Na budžet se upiše oko 125 studenata, dok plata inženjera angažovanih eksterno iznosi oko 800 evra

Rudarski inženjeri spadaju među najtraženije stručnjake u Srbiji, ali ekonomski pokazatelji ukazuju na ozbiljan deficit kadrova i plate koje ne prate nivo odgovornosti. Prema navodima dekana Rudarsko-geološkog fakulteta, prof. dr Aleksandra Cvjetića, na budžet se svake godine upisuje oko 125 studenata na tri studijska programa – rudarsko inženjerstvo, inženjerstvo zaštite životne sredine i inženjerstvo nafte i gasa. Ipak, studije u proseku traju sedam godina, a godišnje diplomu stekne tek oko deset inženjera rudarstva.

Veliki deo rudarskih inženjera karijeru gradi na površinskim kopovima, poput Kolubare, gde se na godišnjem nivou iskopa oko 28 miliona tona lignita. Aleksandar Kostić, rudarski inženjer operative u Kolubari, navodi da se u ovom sistemu proizvodi gotovo polovina električne energije u Srbiji. Njegova plata, kao inženjera angažovanog preko eksterne kompanije, iznosi oko 800 evra, dok kolege zaposlene direktno u sistemu EPS-a primaju i do 150.000 dinara za iste ili slične poslove. Kostić ističe da je ovaj disbalans plata značajan izazov za zadržavanje kadrova u struci.

Specijalizacije u rudarskom inženjerstvu, poput miniranja, predstavljaju dodatnu kompleksnost ovog poziva. Nemanja Pešić i Nikola Simić, rudarski inženjeri, ističu da je njihova svakodnevica vezana za procenu količine dinamita, dubinu bušenja i bezbednost miniranja. Simić, zaposlen kao istraživač-naučnik, navodi da su plate u obrazovanju skromne i iznose oko 1.000 evra, sa mogućnošću rasta od 100 do 150 evra po sticanju višeg zvanja.

Žarko Milošev, koji je nakon studija pronašao posao u Boru kroz program zapošljavanja mladih stručnjaka, potvrđuje da je potražnja za rudarskim inženjerima velika i da gotovo svaka kompanija traži dodatne kadrove. On naglašava da se najveći deo praktičnog znanja stiče na terenu, a ne tokom studija.

Ukupno gledano, ekonomska slika ovog sektora ukazuje na visok nivo odgovornosti, kontinuiranu potražnju za stručnjacima i nužnost prilagođavanja zarada realnim uslovima rada, kako bi se dugoročno obezbedio rast i stabilnost rudarskog sektora u Srbiji.

Prihodi budžeta rastu 10,6%, ali rashodi jače skaču; kapitalni izdaci veći za 64,4%, akcize smanjene za 25%

Nakon prva tri meseca 2026. godine, deficit u konsolidovanom budžetu Srbije iznosi 113 milijardi dinara (962 miliona evra), što je četiri puta više nego u istom periodu prošle godine, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva finansija. U poređenju sa 2025. godinom, koja je završena sa deficitom od oko 253 milijarde dinara (2,15 milijardi evra), aktuelna dinamika ne uliva optimizam za nastavak godine.

Prihodi budžeta su uvećani za 10,6% realno, dok rashodi rastu znatno brže – čak 18,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Posebno se izdvaja rast prihoda od poreza na dobit, koji je realno porastao za 29%, dok je najveća stavka PDV zabeležila povećanje od 5,8%. Rast fizičkog obima prometa na malo iznosio je 8,3% (stalne cene), dok je u tekućim cenama promet porastao za 8,9%.

S druge strane, prihodi od akciza, kao drugog najznačajnijeg izvora za budžet, smanjeni su za 1,4% realno, pre svega zbog manjeg priliva od akciza na gorivo, koje su pale za 17% međugodišnje. Akcize su privremeno smanjene kako bi se ograničio rast cena goriva i ublažila inflacija: od 14. marta za 20%, a od 10. aprila ukupno za 25%, sa produženjem do 8. maja. Kako je saopšteno iz državnog vrha, sa punom akcizom na derivatima Srbija bi godišnje naplatila oko dve milijarde evra, dok će sa smanjenom akcizom budžet mesečno biti manji za oko 100 miliona evra, odnosno godišnje od 1,2 do 1,3 milijarde evra.

Na rashodnoj strani, kapitalni rashodi su porasli za 64,4% u odnosu na prva tri meseca 2025. godine. Troškovi za subvencije povećani su za 68,8%, dok su „ostali tekući rashodi“ porasli čak 71%. Najveći izdatak ostaju plate zaposlenih, koje su uvećane za 12,9%. Kupovina roba i usluga skočila je 15,7%, a izdaci za penzije porasli su za 10%.

Iako prihodi nastavljaju da rastu, brži rast rashoda i smanjenje prihoda od akciza predstavljaju izazov za održivost budžeta u narednom periodu.

Operativna dobit dostigla 59,6 milijardi kruna, prodaja oralnog leka za mršavljenje u SAD premašila 2,26 milijardi kruna

Danska farmaceutska kompanija Novo Nordisk zabeležila je rast prihoda od 32 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, dostigavši 96,8 milijardi danskih kruna (oko 13 milijardi evra). Akcije kompanije su nakon objave rezultata porasle za sedam odsto. Operativna dobit dostigla je 59,6 milijardi danskih kruna (približno osam milijardi evra), što predstavlja međugodišnji rast od 65 odsto.

Posebno je istaknut rezultat nove oralne verzije leka za mršavljenje “vegovi”, čija je prodaja u Sjedinjenim Američkim Državama iznosila 2,26 milijardi kruna (oko 303 miliona evra), što je premašilo očekivanja analitičara. U prva tri meseca 2026. godine izdato je oko 1,3 miliona recepata za ovaj lek.

Izvršni direktor Novo Nordiska, Majk Dudstar, izjavio je da “vegovi” sada čini oko 65 odsto svih novih recepata za mršavljenje u SAD, ocenjujući to kao “preokret” za kompaniju. Prodaja injekcione verzije ovog leka istovremeno je porasla za 12 odsto međugodišnje na 18,2 milijarde kruna (oko 2,44 milijarde evra).

Lek za dijabetes “ozempik” zabeležio je pad prodaje od osam odsto, ali je i dalje premašio tržišna očekivanja. Kompanija Novo Nordisk se nalazi u snažnoj konkurenciji sa američkom firmom Elaj Lili, koja je nedavno lansirala sopstvenu pilulu za mršavljenje “faundajo”, ali za sada zaostaje za “vegovijem” po broju izdatih recepata i tempu prihvatanja na tržištu.