Dug građana porastao 19,9 odsto na 2.040 milijardi dinara, stambenih kredita 171.153 na kraju aprila

Ukupni dug građana i privrede u Srbiji na kraju aprila dostigao je 4.508,9 milijardi dinara, što je povećanje od 1,7 odsto u poređenju sa prethodnim mesecom, pokazuju podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije. Dug građana iznosio je oko 2.040 milijardi dinara, dok su pravna lica dugovala 2.371 milijardu dinara, a preduzetnici 98,2 milijarde dinara.

Najveći deo obaveza građana odnosi se na gotovinske kredite koji iznose približno 1.000 milijardi dinara, dok su stambeni krediti na drugom mestu sa ukupno oko 864 milijarde dinara. Tokom poslednjih godinu dana dug građana porastao je za 19,9 odsto, a dug pravnih lica za 12,5 odsto.

Na kraju aprila 2026. godine, učešće docnje u ukupnom dugu po svim bankarskim kreditima iznosilo je 1,9 odsto, što je smanjenje u odnosu na 2,5 odsto koliko je iznosilo pre godinu dana. U istom periodu registrovano je 171.153 stambenih kredita u Srbiji.

Prema ekonomskim analizama, kreditno zaduženje raste, ali istovremeno korisnici sve manje kasne sa otplatama, što ukazuje na poboljšanje u disciplini izmirivanja obaveza.

Ukupan izvoz proizvoda od drveta, plute, slame i papira dostigao 1,7 milijardi evra u januaru–novembru 2025, saldo 537 miliona evra

Drvna industrija i proizvodnja nameštaja u Srbiji i dalje predstavljaju važne oslonce domaće prerađivačke baze, potvrđuju podaci Privredne komore Srbije za period januar–novembar 2025. Ukupan izvoz nameštaja i proizvoda od drveta, plute, slame i papira iznosio je oko 1,7 milijardi evra, što čini 5,8 odsto ukupnog izvoza Srbije i beleži međugodišnji rast od 4,7 odsto. Posebno, izvoz nameštaja dostigao je 793,5 miliona evra, sa rastom od 9,3 odsto i pozitivnim spoljnotrgovinskim saldom od 537 miliona evra.

Analiza Privredne komore Srbije za prvih devet meseci 2025. pokazuje da je izvoz drvnih proizvoda, bez nameštaja, porastao 6,3 odsto, dok je izvoz nameštaja povećan 14,6 odsto, uprkos blagom padu ukupne proizvodnje. Istovremeno, proizvodnja nameštaja u Srbiji u periodu januar–novembar 2025. beležila je pad od 3,3 odsto, dok je prerada drveta ostvarila rast od 0,4 odsto. Tržišna pozicija sektora sve više zavisi od kvaliteta proizvoda, efikasnosti, razvoja asortimana i usklađenosti sa standardima.

U kompaniji Forma Ideale, proizvodni sistem zapošljava 528 radnika, što potvrđuje značaj domaće industrije nameštaja. U okviru pločastog programa godišnje se proizvede više od 1.200 gotovih proizvoda, dok se u tapaciranom programu izrađuje 40 različitih modela, odnosno oko 100 artikala sa različitim dezenima. Razvoj oba programa odvija se u okviru sopstvenog sektora za projektovanje i razvoj.

“Pored kontinuiranog unapređenja tehnoloških i organizacionih procesa, posebnu pažnju posvećujemo usaglašavanju sa svim relevantnim tehničkim zahtevima i standardima bezbednosti proizvoda, kao i korporativnom upravljanju koje se temelji na odgovornom odnosu prema zaposlenima, kroz bezbednost i zaštitu na radu, zaštiti životne sredine i odgovornom upravljanju šumama u skladu sa međunarodno priznatim propisima, standardima i kodeksima. U proizvodnim procesima koristimo drvo kontrolisanog porekla i iz obnovljivih izvora i garantujemo da naši proizvodi do krajnjeg korisnika dolaze strogo praćeni kroz ceo lanac snabdevanja – od sertifikovanih šuma do gotovih proizvoda. Samo dosledna primena strategije održivog poslovanja i operativno stabilan sistem može dugoročno da odgovori zahtevima domaćeg i međunarodnog tržišta”, saopštila je kompanija Forma Ideale.

