Prihodi budžeta rastu 10,6%, ali rashodi jače skaču; kapitalni izdaci veći za 64,4%, akcize smanjene za 25%

Nakon prva tri meseca 2026. godine, deficit u konsolidovanom budžetu Srbije iznosi 113 milijardi dinara (962 miliona evra), što je četiri puta više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija. U poređenju sa 2025. godinom, koja je završena sa deficitom od oko 253 milijarde dinara (2,15 milijardi evra), aktuelna dinamika ne uliva optimizam za nastavak godine.

Prihodi budžeta su uvećani za 10,6% realno, dok rashodi rastu znatno brže – čak 18,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Posebno se izdvaja rast prihoda od poreza na dobit, koji je realno porastao za 29%, dok je najveća stavka PDV zabeležila povećanje od 5,8%. Rast fizičkog obima prometa na malo iznosio je 8,3% (stalne cene), dok je u tekućim cenama promet porastao za 8,9%.

S druge strane, prihodi od akciza, kao drugog najznačajnijeg izvora za budžet, smanjeni su za 1,4% realno, pre svega zbog manjeg priliva od akciza na gorivo, koje su pale za 17% međugodišnje. Akcize su privremeno smanjene kako bi se ograničio rast cena goriva i ublažila inflacija: od 14. marta za 20%, a od 10. aprila ukupno za 25%, sa produženjem do 8. maja. Kako je saopšteno iz državnog vrha, sa punom akcizom na derivatima Srbija bi godišnje naplatila oko dve milijarde evra, dok će sa smanjenom akcizom budžet mesečno biti manji za oko 100 miliona evra, odnosno godišnje od 1,2 do 1,3 milijarde evra.

Na rashodnoj strani, kapitalni rashodi su porasli za 64,4% u odnosu na prva tri meseca 2025. godine. Troškovi za subvencije povećani su za 68,8%, dok su „ostali tekući rashodi“ porasli čak 71%. Najveći izdatak ostaju plate zaposlenih, koje su uvećane za 12,9%. Kupovina roba i usluga skočila je 15,7%, a izdaci za penzije porasli su za 10%.

Iako prihodi nastavljaju da rastu, brži rast rashoda i smanjenje prihoda od akciza predstavljaju izazov za održivost budžeta u narednom periodu.

Rashodi porasli za 18,8 odsto, dok su prihodi povećani za 10,6 odsto u odnosu na isti period lane

Konsolidovani budžet Republike Srbije ostvario je deficit od 112,9 milijardi dinara tokom prva tri meseca ove godine, prema podacima o izvršenju budžeta koje je objavilo Ministarstvo finansija. U poređenju sa istim periodom prošle godine, kada je deficit iznosio blizu 28,6 milijardi dinara, ovogodišnji iznos je gotovo četiri puta veći. Ukupan deficit za celu prošlu godinu bio je 252,8 milijardi dinara, što znači da bi, ukoliko se ovakav tempo zadržao, prošlogodišnji nivo deficita bio dostignut već u julu.

Prihodi budžeta zabeležili su realni rast od 10,6 odsto. Porez na dobit povećan je realno za 29 odsto, dok je prihod od PDV-a porastao za 5,8 odsto. Ovo je ipak manje od realnog rasta prometa na malo, koji je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku uvećan za 8,3 odsto u istom periodu. Prihodi od akciza, koji predstavljaju drugi po značaju poreski prihod, smanjeni su za 1,4 odsto, pre svega zbog niže naplate akciza na gorivo, koja je pala za 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Sa druge strane, rashodi države beleže još brži rast. Kapitalni rashodi porasli su za 64,4 odsto realno u poređenju sa prva tri meseca prethodne godine. Troškovi za subvencije su povećani za 68,8 odsto, dok su „ostali tekući rashodi“ porasli za 71 odsto. U ovu stavku ulaze dotacije nevladinim organizacijama, finansiranje političkih subjekata, sportski savezi, podrška pravosudnim organima, udruženjima i lokalnim zajednicama, kao i plaćanja za poreze, takse, kazne, penale i kamate, uključujući i naknade štete. Ministarstvo finansija nije dalo objašnjenje za ovako veliki skok ovih izdataka.

Najveći pojedinačni rashod u budžetu su izdaci za zaposlene, koji su povećani za 12,9 odsto, dok su izdaci za kupovinu roba i usluga porasli za 15,7 odsto. Izdaci za penzije povećani su za 10 odsto.

Kompanija postala druga najvrednija u Aziji sa 1,03 biliona dolara, akcije nadmašile KOSPI indeks za 6,6 procentnih poena

Tehnološka kompanija Samsung Electronics premašila je tržišnu kapitalizaciju od 1.500 biliona vona (1,03 biliona dolara) u sredu tokom ranog trgovanja na berzi u Seulu. Time je Samsung postao druga po vrednosti azijska kompanija, odmah iza tajvanskog TSMC-a, navodi se u analizi tržišnih kretanja.

Akcije Samsung Electronics-a, najvećeg svetskog proizvođača memorijskih čipova, porasle su za 12 odsto do 09:52 po lokalnom vremenu. Taj rast je znatno nadmašio referentni indeks KOSPI, koji je istovremeno zabeležio rast od 5,4 odsto. Snažan uzlet akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom na američkom tržištu prethodne noći dodatno je uticao na pozitivno kretanje Samsungovih hartija od vrednosti.

Američki indeksi S&P 500 i Nasdaq Composite zabeležili su rekordne vrednosti na zatvaranju u utorak, podstaknuti rastom akcija kompanije Intel i drugih tehnoloških kompanija iz AI sektora. Investitori su reagovali na stabilizaciju situacije nakon dogovorenog primirja između SAD i Irana, kao i na pozitivne kvartalne rezultate kompanija.

Prema ekonomskim analizama, Samsung Electronics je ovim rezultatom potvrdio svoj značaj u globalnoj tehnološkoj industriji, a interesovanje investitora za akcije u AI sektoru dodatno doprinosi rastu vrednosti kompanije.