenje Lean metodologije rezultiralo je usvajanjem oko 300 korisnih sugestija zaposlenih samo tokom 2025. godine, dok je u poslednje dve godine realizovano približno 500 sugestija, što je doprinelo efikasnijem funkcionisanju proizvodnje.

Na tržištu gde sektor beleži rast izvoza i pad proizvodnje, uz pritisak troškova i rastuće regulatorne zahteve, kompanije sa stabilnim sistemima i doslednim kvalitetom zadržavaju konkurentsku prednost. Proizvodnja u Forma Ideale tako ostaje ključan instrument za očuvanje i jačanje tržišne pozicije kompanije, uz spremnost da odgovori na savremene zahteve domaćeg i inostranih tržišta.

Prihodi budžeta rastu 10,6%, ali rashodi jače skaču; kapitalni izdaci veći za 64,4%, akcize smanjene za 25%

Nakon prva tri meseca 2026. godine, deficit u konsolidovanom budžetu Srbije iznosi 113 milijardi dinara (962 miliona evra), što je četiri puta više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija. U poređenju sa 2025. godinom, koja je završena sa deficitom od oko 253 milijarde dinara (2,15 milijardi evra), aktuelna dinamika ne uliva optimizam za nastavak godine.

Prihodi budžeta su uvećani za 10,6% realno, dok rashodi rastu znatno brže – čak 18,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Posebno se izdvaja rast prihoda od poreza na dobit, koji je realno porastao za 29%, dok je najveća stavka PDV zabeležila povećanje od 5,8%. Rast fizičkog obima prometa na malo iznosio je 8,3% (stalne cene), dok je u tekućim cenama promet porastao za 8,9%.

S druge strane, prihodi od akciza, kao drugog najznačajnijeg izvora za budžet, smanjeni su za 1,4% realno, pre svega zbog manjeg priliva od akciza na gorivo, koje su pale za 17% međugodišnje. Akcize su privremeno smanjene kako bi se ograničio rast cena goriva i ublažila inflacija: od 14. marta za 20%, a od 10. aprila ukupno za 25%, sa produženjem do 8. maja. Kako je saopšteno iz državnog vrha, sa punom akcizom na derivatima Srbija bi godišnje naplatila oko dve milijarde evra, dok će sa smanjenom akcizom budžet mesečno biti manji za oko 100 miliona evra, odnosno godišnje od 1,2 do 1,3 milijarde evra.

Na rashodnoj strani, kapitalni rashodi su porasli za 64,4% u odnosu na prva tri meseca 2025. godine. Troškovi za subvencije povećani su za 68,8%, dok su „ostali tekući rashodi“ porasli čak 71%. Najveći izdatak ostaju plate zaposlenih, koje su uvećane za 12,9%. Kupovina roba i usluga skočila je 15,7%, a izdaci za penzije porasli su za 10%.

Iako prihodi nastavljaju da rastu, brži rast rashoda i smanjenje prihoda od akciza predstavljaju izazov za održivost budžeta u narednom periodu.

Operativna dobit dostigla 59,6 milijardi kruna, prodaja oralnog leka za mršavljenje u SAD premašila 2,26 milijardi kruna

Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk zabeležila je rast prihoda od 32 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, dostigavši 96,8 milijardi danskih kruna (oko 13 milijardi evra). Akcije kompanije su nakon objave rezultata porasle za sedam odsto. Operativna dobit dostigla je 59,6 milijardi danskih kruna (približno osam milijardi evra), što predstavlja međugodišnji rast od 65 odsto.

Posebno je istaknut rezultat nove oralne verzije leka za mršavljenje “vegovi”, čija je prodaja u Sjedinjenim Američkim Državama iznosila 2,26 milijardi kruna (oko 303 miliona evra), što je premašilo očekivanja analitičara. U prva tri meseca 2026. godine izdato je oko 1,3 miliona recepata za ovaj lek.

Izvršni direktor Novo Nordiska, Majk Dudstar, izjavio je da “vegovi” sada čini oko 65 odsto svih novih recepata za mršavljenje u SAD, ocenjujući to kao “preokret” za kompaniju. Prodaja injekcione verzije ovog leka istovremeno je porasla za 12 odsto međugodišnje na 18,2 milijarde kruna (oko 2,44 milijarde evra).

Lek za dijabetes “ozempik” zabeležio je pad prodaje od osam odsto, ali je i dalje premašio tržišna očekivanja. Kompanija Novo Nordisk se nalazi u snažnoj konkurenciji sa američkom firmom Elaj Lili, koja je nedavno lansirala sopstvenu pilulu za mršavljenje “faundajo”, ali za sada zaostaje za “vegovijem” po broju izdatih recepata i tempu prihvatanja na tržištu.