Sve češće inicijative za legalizaciju sirovog mleka otvaraju pitanja o bezbednosti, posebno za žene i decu

Interesovanje za sirovo mleko, odnosno mleko koje nije prošlo pasterizaciju, poslednjih nedelja raste širom Sjedinjenih Američkih Država. Razlog je niz novih predloga zakona koji bi omogućili lakšu i širu dostupnost sirovog mleka – trenutno se u više od 40 saveznih država razmatraju ovakvi propisi. Ova tema posebno se odnosi na žene i decu, jer su, prema mišljenju stručnjaka, upravo oni najosetljiviji na potencijalne rizike po zdravlje.

Pasterizacija podrazumeva zagrevanje mleka na određenu temperaturu kako bi se neutralisale štetne bakterije i virusi. Sirovo mleko, koje se pije bez termičke obrade, znatno je podložnije razvoju mikroorganizama koji mogu izazvati ozbiljne bolesti. Prema rečima dr Ellen Šumejker, specijalistkinje za bezbednost hrane: “Pasterizacija značajno smanjuje rizik od bakterijskih infekcija, dok konzumacija sirovog mleka nosi potencijal za ozbiljne zdravstvene probleme, naročito kod dece, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom.”

Debate o legalizaciji ovog mleka dodatno su podstaknute javnim nastupima nekih političara, koji se zalažu za to da odrasli sami biraju šta konzumiraju. Ipak, stručnjaci upozoravaju da su deca posebno izložena riziku, jer često ne odlučuju sama o svojoj ishrani, a posledice infekcija kod njih mogu biti ozbiljnije. Profesor Darin Detvajler ističe: “Ovo se često predstavlja kao pitanje lične slobode, ali rizik najviše snose najmlađi i najosetljiviji članovi društva.”

Na društvenim mrežama sve češće se pojavljuju objave koje ističu navodne benefite sirovog mleka, ali nauka još nije potvrdila te tvrdnje. Brojna istraživanja su ograničena, dok su rizici, poput infekcija bakterijama kao što su Ešerihija koli, salmonela i listerija, dobro poznati i dokumentovani. Dr Amesh Adalja navodi: “Ne postoji dovoljno dokaza da sirovo mleko ima značajne zdravstvene prednosti u odnosu na pasterizovano. Rizik od ozbiljnih infekcija je mnogo veći.”

Ženama koje razmišljaju da počnu da koriste sirovo mleko savetuje se da pre toga obavezno konsultuju svog lekara – posebno ako su trudne, planiraju trudnoću ili mleko žele da daju deci. Iako je prodaja sirovog mleka u nekim državama već dozvoljena, stručnjaci naglašavaju da je potreban dodatni oprez: zdravlje porodice ne treba dovoditi u pitanje.

Za svaku dilemu ili simptome najbolje je obratiti se izabranom lekaru.

Biologija, hormoni i digitalna podrška ključni su faktori u borbi protiv gojaznosti kod žena svih uzrasta

Na nedavnom Future & AI Summitu u Beogradu, stručnjaci su istakli da gojaznost kod žena nije jednostavna tema niti isključivo vezana za snagu volje, već je rezultat mnogo faktora – od genetike i hormona, do životnih okolnosti. Inicijativa „Učini život lakšim – Istina o gojaznosti“ ukazuje da, iako su dijete i fizička aktivnost temelj zdravijeg života, često nisu dovoljni za dugoročan uspeh.

Naučna istraživanja pokazuju da nakon gubitka kilograma organizam može reagovati tako što pojača osećaj gladi i uspori metabolizam. Zbog toga je borba s viškom kilograma često posledica prirodnih fizioloških procesa, a ne lične slabosti. Kako navodi Želimir Bantić, magistar farmacije i osnivač Akademije zdravih nauka: “Organizam pojačava osećaj gladi i usporava metabolizam, zbog čega borba sa kilogramima nije slabost, već prirodan fiziološki proces koji zahteva pravilno razumevanje i stručnu podršku.”

