Prvi znaci bolesti često liče na svakodnevne tegobe, ali uporne promene zahtevaju pažnju i pravovremenu reakciju

Britanski lekari upozoravaju žene da budu posebno pažljive na promene u svom telu, jer simptomi raka jajnika često ostaju neprimećeni ili ih žene pogrešno pripisuju običnim stomačnim problemima ili posledicama stresa. Ova bolest je poznata i kao „tihi ubica“ jer su simptomi blagi i nespecifični, pa se dijagnoza često postavlja tek u kasnijim fazama.

Prema rečima doktora Amira Kana, rak jajnika se najčešće javlja kod žena starijih od 35 godina, a simptomi nisu uvek povezani sa reproduktivnim organima već često podsećaju na probavne tegobe ili hormonalne promene. Najčešći rani znak na koji treba obratiti pažnju je stalna nadutost koja traje više nedelja i ne prolazi promenom ishrane. Za razliku od povremenog nadimanja nakon jela, ovde je stomak vidljivo uvećan, a neprijatan osećaj prisutan svakodnevno.

Osim toga, mogu se javiti i simptomi poput brzog osećaja sitosti posle male količine hrane, gubitka apetita, bola ili pritiska u donjem delu stomaka i učestale potrebe za mokrenjem. Žene ove tegobe često pripisuju menstruaciji, stresu ili sindromu iritabilnog creva, što dovodi do odlaganja posete lekaru. Kako navodi doktorka Asija Maula, „najveći problem kod raka jajnika je što simptomi deluju previše obično i nisu intenzivni. Treba obratiti pažnju na sve nove i uporne promene koje traju duže od nekoliko nedelja“.

Dodatni znaci na koje treba obratiti pažnju su hronični umor, bol u leđima, zatvor ili proliv, neobjašnjiv gubitak telesne mase i krvarenje između ciklusa. Bitno je da žene dobro poznaju svoje telo i reaguju na svaku promenu koja traje ili se ponavlja duže nego što je uobičajeno.

Važno je napomenuti da čak i žene bez poznatih faktora rizika mogu oboleti od raka jajnika. Veći rizik imaju žene sa porodičnom istorijom bolesti, BRCA1 i BRCA2 genetskim mutacijama, endometriozom ili viškom kilograma. Ipak, rana dijagnoza značajno povećava mogućnost uspešnog lečenja. Lekari savetuju da se ne ignorišu uporne tegobe i da se na vreme zakaže pregled kod ginekologa ili lekara opšte prakse, posebno ako simptomi traju duže od dve do tri nedelje.

Stručnjaci naglašavaju važnost pravilnog podizanja tereta i jačanja leđa za žene svih uzrasta

U poslednje vreme, sve više žena, posebno onih u dvadesetim i tridesetim, prijavljuje bolove u donjem delu leđa, ukočenost ili neprijatno probadanje. Ovi problemi više nisu rezervisani samo za stariju populaciju, već su prisutni i kod mladih žena koje balansiraju između posla i porodičnih obaveza. Poznati neurohirurg i specijalista za kičmu, dr Artur Dženkins, ističe da je najopasniji pokret za ženska leđa upravo kombinacija saginjanja, podizanja i uvrtanja tela. Prema njegovim rečima: ‘Svaki od ovih pokreta povećava pritisak između diskova, ali kada ih radimo istovremeno, rizik od povrede je daleko veći.’

U svakodnevici, žene često ovaj pokret prave podižući dečje sedište iz automobila, tešku torbu iz gepeka ili kada pokušavaju da dohvate predmet sa poda dok su okrenute u stranu. Tokom ovih pokreta, pritisak na kičmu može biti veoma izražen, što dovodi do povreda diskova, što se kasnije manifestuje bolovima, ukočenošću ili čak trnjenjem.

Ortopedski hirurg Meredit Vorner savetuje kako da se teret pravilno podiže, što je posebno važno ukoliko su bolovi u leđima već prisutni. Preporučuje: ‘Telo okrenite direktno ka predmetu koji podižete, bez uvrtanja. Teret držite što bliže telu i koristite noge, a ne leđa, kao glavnu potporu. Aktivirajte mišiće stomaka i izbegavajte nagle pokrete.’

Značaj redovnog jačanja mišića stomaka, leđa i kukova ne može se zanemariti. Dr Dženkins deli svoje iskustvo: ‘Primećujem da me leđa manje bole kada redovno radim vežbe za core. Čim ih zapostavim, bol se vraća.’

Iako mnogi smatraju da je strogo mirovanje najbolje rešenje za bolna leđa, stručnjaci upozoravaju da produženo ležanje može pogoršati stanje. Umesto toga, preporučuje se umerena fizička aktivnost i pažnja na tehniku podizanja tereta, kako bi se izbegle ozbiljne povrede kičme. Ključno je osluškivati signale tela i ne ignorisati bolove u leđima.

Spoj laganog mascarpone krema i aromatične zove čini ovaj desert idealnim za tople dane i porodična okupljanja

Kako temperature rastu, žene sve češće traže deserte koji su lagani, kremasti i brzo se pripremaju – savršene za druženja na otvorenom ili porodične proslave. Upravo takav je tiramisu sa jagodama i zovom, koji se izdvaja prefinjenim ukusom i jednostavnom pripremom. Ova verzija omiljenog deserta kombinuje klasične piškote i mascarpone krem bez dodatka jaja, bogat sos od svežih jagoda i mirisni sirup ili liker od zove. Priprema ne zahteva mnogo vremena, a desert možete servirati u čašama ili činijama, što ga čini i vizuelno privlačnim.

Za osam porcija biće vam potrebno: 450 g svežih jagoda, 100 g šećera, jedna kašika limunovog soka i po želji dve kašike likera od zove za sos. Jagode se grubo iseku i izgnječe, pa zajedno sa šećerom, limunom i zovom kratko kuvaju dok se ne zgusnu, a zatim se ostave da se ohlade.

Za krem pomešajte 225 g mascarponea, 50 g šećera, pola kašičice vanile, prstohvat fine morske soli i 300 ml slatke pavlake. Mascarpone se prvo kratko umuti sa šećerom, vanilom i solju, a potom se postepeno dodaje slatka pavlaka dok krem ne postane lagan i čvrst.

Slaganje deserta počinje slojem sosa od jagoda na dnu čaše ili činije, zatim dolaze piškote koje možete nakvasiti sirupom od zove, pa krem od mascarponea. Nastavite sa ređanjem dok ne potrošite sve sastojke, a završni sloj neka bude mascarpone krem. Dekorišite svežim jagodama ili po želji prahom od liofilizovanih jagoda.

Kako savetuje Jelena Petrović, ljubiteljka kuvanja: “Tiramisu sa jagodama i zovom predstavlja savršenu ravnotežu između kremaste teksture i voćne svežine. Posebno volim što ga mogu pripremiti dan ranije i uživati sa porodicom bez žurbe.”

Najbolje je desert ostaviti u frižideru najmanje četiri sata ili preko noći, kako bi piškote upile arome i svi ukusi se sjedinili. Ovaj tiramisu uneće dašak proleća i osveženje na svaku trpezu.