Kompanija se oslanja na mašine poslednje generacije brendova Biesse i Homag, uz primenu Industry 4.0 standarda, savremena rešenja za obradu MDF ploča, oblaganje folijom, 3D aplikacije na frontovima i automatizaciju pakovanja. Kontinuirano unapređenje procesa omogućava održavanje visokog kvaliteta i produktivnosti. Uvođenje Lean metodologije rezultiralo je usvajanjem oko 300 korisnih sugestija zaposlenih samo tokom 2025. godine, dok je u poslednje dve godine realizovano približno 500 sugestija, što je doprinelo efikasnijem funkcionisanju proizvodnje.

Na tržištu gde sektor beleži rast izvoza i pad proizvodnje, uz pritisak troškova i rastuće regulatorne zahteve, kompanije sa stabilnim sistemima i doslednim kvalitetom zadržavaju konkurentsku prednost. Proizvodnja u Forma Ideale tako ostaje ključan instrument za očuvanje i jačanje tržišne pozicije kompanije, uz spremnost da odgovori na savremene zahteve domaćeg i inostranih tržišta.

Na budžet se upiše oko 125 studenata, dok plata inženjera angažovanih eksterno iznosi oko 800 evra

Rudarski inženjeri spadaju među najtraženije stručnjake u Srbiji, ali ekonomski pokazatelji ukazuju na ozbiljan deficit kadrova i plate koje ne prate nivo odgovornosti. Prema navodima dekana Rudarsko-geološkog fakulteta, prof. dr Aleksandra Cvjetića, na budžet se svake godine upisuje oko 125 studenata na tri studijska programa – rudarsko inženjerstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i inženjerstvo nafte i gasa. Ipak, studije u proseku traju sedam godina, a godišnje diplomu stekne tek oko deset inženjera rudarstva.

Veliki deo rudarskih inženjera karijeru gradi na površinskim kopovima, poput Kolubare, gde se na godišnjem nivou iskopa oko 28 miliona tona lignita. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative u Kolubari, navodi da se u ovom sistemu proizvodi gotovo polovina električne energije u Srbiji. Njegova plata, kao inženjera angažovanog preko eksterne kompanije, iznosi oko 800 evra, dok kolege zaposlene direktno u sistemu EPS-a primaju i do 150.000 dinara za iste ili slične poslove. Kostić ističe da je ovaj disbalans plata značajan izazov za zadržavanje kadrova u struci.

Specijalizacije u rudarskom inženjerstvu, poput miniranja, predstavljaju dodatnu kompleksnost ovog poziva. Nemanja Pešić i Nikola Simić, rudarski inženjeri, ističu da je njihova svakodnevica vezana za procenu količine dinamita, dubinu bušenja i bezbednost miniranja. Simić, zaposlen kao istraživač-naučnik, navodi da su plate u obrazovanju skromne i iznose oko 1.000 evra, sa mogućnošću rasta od 100 do 150 evra po sticanju višeg zvanja.

Žarko Milošev, koji je nakon studija pronašao posao u Boru kroz program zapošljavanja mladih stručnjaka, potvrđuje da je potražnja za rudarskim inženjerima velika i da gotovo svaka kompanija traži dodatne kadrove. On naglašava da se najveći deo praktičnog znanja stiče na terenu, a ne tokom studija.

Ukupno gledano, ekonomska slika ovog sektora ukazuje na visok nivo odgovornosti, kontinuiranu potražnju za stručnjacima i nužnost prilagođavanja zarada realnim uslovima rada, kako bi se dugoročno obezbedio rast i stabilnost rudarskog sektora u Srbiji.