Novo istraživanje otkriva zabrinjavajući pad testosterona kod muškaraca – evo kako to može promeniti dinamiku u vezi i zdravlje oba partnera.

Najnovija studija, predstavljena na kongresu Evropskog društva za humanu reprodukciju i embriologiju (ESHRE) u Londonu, donela je ozbiljne podatke: naučnici su analizirali više od 8.650 studija sa preko 100.000 učesnika i otkrili da je nivo testosterona kod muškaraca od 1972. do 2019. godine opao za čak 54 odsto. Najveći pad zabeležen je nakon 2000. godine, a svake godine prosečan nivo muškog hormona opada za jedan odsto. Profesor Hagaj Levin, vođa istraživanja, naglašava: “Naša analiza pokazuje da se opadajući trend ubrzava. Ovo ima posledice ne samo po reproduktivno zdravlje, već i na celokupno funkcionisanje organizma.”

Stručnjaci navode nekoliko glavnih razloga za ovaj pad hormona. Prvi faktor je gojaznost, jer nagomilano masno tkivo ubrzava pretvaranje testosterona u estrogen, što dovodi do nižeg nivoa muških hormona, posebno kod muškaraca sa prekomernom telesnom težinom. Takođe, dijabetes i insulinska rezistencija mogu ometati funkciju žlezda koje regulišu hormone. Treći značajan uzrok su hemikalije iz okruženja – one iz plastike, kozmetike i nekih pesticida mogu remetiti prirodnu hormonsku ravnotežu.

Ovakav pad testosterona ne utiče samo na zdravlje muškaraca, već se reflektuje i na njihove partnere i porodicu. Testosteron je važan za energiju, raspoloženje i motivaciju, pa žene često prve primete promene kao što su umor, razdražljivost ili smanjen seksualni nagon kod partnera. Niži testosteron takođe može biti povezan sa povećanim rizikom za kardiovaskularne bolesti, depresiju i gubitak mišićne mase.

Ipak, postoji način da se ovaj trend uspori. Zdrave životne navike, kao što su uravnotežena ishrana bogata povrćem, redovno vežbanje i održavanje zdrave telesne težine, mogu pomoći u očuvanju hormonske ravnoteže. Dodatno, izbegavanje kontakta sa određenim hemikalijama iz okoline može doprineti boljem zdravlju.

Profesor Hagaj Levin ističe: “Pad testosterona nije samo pitanje fertiliteta. To je signal da se u društvu dešavaju promene koje utiču na zdravlje celokupne populacije.” On savetuje: “Žene mogu imati važnu ulogu u podršci partnerima kroz promene životnih navika i zajedničku brigu o zdravlju.”

Ukoliko primetite kod partnera promene poput hroničnog umora, nervoze ili gubitka interesovanja za zajedničke aktivnosti, preporučuje se otvoren razgovor i savetovanje sa lekarom. Kroz zajedničku podršku, otvorenu komunikaciju i brigu, moguće je lakše prevazići izazove koje donose promene hormonskog statusa. Za tačnu dijagnozu i stručni savet uvek se obratite lekaru.

Običaj babinih devetina pruža zaštitu i odmor porodilji u prvih devet dana nakon porođaja, kroz podršku porodice i zajednice.

Babine devetine su duboko ukorenjen običaj u srpskoj tradiciji, posebno važan za žene neposredno posle porođaja. Ovaj ritual obuhvata period od prvih devet dana, a često i do 40 dana nakon rođenja deteta, kada su briga i zdravlje majke i novorođenčeta u središtu pažnje porodice i okoline.

Tokom ovog vremena, porodilja je bila zaštićena kroz specifičan režim – nije bila uključena u kućne poslove i nije primala veliki broj posetilaca. Izolacija je bila važna zbog čestih infekcija i zdravstvenih rizika u prošlosti, jer medicinska zaštita nije bila razvijena kao danas. Ovakva praksa omogućavala je majci potreban odmor i posvećenost dojenju, dok je beba bila zaštićena od spoljašnjih uticaja.

Osim izolacije, babine devetine su predstavljale i vreme međusobne podrške. Devetog dana ili tokom čitavih devet dana, rodbina i komšinice donosile su razne poklone i hranu – najčešće supu od piletine, domaći hleb i mlečne proizvode. Ovim gestovima su pomagali majci da se brže oporavi, ali i olakšavali svakodnevicu porodici. Ovakva podrška stvarala je osećaj zajedništva i solidarnosti.