Višak kilograma kod žena može izazvati umor, bolove u zglobovima i povećati rizik od bolesti srca, dijabetesa tipa 2 i metaboličkog sindroma. Posebno je izazovan period menopauze, kada hormonske promene još više utiču na povećanje telesne mase i povezane rizike. „Tokom menopauze, hormonske promene često dovode do povećanja telesne mase, što dodatno povećava zdravstveni rizik”, ističe Bantić.

Gojaznost utiče i na plodnost. Žene sa indeksom telesne mase iznad 25 imaju do 30% manje šanse da zatrudne, bilo prirodnim putem ili uz pomoć asistirane reprodukcije, a istovremeno se povećava i rizik od komplikacija u trudnoći. Bantić upozorava i na emocionalne posledice, kao što su iscrpljenost i gubitak motivacije.

Inicijativa „Istina o gojaznosti“ ne nudi instant rešenja, već nastoji da ženama pruži podršku kroz informisanje, procenu zdravstvenog stanja i povezivanje sa stručnjacima koji ih individualno prate tokom procesa promene. Na Summitu je posebno naglašeno da su digitalni alati i savremeni modeli podrške izuzetno važni za bolje razumevanje sopstvenog tela i donošenje informisanih odluka, a ne odluka pod pritiskom okoline.

Ženama koje se suočavaju sa viškom kilograma preporučuje se redovno praćenje zdravstvenog stanja, konsultacije sa lekarima i stručnjacima za ishranu, kao i korišćenje proverenih digitalnih rešenja za praćenje napretka. Posebnu pažnju treba posvetiti i emotivnom zdravlju i potražiti podršku kad god je potrebna.

Za preciznu dijagnozu i savet, obavezno se obratite svom lekaru.

Intenzivan bol u donjem stomaku može biti prvi znak, a prevencija se zasniva na ishrani bogatoj vlaknima i zdravim navikama

Divertikuloza, stanje u kojem se na zidu debelog creva pojavljuju mali džepovi zvani divertikuli, značajno je češća kod žena nakon pedesete godine života. Iako često prolazi bez simptoma godinama, komplikacije mogu biti ozbiljne. Poznata pevačica Zorica Brunclik podelila je iskustvo s ovom bolešću, ističući da je zbog jake upale debelog creva dugo bila u bolnici. Njeno stanje je u početku bilo bez jasnih tegoba, ali su laboratorijski nalazi pokazali veoma visoke upalne parametre. Opisala je problem rečima: “Izbočina se napuni raznim prljavštinama i zapuši”, ukazujući na značaj praćenja signala koje telo šalje.

Uz samu divertikulozu, koja uglavnom ne stvara probleme, može doći do infekcije i upale (divertikulitis), pri čemu se simptomi pojačavaju. Najvažniji znak je iznenadan i jak bol u donjem levom delu stomaka, koji može biti konstantan. Prate ga mučnina, povišena temperatura, osetljivost stomaka na dodir, kao i promene u redovnosti stolice, poput zatvora ili dijareje.

Gastroenterolog dr Sanja Jovanović naglašava: “Svaka žena koja primeti neobjašnjiv, snažan i trajan bol u stomaku treba odmah da potraži medicinsku pomoć, posebno ako je starija od 50 godina.”

Faktori rizika za razvoj ovog oboljenja uključuju ishranu siromašnu vlaknima, gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola i nedovoljnu fizičku aktivnost. Stručnjaci savetuju da žene u zrelijem dobu obrate pažnju na sledeće: unos više voća, povrća i integralnih žitarica u ishranu, dovoljnu hidrataciju, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne mase, izbegavanje cigareta i ograničen unos alkohola.

Dr Jovanović ističe: “Redovni pregledi su možda neprijatni, ali čak 99% problema može da se otkrije na vreme i uspešno leči.”

Ako primetite simptome kao što su snažan bol u stomaku, temperatura ili promene u stolici, obavezno se javite lekaru. Za tačnu dijagnozu i dalje savete obratite se stručnjaku.