Vlakna, omega-3 i minerali su ključ za stabilan krvni pritisak i zdravlje srca posle šezdesete godine

Stručnjaci iz oblasti kardiologije i nutricionizma naglašavaju koliko je uravnotežena ishrana važna za žene koje žele da kontrolišu visok krvni pritisak, naročito nakon šezdesete. Njihove smernice nude jednostavan plan za večernji obrok koji pomaže u očuvanju zdravlja srca i prevenciji kardiovaskularnih problema.

Prema rečima dr. Ane Petrović, osnovu večere treba da čine vlakna. “Vlakna pomažu u snižavanju holesterola, održavaju ravnotežu šećera u krvi i podstiču rad creva, što direktno utiče i na zdravlje krvnih sudova”, ističe dr. Petrović. Ona dodaje da vlakna produžavaju osećaj sitosti i olakšavaju kontrolu telesne težine, što je od posebnog značaja za žene u zrelijim godinama.

Dr. Marko Jovanović preporučuje da se uz povrće, mahunarke i integralne žitarice, u obrok uvrste i kvalitetni izvori omega-3 masnih kiselina. “Riba, poput lososa ili skuše, kao i orašasti plodovi i maslinovo ulje, imaju protivupalno dejstvo i štite krvne sudove”, objašnjava dr. Jovanović. On takođe napominje koliko su proteini važni za očuvanje mišićne mase i stabilnost energije.

Idealna večera, prema mišljenju stručnjaka, trebalo bi da izgleda ovako: polovina tanjira ispunjena povrćem i namirnicama bogatim vlaknima (brokoli, šargarepa, tikvice, sočivo, integralni pirinač), četvrtina tanjira izvor proteina (riba, piletina bez kože, tofu, leblebije), a preostali deo čine zdrave masti iz avokada, semenki ili maslinovog ulja. Nutricionistkinja Ivana Simić savetuje: “Dodajte i začine poput belog luka, kurkume ili ruzmarina – ne samo zbog ukusa, već i zbog njihovih blagotvornih svojstava”.

Minerali poput kalijuma i magnezijuma, koji su prisutni u povrću, orašastim plodovima i semenkama, izuzetno su važni za pravilan rad srca i održavanje stabilnog krvnog pritiska. Primer preporučene večere može biti pečeni losos sa brokolijem i šargarepom, prilog od kinoe, uz sveži avokado i semenke bundeve.

Na kraju, stručnjaci ističu da je doslednost u izboru namirnica daleko važnija od stroge dijete i restrikcija. Uravnotežena ishrana, sa akcentom na biljne i minimalno prerađene namirnice, najbolji je put do zdravlja srca za žene svih generacija.

Prvi znaci bolesti često liče na svakodnevne tegobe, ali uporne promene zahtevaju pažnju i pravovremenu reakciju

Britanski lekari upozoravaju žene da budu posebno pažljive na promene u svom telu, jer simptomi raka jajnika često ostaju neprimećeni ili ih žene pogrešno pripisuju običnim stomačnim problemima ili posledicama stresa. Ova bolest je poznata i kao „tihi ubica“ jer su simptomi blagi i nespecifični, pa se dijagnoza često postavlja tek u kasnijim fazama.

Prema rečima doktora Amira Kana, rak jajnika se najčešće javlja kod žena starijih od 35 godina, a simptomi nisu uvek povezani sa reproduktivnim organima već često podsećaju na probavne tegobe ili hormonalne promene. Najčešći rani znak na koji treba obratiti pažnju je stalna nadutost koja traje više nedelja i ne prolazi promenom ishrane. Za razliku od povremenog nadimanja nakon jela, ovde je stomak vidljivo uvećan, a neprijatan osećaj prisutan svakodnevno.

Osim toga, mogu se javiti i simptomi poput brzog osećaja sitosti posle male količine hrane, gubitka apetita, bola ili pritiska u donjem delu stomaka i učestale potrebe za mokrenjem. Žene ove tegobe često pripisuju menstruaciji, stresu ili sindromu iritabilnog creva, što dovodi do odlaganja posete lekaru. Kako navodi doktorka Asija Maula, „najveći problem kod raka jajnika je što simptomi deluju previše obično i nisu intenzivni. Treba obratiti pažnju na sve nove i uporne promene koje traju duže od nekoliko nedelja“.

Dodatni znaci na koje treba obratiti pažnju su hronični umor, bol u leđima, zatvor ili proliv, neobjašnjiv gubitak telesne mase i krvarenje između ciklusa. Bitno je da žene dobro poznaju svoje telo i reaguju na svaku promenu koja traje ili se ponavlja duže nego što je uobičajeno.

Važno je napomenuti da čak i žene bez poznatih faktora rizika mogu oboleti od raka jajnika. Veći rizik imaju žene sa porodičnom istorijom bolesti, BRCA1 i BRCA2 genetskim mutacijama, endometriozom ili viškom kilograma. Ipak, rana dijagnoza značajno povećava mogućnost uspešnog lečenja. Lekari savetuju da se ne ignorišu uporne tegobe i da se na vreme zakaže pregled kod ginekologa ili lekara opšte prakse, posebno ako simptomi traju duže od dve do tri nedelje.

Stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog podizanja tereta i jačanja leđa za žene svih uzrasta

U poslednje vreme, sve više žena, posebno onih u dvadesetim i tridesetim, prijavljuje bolove u donjem delu leđa, ukočenost ili neprijatno probadanje. Ovi problemi više nisu rezervisani samo za stariju populaciju, već su prisutni i kod mladih žena koje balansiraju između posla i porodičnih obaveza. Poznati neurohirurg i specijalista za kičmu, dr Artur Dženkins, ističe da je najopasniji pokret za ženska leđa upravo kombinacija saginjanja, podizanja i uvrtanja tela. Prema njegovim rečima: ‘Svaki od ovih pokreta povećava pritisak između diskova, ali kada ih radimo istovremeno, rizik od povrede je daleko veći.’

U svakodnevici, žene često ovaj pokret prave podižući dečje sedište iz automobila, tešku torbu iz gepeka ili kada pokušavaju da dohvate predmet sa poda dok su okrenute u stranu. Tokom ovih pokreta, pritisak na kičmu može biti veoma izražen, što dovodi do povreda diskova, što se kasnije manifestuje bolovima, ukočenošću ili čak trnjenjem.

Ortopedski hirurg Meredit Vorner savetuje kako da se teret pravilno podiže, što je posebno važno ukoliko su bolovi u leđima već prisutni. Preporučuje: ‘Telo okrenite direktno ka predmetu koji podižete, bez uvrtanja. Teret držite što bliže telu i koristite noge, a ne leđa, kao glavnu potporu. Aktivirajte mišiće stomaka i izbegavajte nagle pokrete.’

Značaj redovnog jačanja mišića stomaka, leđa i kukova ne može se zanemariti. Dr Dženkins deli svoje iskustvo: ‘Primećujem da me leđa manje bole kada redovno radim vežbe za core. Čim ih zapostavim, bol se vraća.’

Iako mnogi smatraju da je strogo mirovanje najbolje rešenje za bolna leđa, stručnjaci upozoravaju da produženo ležanje može pogoršati stanje. Umesto toga, preporučuje se umerena fizička aktivnost i pažnja na tehniku podizanja tereta, kako bi se izbegle ozbiljne povrede kičme. Ključno je osluškivati signale tela i ne ignorisati bolove u leđima.