Danas, iako savremena medicina pruža više mogućnosti, stručnjaci i dalje ističu značaj odmora i smanjenja broja poseta u prvim nedeljama nakon porođaja. Time se smanjuje rizik od infekcija kod bebe i omogućava majci da se bolje oporavi i uspostavi dojenje.

Prema rečima dr Milice Petrović, ginekologa, „period odmora i podrške nakon porođaja ima duboke korene u našoj tradiciji. Međutim, i dalje je od suštinskog značaja za zdravlje žene i deteta. Ohrabrujem svaku majku da nađe vreme za sebe i traži pomoć od bliskih osoba.“ Podrška porodice i prijatelja može biti presudna u prvim danima sa bebom, a ukoliko se pojave znaci infekcije ili komplikacija, savetuje se obavezna konsultacija sa lekarom.

Nove mame se ohrabruju da što više odmaraju i ne ustručavaju se da zatraže pomoć oko obaveza i pripreme hrane. Ograničavanje poseta, naročito onih koji su prehlađeni, dodatno štiti zdravlje bebe i omogućava mirniji oporavak. Za sva dodatna pitanja ili sumnje, savetuje se obraćanje svom lekaru.

Iznenadne ili postepene promene rukopisa kod žena mogu ukazivati na zdravstvene probleme – evo kada je vreme da reagujete

Mnoge žene s vremenom primete da im se rukopis menja. Ponekad su te promene postepene, ali mogu nastupiti i naglo, što često izaziva zabrinutost. Zbog sve ređe upotrebe rukopisa, te promene često ostanu neprimećene. Međutim, neurolozi upozoravaju da promena rukopisa može biti signal nečeg ozbiljnijeg od običnog gubitka rutine ili uticaja godina. Najčešće, ovakve promene su bezopasne: zamor, stres ili manjak svakodnevne vežbe mogu dovesti do sporijeg pisanja, slabijeg pritiska olovke ili manjih i neurednih slova. Ipak, ukoliko se rukopis promeni iznenada i pojave se dodatni simptomi poput drhtanja ruku, slabosti ili ukočenosti, važno je posetiti lekara. Takve promene mogu biti prvi znakovi problema sa nervnim sistemom, ali i sa zglobovima šake. U nekim slučajevima, žene primećuju da im je rukopis sitniji ili neuredniji, a potpisivanje traje duže nego ranije. Dešava se i da ruka brže gubi snagu ili da olovka lako ispada. Važno je pratiti ovakve znake, naročito ako su udruženi sa drugim simptomima. Jedno od najpoznatijih stanja povezanih sa promenama rukopisa je Parkinsonova bolest, kod koje se često javlja mikrografija – karakteristično sitan rukopis koji se dodatno smanjuje tokom pisanja. Pokreti ruke postaju usporeni i ukočeni, a kod žena ovo može biti prvi simptom, pre pojave drhtanja ili usporenog hoda. Kako ističe dr Ana Petrović, neurolog: “Mikrografija sama po sebi nije dovoljna za dijagnozu Parkinsonove bolesti, već je deo šire slike koja uključuje i druge simptome.” Zato je važno da promene proceni stručnjak, naročito ako se pojave i drugi znaci bolesti. Osim Parkinsonove bolesti, uzroci promena rukopisa mogu biti i esencijalni tremor (nevoljno podrhtavanje ruku), što otežava čitljivost slova, kao i artritis šaka. Artritis je čest kod žena srednjih godina i izaziva bol, ukočenost i smanjenje pokretljivosti zglobova, pa pisanje postaje zamorno i bolno. Ipak, treba praviti razliku između promena nastalih zbog zamora ili manjka vežbe i onih koje prate drugi zdravstveni simptomi. Ako primetite nagle promene rukopisa, posebno uz slabost, trnjenje ili gubitak osećaja u prstima, posetite lekara. Redovno pratite svoj rukopis, naročito ako imate faktore rizika kao što su dijabetes, povišen pritisak ili porodičnu istoriju neuroloških bolesti. Vežbe za šake i prste mogu pomoći kod blažih smetnji i poboljšati finu motoriku. Za svaku sumnju, konsultujte se sa lekarom – samo stručnjak može proceniti da li je promena bezopasna ili zahteva dodatna ispitivanja. Briga o zdravlju podrazumeva i pažnju na signale koje nam telo šalje.